radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Ратни фотографи и сликари – Васа Ешкићевић и Драгомир Глишић

Ратни фотографи и сликари – Васа Ешкићевић и Драгомир Глишић

Васа Ешкићевић није као већина српских сликара студирао у Минхену и Паризу, што је било уобичајено крајем XIX и почетком XX века, него је звање академскoг сликара стекао на Императорској академији уметности у Петрограду у Русији. Након успешно положеног пријемног, „конкурсног“, испита, 1900. године постао је редовни студент Императорске Академије Уметности, где му је професор Иља Јефимович Рјепин предавао историјски, а Франц Рубо ратни жанр. Чим је Аустроугарска напала Србију, Васа Ешкићевић је преко Румуније и Прахова стигао у Београд, пријавио се команди за добровољце и затражио пушку. Провео је свих пет година на ратишту.

Васа Ешкићевић - Аутопортрет
Васа Ешкићевић – Аутопортрет

За време рата је водио дневничке записе, који се данас чувају у Рукописном одељењу Матице српске. Ево једног одломка:

„У Душановом царском граду је још тињала нада да ће се наша војска прикупити и консолидовати и, како је предлагао управо војвода Мишић, баш на Косову са непријатељем ући у одлучну битку. Мишићев предлог није прихваћен, а ја сам, неколико месеци доцније, великом војсковођи рекао да то неприхватање сматрам грешком. Војвода се на тренутак замисли, па јетко и са горким осмехом рече: „Шта ћете, кад људи заборављају да државе могу да се униште, али и усправе за двадесет четири сата“, описује Ешкићевић тај разговор.

1. slikar i kralj i vojskovodje
Сликар Васа са регентом и војсковођама

 

6. Podgorica kroki vojnika
Војник у Подгорици

 

9. Polazak rezerve 8. oktobar Kajmakcalan 1916.
Полазак резерве, 8. октобар, Кајмакчалан 1916.

 

10. dervena razrusena crkva
Дервена, разрушена црква

 

12. kolaz. Vezirov most
Везиров мост, колаж

 

15. opelo na Vidu
Опело на Виду
16. Bekstvo Austro-madjara
Бекство Аустроугара

 

 

 

 

 

 

17. Dolina smrti
Долина смрти

 

21. Srpska konjica
Српска коњица
23. Via appia antica 1916.
Via appia antica 1916.

 

 

 

 

 

 

 

Сликар Драгомир Глишић се овако представио у Друштву пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“ у Београду:
„Драгомир Глишић, професор и академски сликар.
Рођен сам у Ваљеву, 1. марта 1872, у Кнежевини Србији, у кући занатлијској, од оца Стојана и матере Милице. По свршеној основној школи, отац ме је дао на шустерски занат код мајчиног ујака – а доцније, због његове грубости, узео ме ј к себи у берберницу, где сам изучио занат. У слободном времену, најрадије сам цртао и увеличавао са фотографија. Тако једном, у срећном часу, увеличао сам и фотографију нашег познатог песника и књижевника Љубомира Ненадовића, познатог у свом родном крају као чика Љуба. Када сам му показао рад, он ме је очински потапшао, истински задивљен мојим радом, и даровао ме са два дуката у злату – што је за то доба, за мене сиромаха, био читав капитал. Од тог тренутка над мојим животом сија ново сунце среће у будућности. Чика Љуба ми стално купује потребни материјал за рад и нагони ме да свршим у нижу гимназију. У то ми доба, убрзо, једно за другим умиру мати и отац, а ја, пошто сам се нашао сам у свету – брзо распродам радњу и, гоњен својим талентом и жељом да га што више развијем, одлазим у Београд, у сликарску школу почившег Кирила Кутлика – у којој сам провео четири године. По свршетку те школе, добротом почившег Љубе Крсмановића и Светозара Зорића, професора Велике Школе, одлазим у Немачку, на минхенску Вишу Академију уметности, где сам две године похађао класу цртања код професора Гизиса, а три године класу малања код професора Лефца. 25. D. GlisicПосле прве помоћи почившег Крсмановића и Зорића, ја сам се борио за опстанак у туђини копирањем класика у минхенској Пинакотеци док најзад нисам добио стипендију Министарства привреде, по условом да завршим и Занатску Школу. По повратку у отаџбину, ступио сам одмах у Занатску Школу, а одмах затим и у Трећу мушку гимназију, где сам служио као редован професор цртања пуних тридесет година, све док нисам био пензионисан. Пре рата имао сам прву колективну изложбу у Београду; после тога у Шапцу. 1904. год. – учествујем на Првој југословенској изложби; 1907. год. – на Светској изложби у Лондону, и том сам приликом приредио један албум радова својих ученика Занатске школе, који је у Лондону  био запажен и одликован највећим одликовањем – Гран при. Учествовао сам на свим изложбама, које је држава приређивала у иностранству, и пре и после рата, сем ове последње. Излагао сам као члан „Ладе“ у Загребу, Сплиту, Скопљу и другим местима наше Отаџбине.
   Учествовао сам у рату од 1912-1918. год. као наредник Седмога пука. За време Светског рата био сам ратни сликар у Штабу Моравске дивизије. Одликован сам орденом Св. Саве петог и четвртог степена.
30. Posmatranje neprijateljskih polozaja preko nisana
Посматрање непријатељских положаја преко нишана
31. Priprema bozicne pecenice
Припрема божићне печенице 
33. rucak na polozaju
Ручак на положају
35. Seoska devojcica iz okoline srpskih polozaja
Сеоска девојчица из околине српских положаја
28. odmor na polozaju
Одмор на положају

 

37. Kralj-Aleksandar-I-Karadjordjevic
Краљ Александар

 

 

О аутору

Повезани чланци

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *