radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Град Жрнов

Град Жрнов

Порча од Авале и Змајогњени Вук

 

Вино пију до два побратима

У Авали више Бијограда:

Једно бјеше Порча од Авале,

А друго је Ђерзелез Алија;

Кад се ладна напојише вина

И јуначки ћеив задобише,

Ал’ говори Порча од Авале:

„Побратиме, Ђерзелез-Алија!

„Ти се напиј вина изобила,

„Виноград је нама до чардака,

„Имам доста у подруму вина,

„Имам доста вина и ракије.“

Њему вели Ђерзелез-Алија:

„Залуду ти, побратиме драги!

6. kanic
Феликс Каниц – Жрнов

„Залуду ти вино и ракија,

„Кад не имаш крчмарице младе,

„Да нам служи вино и ракију,

„Те немамо шале ни маскаре.“

Мучно бјеше Порчи од Авале,

Па говори Ђерзелез-Алији:

„Побратиме, ти се напиј вина,

„Док ја одем Стојну Бијограду,

„Довешћу ти крчмарицу младу,

„Ја ђевојку, ја невјесту младу.“

А пита га Ђерзелез Алија:

„Када одеш Стојну Бијограду,

„Бојиш ли се још кога до Бога?

„Бојиш ли се два Јакшића млада?“

Ал’ му вели Порча од Авале:

„ој Бога ми, побратиме драги!

„Ја с’ не бојим никога до Бога,

„Не бојим се два Јакшића млада;

„Ал’ се мало, побро, прибојавам,

5. kanic
Феликс Каниц – Жрнов

„Прибојавам Змајогњанин-Вука

„Из простране Сријем-земље равне

“ Из онога села Купинова,

„Далеко је село Купиново,

„А пространа Сријем-земља равна,

„Ту се Вуче ни десити не ће.“

Па повика Порча од Авале:

Слуге моје, извед’те ми ђога.“

Докле Порча седло опремио,

Дотле слуге изведоше ђога,

Довати се ђогу на рамена,

Право оде низ поље Врачара

Докле дође тихој води Сави,

Па се Порча покрај Саве фула.

А да видиш два Јакшића млада!

Пију вино на кули Небојши

И шњима је Змајогњани-Вуче,                                   zrnov

Тури очи змај од огња Вуче,

Тури очи уз ту воду Саву,

Док угледа Порчу од Авале,

Па говори змај од огња Вуче:

„Видите ли, два Јакшића млада,

„Ко се оно низа Саву фула?“

Погледаше два Јакшића млада,

Познадоше од Авале Порчу,

Па говоре Змајогњанин-Вуку:

„Побратиме, Змајогњанин-Вуче!

„Оно ј’ курва од Авале Порча:

„Дана нема, кад се не привлачи

„И по једног роба не одводи,

„Ја по мртву не односи главу.“

А да рече Змајогњанин Вуче:

„Мили Боже, на свем’ тебе фала!

„Ево има девет годин’ дана

„Како с’ молим тебе истиноме,

„Не би ли се с Порчом удесио,

„Ти ми даде, данас га десити.“

Па још рече Змајогњанин Вуче:

„Поскочите, два Јакшића млада,

„Нађидерте сироту ђевојку,

„Обуц’те јој свилу и кадифу,

„Подајте јој злаћену маштраву,

„Пошљите је Сави на обалу,

„Не би ли се Туре преварило,

„Не би ли се мало забавило,

„Док опремим себе и кулаша.“

Скочи Вуче, опремат’ кулаша,

А Јакшићи нареде ђевојку,

Ођеше је, што се љепше може,

Дадоше јој, злаћену маштраву,

Послаше је Сави на обалу;

Таман цура на обалу дође,

Она стаде воду заватати,

Док ето ти од Авале Порче,

Божју помоћ цури називао,

Она њему помоћ приватила,

8. stari spomenik junaku
Стари споменик Незнаном јунаку

Па је цури Порча говорио:

„Ој бога ти, лијепа ђевојко!

„Доват’дер ми воде у маштрави,

„Да с’ напијем студене водице.“

Говори му лијепа ђевојка:

„Одјаш’ коња незнани јуначе,

„Одјаш’ коња, па се напиј воде.“

Ал’ јој вели Порча од Авале:

„Ој Бога ми, лијепа ђевојка!

„Кљусина је моја дурновита:

„Кад одјашем, узјати се не да,

„Већ ми додај воде у маштрави,

„Јасам јунак врло ожеднио.“

А ђевојка њега послушала,

Завати му воде у маштрави,

Пружи њему воду и маштраву:

Не шће Порча воде, ни маштраве,

Већ ђевојку за бијелу руку,

Па је баци за се на ђогата,

Притеже је свиленијем пасом,

Па побјеже уз поље Врачара.

Све то гледа змај од огња Вуче,

Па с’ довати на свога кулаша,

Па полеће уз поље Врачара;

Кад је мало Порчу сустигнуо,

Па Је онда Порчи говорио:

„Стани курво, од Авале Порча!

„Стани мало, да се огледамо.“

Кад га Порча виђе и познаде,

Потурио у траву ђевојку,

Па он бјежи уз поље Врачара,

За њим трчи Змајогњанин Вуче,

За њим трчи, стићи га не море;

Догнаше се Авали планини,

Угледа их Ђерзелез Алија,

Па је слуге своје сазивао:

„Слуге моје, затвор’дете врата

„На кулама и на капијама:

„Ето оздо два добра јунака

„Ђе с’ ћерају уз гору зелену

„И сад ће се туна догонити:

„Кад не нађу отворена врата                                                     14. zrnov-avala

„Не ће ли се Порча повратити,

„Не би л’ Порча погубио Вука.“

Одмах њега слуге послушаше,

Те капије хитро затворише,

Кад с’ догнаше два добра јунака,

Бјежи Порча око своје куле,

А све виче: „Отвор’те ми врата!“

Нико њему отворит’ не смије.

Трипут га је опћерао Вуче,

Па га стиже граду на капији,

Те му јунак одсијече главу,

Па увати дебела ђогата,

И тури му у зобницу главу,

Оде право Стојну Бијограду,

Све то гледа Ђерзелез Алија,

Па говори Ђерзелез Алија:

„Мили Боже, на свему ти фала!

„Кад с’ десише затворена врата

„На кулама и на капијама,

„Више б’ Вуче јада учинио.“

Па побјеже своме Сарајеву.

 

….Логичније објашњење за вандалски чин рушења старог града јесте краљева манијакална опсесија југословенством које је симболизовано у „Каријатидама“ – каменим скулптурама жена у народним ношњама из шест Бановина Kраљевине Југославије. Симбол српства – град Жрнов морао је да уступи место споменику новог светског капиталистичког поретка, и Алекснадар је као, југословенски, а не српски краљ то оберучке прихватио.
Дакле, од свих испредених прича, мени се највероватнијом чини ова о дубоком уверењу Александровом да је баш он месија Југословенства и да то мора остати забележено у времену на вјеки вјекова. Узевши у обзир његову аутократску природу, као и прилике у земљи и свету, то је највероватније. Авала је, природно изабрана зато што је највиша тачка у близини Београда, доминира околином. Споменик Незнаном јунаку се диже на њој, а не на неком другом платоу, зато што је, је ли, војник и настрадао на Авали. Лично мислим да је то што се нови, лепши, грандиознији споменик диже Незнаном јунаку, био само изговор за ионако зблануту јавност. Као савршен изговор је послужило и  што су се, у то време, након рата, свуда у великим земљама подизали грандиозни споменици Знаним Незнаним јунацима. Тако у Француској, у Чешкој, Великој Британији, Америци.. Један тренд за којим један Нови Велики Краљ није хтео да заостаје. Опет, само изговор, кажем. Овај споменик имао је да послужи искључиво глорификацији идеје, којом је сам краљ био опседнут, идеје југословенства. Истовремено, то је и споменик Њему, врховном Краљу Ујединитељу, оцу и мајци Југославије. На монументу споменика који је требало да буде меморијал жртвама Првог светског рата и погинулим у балканским ратовима, првобитно је писало: „Александар, краљ Југославије, незнаном јунаку“, али овакав натпис није био по вољи комунистима који су га после доласка на власт састругали, претворивши споменик у елитно државно церемонијално место. Сам натпис говори довољно: „Ја, Александар, краљ Сунце“…

О аутору

Повезани чланци

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *