radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Соко-град, „султанова невеста“ са Дрине

Соко-град, „султанова невеста“ са Дрине

 Раде од Сокола и Ашин-бег                      

Вино пију до два побратима
У планини под јелом зеленом:
Једно бјеше од Сокола Раде,
Друго побро Сава од Посавља,
Треће Павле од Сријема равна;
Шњимаа пије деведесет друга.
Док се рујна напојише вина,
Али вели од Сокола Раде:

„Чујете л’ ме, до два побратима!

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
    Соко-град данас
Љето прође, грозна зима дође,
Лист опаде, а гора остаде,
По гори се ходити не може;
Ђе ће који зимовати зиму?
Код кака ли главна пријатеља?“
Ал’ му вели од Сријема Павле:
„Побратиме од Сокола Раде!
Ја ћу, брате, зимовати зиму
У Иригу граду бијеломе
Код мог брата Драшка капетана;
јер сам седам зимовао зима,
И ову ћу зиму презимити;
Са мном хоће шест мојих друга.“
Вели Сава од равна Посавља:
„Ев’  ћу и ја зимовати зиму
У Посављу код баба мојега,
У његову дубоку подруму;
Са мном хоће тридесет мојих друга;
Но ти, побро, од Сокола Раде!
Ђе ћеш, брате, зимовати зиму?
Имаш кога од рода својега?“
Вели Раде од Сокола града:
„Чусте ли ме, до два побратима!
Ево немам никога од рода,
Но једнога Богом побратима,
У Соколу бега Ашин-бега,
Код њега сам браћо зимовао
Девет зима у девет година,
И десету хоћу зимовати;

Но, чујете л’, до два побратима!

4.
Манастир Соко                                                                                                                                                                                                                         
Каде, браћо, грозна зима прође,
Зима прође, Ђурђев данак дође,
Те се гора преођене листом,
А земљица травом и цвијетом,
И запоје тица шеврљуга
У питомој, покрај Саве драчи,
А чује се на планини вуче,
Опет, браћо, да се састанемо,
Ђе ћемо се данас растанути:
Тко не дође, браћо, на рочиште,
Чекајте га за неђељу дана;
 Кога не би за неђељу дана,
Чекајте га за петнаест равно;
Тко не дође за петнаест дана,
Тражите га, браћо, на зимовник.“
То рекоше, на ноге скочише,
У б’јела се лица изљубише,
Џевердане ушке загрлише,
Оде сваки своме вилајету:
Оде Павле ка Иригу граду,
Шњиме оде шездесет хајдука;
Сава оде ка равну Посављу,
Шњиме оде тридесет хајдука;
Раде оде ка Соколу граду,
По акшаму у Сокола дође
На авлију бега Ашин-бега;

Куцну Раде халком на вратима,

6. soko grad 1862
      Соко-град 1862., пред рушење
Бего бјеше на бијелој кули,
Са кадуном лего у душеке,
Но кадуна бега пробудила,
„Господару, бего, Ашин-бего!
Неко куца халком на вратима,
Баш ка’ да је рука од хајдука,
Од хајдука, твога побратима,
побратима од Сокола Рада.“
Бего скочи на ноге лагане,
Те на кули отворио врата,
Па се скиде низ бијелу кулу,
Те авлији отворио врата,
Срете Турчин Богом побратима,
У б’јела се изљубише лица,
Па за лако упиташе здравље,
И одоше на бијелу кулу;
И кадуна Рада сусретнула,
Пољуби га у бијелу руку,
И привати лака џевердана,
Раде сједе на меке душеке,
А кадуна донесе вечеру.
Оде хајдук вечер’ вечерати,
Уз вечеру ладно пити вино;
Док се мало вином напојио,
Па се оде хајдук распасиват’:
Ев’ отпаса три ћемера злата,
У свакоме по триста дуката,
Два поклони Богом побратиму:
„Нај то тебе, Богом побратиме!
Што ћеш мене зимус изранити.“
Трећи себи под узглавље баци,
Па се руком у доламу маши,
Те извади три низа дуката,
Поклони их Ашинбеговици:
„Нај то тебе, моја мила снахо!
Одавно ти доходио нисам,
Ни понуда каких доносио.“
И даде јој мрежу од бисера:
„Нај то тебе, моја мила снахо!
Што ћеш мене зимус послужити
И опрати танке преоблаке.“
Па доламу под узглавље баци,
И остави два мача зелена,
Оба Раде покрај себе баци.
Хајдук бјеше трудан и уморан:
Заспа Раде, као јагње младо.
Покрај њега бего Ашин-бего.
Но кадуна бега пробудила,
Па је њему млада говорила:
„Господару, бего Ашин-бего!
Слушај добро, што ћу говорити:
Сутра ће те прекорити Турци,
Зашто раниш из горе хајдука;
Но погуби побратима твога.“
Превари се бего Ашин-бего,
Те Радова мача доватио,

Њиме закла Богом побратима,

OLYMPUS-DIGITAL-CAMERA
                                                                                                                   Манастир Соко
Заборави Турчин извадити
Испод главе токе и доламу;
Па он узе од Сокола Рада,
Те га баци низ бијелу кулу,
Нек га једу орли и гаврани.
Тако стаде, не било задуго,
Зима прође, а прољеће дође,
Те се гора преођене листом,
Црна земља травом и цвијетом,
А пропоја тица шеврљуга
У питомој покрај Саве драчи;
Вуче викну у кршну Поцерју;
Хајдуци се горе доватише
и дођоше гори на рочиште:
Први дође од Сријема Павле,
Други дође Сава од Посавља,
И са њима деведесет друга;
Али нема од Сокола Рада;
Чекаше га за петнаест дана,
Па с’ одтале скупа подигоше,
Те одоше ка Соколу граду
На авлију бега Ашин-бега.
Павле куцну халком на вратима,
Бего бјеше на бијелој кули,
Са кадуном вечер’ вечераше;
Но кадуна бегу говорила:
„Неко куца халком на вратима,
Но се сиђи низ бијелу кулу,
Те отвори на авлији врата.“
Бего оде низ бијелу кулу,
Те авлијнска отворио врата;
Но се врло бего уплашио,
Кад угледа двије харамбаше
И са њима деведесет друга,
Па побјеже уз бијелу кулу,
Но му Павле не даде бјегати,
У по куле њега уватио,
Па га пита од Сријема Павле,
„Што ли си се, бего, уплашио?
Та ев’ ми смо Радова дружина,
Па смо дошли да се састанемо;
Но води нас од Сокола Раду.“
Али вели бего Ашин-бего:
„Та Бога ми, двије харамбаше!
Давно је се Раде преставио,
О Савину усред зиме дану,
Ја сам онда Рада укопао,
И његово потрошио благо,
Дијелећи кљасту и слијепу.“
Вели Сава од равна Посавља:
„Ако си му похарчио благо,
А камо му токе и долама,
И Радова два мача зелена?“
Па потрже тоструку канџију,
Оде бити младу беговицу;
Но кад булу добољело бјеше,
На чардаку отворила врата,
Те изнесе рухо и оружје;
Кад хајдуци виђеше доламу,
Ја како је крвљу покапана,
Ухватише бега Ашин-бега,
Сведоше га низ бијелу кулу
У авлију међу млого друштво,
Па г’ одоше сабљам’ дијелити,
Исјекоше бега на комаде
Осветише Богом побратима,
И бегову кулу похараше,
Па одоше здраво и весело.

О аутору

Повезани чланци

2 Comments

  1. Ivan K.

    Овај програм води порекло из златног доба РТВ Београда? Вероватно је нов и ваш, само, ето, изгледа као из велике продуцентске куће.

    Одговори
    1. Александра Миленковић

      Ау, ако на то личи, онда ми је драго што је тако, јер се заиста трудим да прикупим, уклопим материјал и комплетирам причу колико је то могуће за сат времена..Не би ни били чудо, јер утицај тог златног доба се свакако одразио на мене. Одрастала сам, као и многи, уз те емисије. Неке прве емисије бих сада, са колико-толико искуства и другачије одрадила, ал’, ајд’ сад, шта је ту је.
      Што се конкретно ове емисије тиче, ако сам била пристрасна, праштајте. То ми је завичај. (:
      Надам се да није проблем разумевање мог говора, пошто због губитка слуха у детињству, понека слова не изговарам правилно. Идеја јесте, на неки начин, да се покаже и да лица са хендикепом могу да обављају другачије послове од оних која су им обично намењена.

      Одговори

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *