radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Како би заиста изгледао рат између САД и Русије (други део)

Како би заиста изгледао рат између САД и Русије (други део)

THE SAKER

Плашим се нове генерације „улизичких кукавица“, попут Петреуса, или манијака, попут генерала Бридлова

Историјска је чињеница да једна уједињена војна сила под јединственом командом обично наступа много успешније од већих алијанси. Другим речима, кад се формирају велике алијансе, обично постоји једна главна чланица која се о свему пита, док остали, у мањој или већој мери, имају споредну улогу. Ипак, то не мења укупну слику.

Говорећи о НАТО, реалност је да њега не би ни било без САД, јер је то једина земља у тој војној алијанси која заиста вреди; не само у погледу бројева и војне моћи већ и када говоримо обавештајном раду, пројекцији силе, мобилности, логистици итд. Буквално сваки амерички комадант то савршено зна и разуме, па, и поред тога што ће бити бескрајно љубазан према својим неамеричким колегама у Монсу или на коктелима у Бриселу, ако дође до ситуације у којој неко треба да оде и да се бори са Русима, Американци ће рачунати само на себе и желеће да виде како им се остатак НАТО чланица без оклевања склања са пута.

КЛИШЕ БР. 6: ИСТУРЕНЕ СНАГЕ ДАЈУ ВЕЛИКУ ПРЕДНОСТ
Дан за даном слушамо руске жалопојке због тога што се НАТО приближио њиховим границама; што су хиљаде припадника америчких трупа стациониране на Балтику и у Пољској; да су САД распоредиле антибалистичке ракете у Румунији и да амерички ратни бродови константно обилазе руску обалу у Црном и Балтичком мору. Све су то тачне и веома жалосне чињенице. Али Руси нису у праву када ово представљају као војну претњу Русији.

Истина је да су, ако ствари сагледамо искључиво из војне перспективе, распоред америчких снага у балтичким државама и слање морарице у Црно море веома лоше идеје, у првом случају због тога што су три балтичке државе у сваком случају неодбрањиве, а у другом због тога што је Црно море, због много практичних разлога, руско језеро у којем руска војска може детектовати и уништити сваки брод у року од највише 30 минута. Американци врло добро то знају и, ако би се одлучили да нападну Русију, не би то урадили из истурених бродова, већ далекометним стратешким оружјем, попут балистичких или крстарећих ракета

(Дигресија: идејa да би Русија икад желела да нападне било коју балтичку државу или потопи амерички брод је сулуда и ни у ком случају не сугеришем да ће се ово можда догодити. Ипак, када излажете војну перспективу, морате да обратите пажњу на могућности, а не на намере.)

Домет модерног оружја је толики да, у случају рата у Европи, вероватно не би било правог фронта и позадине, а бити близу непријатељу значило би омогућити му да те лакше открије и против тебе примени широку лепезу потенцијалних оружја. Једноставно, што си ближе руској ватреној моћи, електронским војним системима, извиђачкој мрежи и војном особљу, већи је и број претњи о којима би требало да водиш рачуна.

Нећу отићи толико далеко да кажем да истурени положај не даје никакву предност, јер даје: твоји борбени системи имају већи домашај, време лета твојих ракета (балистичких и крстарећих) је краће, твојим авионима треба мање горива да стигну до области у којима делују итд. Али ове предности долазе по високој цени. Тренутно су истурене америчке снаге, у најбољем случају, мамци чија мисија има политички мотив – демонстрацију привржености савезницима. Дакле, оне нису стварна претња за Русију.

Extra-Mile-Dr.-Strangelove
Сцена из филма Др. Чудослав

КЛИШЕ БР. 7: САД И НАТО ШТИТЕ ИСТОЧНОЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ

На папиру и у званичној НАТО пропаганди цела Европа и САД су спремни да, ако је потребно, отпочну трећи светски рат да би одбраниле Естонију од руских реваншистичких хорди. Судећи према томе како малене балтичке државе и Пољска константно „лају“ на Русију и иступају са беспрекидним низом инфантилних, бесмислених и арогантних провокација, народи Источне Европе су очигледно у то поверовали. Они мисле да су део НАТО, део ЕУ и део „цивилизованог Запада“, па да ће стога њихови англо-ционистички патрони да их заштите од опасних Руса. То уверење је само доказ колико су глупи.

Написао сам претходно да су САД једина стварна војна сила у НАТО и да су амерички војни и политички званичници тога свесни. И у праву су. Ако САД оставимо по страни, могућности НАТО су смешне. Шта уопште белгијске или пољске оружане снаге заиста могу? Оне су смешне, али су исто тако и легитимна мета. А шта ћемо са моћним и непобедивим Потругалцима и Словенцима? Иста ствар. Реалност налаже да су оружане снаге НАТО држава само смоквин лист, који прикрива чињеницу да је Европа америчка колонија. Неки смоквини листови су већи, други су мањи. Али чак и највећи (Немачка и Француска) и даље имају тај статус и служе за једнократну употребу правим господарима Империје. Ако би прави рат икада избио у Европи, свим овим помпезним малим државицама би било наређено да одјебу и пусте велике да решавају ствари. И Американци и Руси то знају, али то из политичких разлога никад неће јавно признати.

Овде морам да признам да то не могу доказати. Све што могу је да понудим лично сведочење. Док сам радио на својој мастер дипломи на Факултету за стратешке студије у Вашингтону, имао сам прилику да упознам и проведем неко време са великим бројем припадника америчког војног особља у опсегу од Оклопних коњичких службеника распоређених у Фулда Гепу до председника савезног генералштаба. Први утисак о њима је да су патриоте и, по мени, одлични службеници. Сви су били веома способни да одвоје политичке бесмислице – као нпр. идеју да истурени амерички носачи авиона намеравају да гађају полуострво Колу (на северу Русије; прим. прев.) – од начина на који би се САД заиста понашале у рату. Један виши службеник из Пентагона, повезан са Кабинетом за мрежне процене, био је веома искрен у вези са тим и рекао је пред нашим одељењем да „ниједан амерички председник никада неће жртвовати Чикаго да би заштитио Минхен“. Другим речима, да, САД би се бориле против Совјета да заштите Европу, али никада не би дозволиле да борба ескалира до те мере да совјетске нуклеарне ракета угрозе америчку територију.

Очигледан проблем са овом констатацијом је што садржи претпоставку да ескалација може бити планирана и контролисана. Па, степен ескалације се заиста планира у многим кабинетима, агенцијама и одељењима, али сви ови модели обично на крају покажу да је ескалацију веома тешко контролисати. Што се тиче деескалације, не знам ни за један добар теоретски модел (моје лично искуство у вези са тим је сад већ веома старо, можда су се ствари промениле од 90-тих до данас?). Имајте на уму да и САД и Русија у својим војним доктринама имају коришћење нуклеарног оружја у сврху спречавања пораза у конвенционалном рату. Дакле, ако сматрамо – а ја сматрам – да САД нису спремне да покрене нуклеарни рат да би спасиле, рецимо, Пољску, онда то практично значи да САД нису спремне да бране Пољску ни у конвенционалном рату или да, у најбољем случају, нису спремне да иду далеко у тој одбрани.

Понављам: идеја да би Русија напала било коју земљу у Европи је напросто бесмислена. Ниједан руски лидер никад не би ни разматрао тако глуп, бескористан, контрапродуктиван и самопоражавајући план ако ништа због тога што Русија нема потребе за освајањем било каквих нових територија. Ако је Путин рекао Порошенку да није хтео да преотме Донбас, какве су шансе да Руси сањају окупацију Литваније или Румуније? Изазивам било кога да иступи са неким рационалним разлогом због чега би Руси напали било коју земљу на Западу (или било где), чак и ако се узме у обзир да та потенцијална земља нема своју војску и да није члан ниједне војне алијансе. Заправо Русија је могла „лако“ да изврши инвазију на Грузију у рату из августа 2008, али није. Кад сте последњи пут чули Монголију или Казахстан да изражавају бојазан од руске (или кинеске) инвазије?

Дакле, проста истина је да су бесмислене све помпезне гестикулације и громогласне тврдње о одбрани Европљана од „руске претње“. Не постоји руска претња, а САД никад неће свесно започети нуклеарни рат са Русијом да би спасиле Кишињев, или чак Стокхолм.

maxresdefault (2)

ЗАКЉУЧАК
Дакле, ако наведени клишеи немају упоришта у реалности, зашто су западни корпоративни медији пуни тих будалаштина? Два су основна разлога. Први, новинари су углавном свезналице које заправо немају појма о било чему и обично само гутају претходно обрађену пропаганду, коју потом покушавају разумно да образложе. Што се тиче говорника у телевизијским емисијама, разних генерала који за Си-еН-еН и остале медије причају као „експерти“, они су такође обични пропагандисти. Прави професионалци су заузети радећи послове за владине агенције и не иду по телевизијама да причају о „руској претњи“. Али најважнији узрок ове бесмислене пропаганде, који се прикрива константним разматрањем војних питања од англо-ционистичких пропагандиста, је стварна природа конфликта између САД и Русије поводом Европе, а то је – политичка борба за будућност европског континента. Иако Русија нема намеру да напада било кога, свакако има велики интерес да забије клин између Европе и њеног данашњег колонијалног патрона.

Руси у потпуноси разумеју да, поред тога што су европске елите манијакално русофобичне, већина Европљана, са изузетком балтичких држава и Пољске, није. У том смислу је веома симболичан скорашњи преокрет на Евросонгу, за који су заслужни такозвани „експерти“ (мисли се на припаднике музичких жирија који су својим гласовима обезбедили победу Украјини иако је европска публика највише гласова дала Русији; прим. прев.).

Први Генерални секретар НАТО отворено је изјавио да је њен стварни циљ „држати Русе вани, Американце унутра, а Немце доле“. Руси желе да окрену ствари у супротном смеру: да они буду унутра (економски наравно, не војно), Американци ван, а да се Немци подигну (опет економски). То је прави разлог свих тензија у Европи: САД очајнички желе Хладни рат 2.0, док Русија свим силама настоји да га избегне.

Дакле, како би изгледао рат између Русије и САД? Да будем искрен, не знам. То зависи од много различитих фактора, па је готово немогуће предвидети његов исход, што не значи да до њега не може или неће доћи. Постоје бројни веома злослутни знакови да се Империја понаша неодговорно. Један од најгорих је то што је Савет за односе НАТО и Русије (NRC) готово у потпуности престао да функционише.

Главни смисао постојања NRC било је успостављање сигурних и поузданих линија комуникације, посебно у кризним ситуацијама или периодима повишених тензија. Али, авај, да би послао поруку о степену незадовољства руским акцијама у Украјини, НАТО је готово у потпуности затворио NRC иако је баш због таквих ситуација и био отворен.

Поред тога, приближавање оружаних снага Русији, осим што је бескорисно са војне тачке гледишта, може бити потенцијално опасно уколико локални инцидент између две стране убрзо ескалира у нешто много озбиљније. Посебно у тренуцима када су обустављене важне линије комуникације. Ипак, релативно добру вест представља чињеница да САД и Русија још увек имају линију за хитне комуникације између Кремља и Беле куће и да руске и америчке војне снаге такође имају могућност да у хитним ситуацијама успоставе линију комуникације. Али, на крају крајева, не ради се о технолошком проблему, већ о психолошком: Американци очигледно нису способни или не желе да преговарају о било чему.

Некако су неокони успели да наметну свој светоназор америчкој дубокој држави, а тај светоназор налаже укидање сваке динамике у односима између Русије и САД и става да нема о чему да се преговара, те да би Русију требало приморати да се повинује и потчини Империји, за шта су политика обуздавања и изолације једина средства која долазе у обзир. То им, наравно, неће поћи за руком. Питање је да ли неокони имају интелектуалне капацитете да то разумеју или, са друге стране, да ли англо-америчке патриоте могу коначно да „стрпају лудаке у подрум“ (како се Буш старији једном изразио говорећи о избацивању неокона из Беле куће).

Ако се Хилари у новембру докопа Беле куће, ствари ће постати заиста страшне. Кад сам написао да ниједан амерички председник никад не би жртвовао амерички град због одбране неког европског града, мислио сам на патриотски оријентисане председнике који воле своју земљу. Не верујем да неоконе тангира судбина Америке или америчких грађана, и ти лудаци би могли сматрати да жртвовање једног (или више) америчких градова представља цену коју вреди платити за нуклеарни удар по Москви. Свака теорија обуздавања претпоставља „рационалне актере“, а не психопате и „лудаке из подрума“, пуне опсесивне мржње.

Russia_Europa

Током последњих година Хладног рата много више су ме плашиле геронтократе у Кремљу од англосаксонских официра и званичника Беле куће или Пентагона. Сада се плашим – релативно нове генерације „улизичких кукавица“ попут Петреуса или манијака попут генерала Бридлова, који су заменили стару школу хладноратовских бораца (попут адмирала Елме Зумвалта, Вилијама Кроуа или Мајка Мулена), који су бар знали да рат са Русијом мора бити избегнут по сваку цену. Плаши ме чињеница да Империјом сада управљају непрофесионални, некомпетентни, непатриотски и нечасни кадрови, које наводи идеологија мржње, или они чија је једина животна сврха да задовоље своје политичке шефове.

Пример Ехуда Олмерта, Амира Переца и Дена Халуца, који су ушли у рат против Хезболаха 2006, или Сакашвилијевог покушаја да етнички очисти Јужну Осетију 2008, показали су свету да лидери који се воде идеологијом могу започети ратове у којима немају никакву шансу да победе, посебно ако поверују у пропаганду о сопственој непобедивости. Надајмо се и молимо Бога да ова врста лудила не овлада америчким лидерима. Најбоља ствар за будућност човечанства била би да праве патриоте опет преузму кормило САД. У том случају би људски род коначно могао да одахне.

Крај

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
The Unz Review

Текст преузет са сајта Нови Стандард

http://www.standard.rs/svet/34727-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D1%82-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%B4-%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-2

О аутору

Повезани чланци

1 Коментар

  1. Ivan K.

    Сејкеров Закључак је одличан.

    „Руси у потпуноси разумеју да, поред тога што су европске елите манијакално русофобичне, већина Европљана, са изузетком балтичких држава и Пољске, није.“

    Да, обични Европљани, уместо да су манијакално русофобични, они су

    ————Unfavourable – Favourable
    Germany 70 – 27
    France 70 – 30
    Italy 69 – 27
    Spain 66 – 25

    …. то само умерено.

    (Pew Resarch center: 2015 „Russia, Putin Held in Low Regard around the World. Russia’s Image Trails U.S. across All Regions“)

    Да поновим, закључак чланка је одличан.

    Одговори

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *