radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

OBAVEŠTENJE >>>
  • Alternativni stream je hakovan ne koristite ga! Glavni stream uskoro u funkciji!

  • Alternativni stream je hakovan ne koristite ga! Glavni stream uskoro u funkciji!

  • Alternativni stream je hakovan ne koristite ga! Glavni stream uskoro u funkciji!

Magnum mendacium – други део

Magnum mendacium – други део

(„Велика лаж“)

 

Уместо да усташким официрима, после рата, да чин више и прими их у партизане, као што је краљ Александар урадио са аустро-угарским официрима, Тито их је пострељао само у Блајбургу око 30 000, што мора да роди извесну сумњу у његову велику љубав према Хрватима. Можемо да претпоставимо да то нису једине усташе које су стрељане. Осим тога, домобрани су добили исте казне као четници – по пет година робије.

Не знам колико пута сам слушао приче о Титовом споразуму с Павелићем још пре рата, као и о одржавању контакта између њих двојице и током рта. Можда, можда не. Опипљивих доказа нема, па свако верује шта му одговара. Како год било, да је љубав била велика, не би оних тридесет хиљада ујкица било нафиловано оловом у Блајбургу.

Уопште, критичари Броза морају, за почетак, да одлуче да ли је он био Хрват, па је зато волео Хрвате, да ли је био Јеврејин, Пољак, или је то неки други Тито од оног који је био Тито пре рата, па да тек онда разговарамо ко је кога волео, мрзео, црну вуну прео и крила од слепог миша у чорбу метао. Овако се ствара парадкос да причамо о љубави и мржњи некога за кога немамо појма ни ко је, ни шта је.[1]

Први процеси после рата, отворени су против КП Словеније, такозвани „Дахауски процеси“, где је Тито помлатио комплетно руководство словеначке партије.

Следећи је био Хебранг, са КП Хрватске.

Тек трећи је био Благоје Нешковић, председник Владе Србије,  који је, због подршке Информбироу, стварне или наводне, био искључен из партије и до краја живота је радио као онколог, без дана затвора, камо ли прислањања уз зид.

Голи оток је унутарпартијски обрачун и није био директан удар на Србе, него су Срби и Црногорци русофили, па су због тога надрљали. Ко је, од Срба и Црногораца, умео да држи језик за зубима, није отишао на Голи.

Још једна прича, по мом мишљењу једна од оних фуњарских и подлих, је прича о масовним ликвидацијама „најбољег што је Србија имала“ после рата. Прво, ма колико да је ликвидирано људи, а јесте доста, очигледно је да је неки критеријум постојао, иначе би све побили. Један део ликвидираних је припадао окупационом апарату и у њиховој ликвидацији нема ничег нејасног, осим за љотићевце и недићевце, који мисле да је окупациони апарат требало да добије заслужене пензије и виле на обали Дунава. Приговор може евентуално да се стави на рокове суђења и процедуру, али суштински сваки сарадник окупатора заслужује метак.

Ликвидиран је и један број кулака, односно богатијих сељака. Наравно, овде је, на нашем селу, богатство релативан појам, али старији, а нарочито поштенији међу вама, знају да су надничари, пре рата, копали цео дан за килограм брашна. Мора да су, после рата, били веома љути због тога. Наравно, остаје питање да ли је таква љутња баш вредна главе, али у револуционарним превирањима глава ионако не вреди много.

Моралисање над жртвама, да је право моралисање, а не цвилкање због пораза, имало би у виду да би се и комунсити зло провели да је победио Дража. Али, убијање комуниста се никад, од стране патриота, није узимало као злочин. Дакле, патриоти никад нису били против убијања, чак и само зато што неко припада одређеној идеологији, већ су били против убијања некомуниста. Красног ли морала, красног ли хришћанства, красног ли светосавља!

Иако то нигде у законима и уставима не пише, победник има право на свој бес и своју освету. Иако, дакле, нигде не пише да победник може да врши, рецимо, масовна силовања, то се дешавало у Немачкој 1945-те и то, како нови документи показују, једнако и од Руса и Американаца. Још су стари Римљани говорили: Vae victis – тешко побеђенима.[2] Лично не знам коме данас може да се изјави приговор на партизанско дивљање после рата. Историји? Богу? Правди? У реду, црвени су убили 50 000? 100 000? И? Шта ћемо сад? Да их дигнемо из гроба? Да судимо покојном Јови Капичићу, покојном Ранковићу, покојном Титу? Не видим сврху приплакивања и патриотског понављања хиљадама пута поновљених фраза.[3] На ономе што је прошло се не може интервенисати, а данас ионако не прети нека комунистичка опасност, да би се овим вечитим обртањем једне исте мисаоне садржине, једних и истих досадних фраза, она предупредила.

goli-otok
Голи оток – прослава 1. маја 1951. године

Другим речима, данас бити антикомуниста је знак потпуне дезоријентисаности у времену и простору. Нити више има комунизма, нити има комуниста, Тито је мртав 37 година, те је нејасно против чега се антикомунисти заправо боре? Она насилна копча, која би требало да им омогући наставак приче унедоглед, јесте да су данас на власти деца комуниста, па се они, је ли, против тога боре. Истина је, међутим, мало другачија: на власти су, већ 17 година, десничари. Осим тога, искуствено знам да баш антикомунисти имају, у 95% случајева, комунистички породични педигре. Неки то крију, неки кажу поштено, а неки су довитљиви, па се крију иза фразе „мој отац је био члан партије, али није био комуниста“ и сличне форе.

Иначе је моралисање у политици и историји доказ дунстераја и незнања. Чим видим неког да ламентира над жртвама, знам да сам налетео на незналицу и етичара у покушају. Још једном: нису комунисти смислили ништа што се и пре, и после њих, није примењивало у политици и историји. Ко год да је неког победио, или власт узео, сурово се обрачунао са противницима. Шта је ту ново и другачије? Зашто су, од кад је света и века, само црвени били обавезни да буду Мајке Терезе?[4]

Колико је велика патриотска лаж, сведочи и следећа епизода: изгледа да је војвода Бојовић умро од скојевских батина, што и није немогуће. Та прича је, у машти антикомуниста, почела да се проширује на све предратне официре, тако да је породица мајора, доцније пуковника, Драгутина Гавриловића, морала да демантује да је и овај умро од батина. Да нису демантовали, на крају би испало да су комунисти пребијали и кућне љубимце предратних официра.

Сам Драгослав Михаиловић, писац и један од голооточких мученика, каже да је кроз тај казамат прошло око 20 000 затвореника за пет година. То је око један промил популације. У „Сабљи“  је похапшено 12 000 људи за неколико дана, што је 1,7 промила популације и потпуна тишина код патриЈота. Нека раде шта хоће, само да нису комунисти. Ако нешто показује да антикомунистима и није до правде, то је ова прича о „Сабљи“. Осим тога, моје је лично уверење, да су многи десничари и патриоти у спрези са полицијом и не смеју да критикују полицијске акције, док им се не дозволи.

Од средине Педесетих, комунистички терор више не постоји као масовна појава, већ је окренут према појединцима. Нема више масовних хапшења, нема Голог отока, четници и домобрани су већ увелико на слободи, а комунисти на Дедињу, док је предратна елита живела у Маринковој бари и седела на пању, а не у фотељама, као комунисти.  

Остаје мистерија како су Србе на радикални антикомуниам навукли баш бивши оберкомунисти, попут Мићуновића, Шешеља, или Драшковића. Ко им је, како и када дозволио да слободно причају оно о чему дотле није смело да се шушне? И ко је тај ко је могао да им дозволи? Ватрогасно друштво, библиотека, или неко добровољно певачко друштво? Не дај Боже ДБ?

Прави, непатворени антикомунисти си били вршњаци комуниста, дакле рођени пре Другог светског рата и они су изумрли заједно са комунистима. Знао сам их неколицину, у које су спадали и мој деда и први комшија, А.К., један од 1300 каплара и судија у Нишу између два рата. Такође и адвокат Марко П. Сви су давно помрли. Откуд ови нови антикомунисти? Како их нисам приметио у време комунизма? Где су се крили? У катакомбама? Како су се појавили сви, одједном, у исто време? И одједном се створила читава литература о комунистичким злочинима, привредној неуспешности, ужасној националној политици итд. Све у пар година. И сад ми треба да верујемо да је комунизам био немачки пројекат за рушење царске Русије, а да антикомунизам није био ничији пројекат, већ самоникла идеја неколицине медиокритета? Ја сам уверен да је у питању пројекат и да је у њега упумпано много новца, нечистих биографија и много комунистичке деце. Ко не вереје, нека мало проњушка по породичним биографијама водећих антикомуниста.  

Да останемо још који тренутак у тим ратним и послератним годинама: једна од главних оптужби против комуниста јесте погибија српских младића на Сремском фронту. Њих око 15 000. То је свакако значајна цифра и места за приговор има, али сетимо се да је Пашић повео преко Албаније 40 000 дечака од 16-18 година, да би се појачао регрутни потенцијал на Солунском фронту. Солун је видело мање од 7 000 тих дечака, што значи да је прелазак Албаније прогутао два пута више младића, него сремски фронт. Наравно, кад добијете рат, све се заборави. Победник пише све приче.

Исто важи и за приговор да комунисти нису никада напали Јасеновац, што је тачно. Наравно, није га напао ни ико други, али то питање се не поставља. Зашто би Дража напао Сајмиште, или Бањицу, ако му је Јасеновац далеко? Наравно, српски националисти нису нападали логоре да не би народ изложили одмазди. Да су комунисти напали Јасеновац, па да су после тога уследиле репресалије усташа, то би се онда тумачило овако: Тито је напао Јасеновац да би изазвао репресалије над Србима. Нема тога што су комунисти урадили, или могли да ураде, а да атикомунисти не тумаче у кључу мржње према црвенима. То нема везе са чињеницама[5], али  подгрева расположења. И поред свега тога, међутим, антикомунистичка расположења су остала маргинална у Србији и показало се да дрека сама по себи даје слабе резултате. Показало се да никаква идеологија, нити политика, не може да се заснива само на „анти“ концепту.

У следећем наставку ћемо се позабавити привредом и економијом од 1945. до 1991.

Previjanje_ranjenika_na_Sremskom_frontu
Превијање рањеника 13. пролетерске бригаде на Сремском фронту, априла 1945. године

 

[1] Немам никакве доказе за следећу тврдњу, али ми је у логици догађаја: она иста служба, која је Броза 45 година у звезде ковала, почела је, средином Осамдесетих, да пушта антикомунистичке и антиброзовске аброве. Доказ, ако је то уопште, је што они који су ширили такве приче нису прогањани. Наравно, сви су ударили као кленови: Хрватима је одговарала прича да су их Срби опљачкали, Србима да их је Тито мрзео и да само због тога нису достигли стандард Швајцарске, па су чак и Шиптари избацили паролу „Трепча ради, Београд се гради“. Удба је, гле чуда, све то мирно посматрала и пуштала да се приче шире.

[2] Србија је поражена после 5. октобра и никакво моралисање и запевање, никакво зазивање правде, небеске или међународне, неће решити проблем. Подносимо судбину губитника и трпимо вољу победника.  Оно што одваја ову ситуацију од ранијих историјских ситуација је је да, док нам квислинзи седе у Београду, ми славимо квислинге из Другог светског рата. Наравно, већина тих који славе некадашњу колаборацију су безмозговићи, који просипају своја расположења, али човек не може да се не запита да ли је слављење некадашње колаборације задатак, да би се оправдала данашња.

[3] Осим једне сврхе: ово време, у коме данас живимо, горе је од свега што већина живих Срба памти. Да би ово време добило своје оправдање, мора се из свести народа избрисати сећање на боља времена, а време социјализма је, не по мом, већ по мишљењу већине људи, било боље од овога. Напад на оно време, и то у епохи кад се више никаква интрвенција на том времену не може извршити, само служи овом времену. Да ли то критичари покојног комунизма разумеју, или не разумеју, друго је питање. Једни раде по задатку, други понављају као папагаји.

[4] Јуче ми је неки тантуз објашњавао, на основу неке од оних књига које антикомунисти сами за себе пишу и објављују, да је Тито највећи крволок у историји, после Павелића и Стаљина, јер је убио 70 000 љиди, односно 0,3% становништва. Осим тога, кроз истражни поступак је, до 1956. прошло око 300-350 000 људи, дакле око 1,5-2% становништва. Подељено на године, то је око 30-35 000 људи годишње. Акција „Сабља“ је похапсила 12 000 људи за исто толико дана, пред чиме бледе све удбашке акције из прошлости. Никад нисам чуо ни једног антикомунисту да је поменуо акцију „Сабља“, што је врло необично, с обзиром да се ради о људима који воле да моралишу поваздан.

[5] „Чињенице“ се производе у антикомунистичкој литератури и то по веома пристрасним критеријума. Пример, не једини, јесте ко је колаборирао с Немцима током рата. Фотографије сведоче да су сви имали додир са Немцима, али се, у антикомунистичкој литератури, приказју само слике које сведоче о сарадњи партизана са Немцима. Слике Равногораца и Збора се не објављују. То сведочи да антикомунистима није ни до истине, ни до националног помирења, већ само до прогуравања своје приче. 

 

Насловна – Јајце, новембра 1943. године, Божидар Јакац портретира Тита…

О аутору

Повезани чланци

13 Comments

  1. Brane

    Hrabro…Pa ipak, ja bih istinu tražio negde po sredini, gde se obično i nalazi…Ne bih bio isključiv ni na čiju stranu.Recimo način na koji je sjebano selo, ponajviše srpsko, nema opravdanja….

    Одговори
    1. Vilogorski

      Problem sela činjenično treba tražiti ipak u svesti i prestavi samih žitelja sela.
      S jedne strani imate otvaranje fabrika osam sati rada, subota nedelja neradni,praznici,godišnji odmori. Sve te pogodnosti seljak nije imao.Logično je očakivati odlazak sa sela u grad.Početkom sedamdesetih napravljen je projekat po ugledu na UN o ruralrnom razvoji. Gde je ideja bila zadržati stanovništvi na sopstvenim gazdinstvima. Taj plan je nosio naziv „zeleni plan“. ogromna sredstva su plasirana na taj projekat i on je u svojoj biti propao. Oni koji su uzimali ta sredstva plasirali u gradnju kuća u prigratskim naseljima, kupovini stanova, automobila i sredstva nenamenski trošili. Svega 20% je uloženo namenske u projekte u poljoprivredi. Tako nešto slično dogodilo se rumunima i u Libiji. Narod se ne može usrećiti na silu nego kako on hoće.

      Одговори
  2. Duki

    Iako nemam šta suštinski da zamerim tekstu, prošli put sam zamerio ono što sam imao, ipak, mislim da se ne mora revolucionarna pravda kakva god ona bila predstavljati kao neka istorijska neminovnost. Ne vidim potrebu da se ubijanja baš svih tek tako opušteno pravda, a dobar deo nisu bili ni kolaboranti ni zločinsci, već naprosto klasni neprijatelj.
    Ta brojka od 30 hiljada u Blajburgu je podatak sa kojim barataju Hrvati uglavnom, a ja nemam razloga da im verujem, pre će biti da je mnogo manje, nećemo saznati koliko nikad, mada ne verujem da su preuveličali manje no duplo.

    Одговори
  3. Иван Н.

    Прилично избалансирани историјски догађаји.Ово је једно од реалнијих приступа истини.Међутим данас је таква халабука да се не види историска истина коју је обележила Брозова СФРЈ. Ипак то је била замља штогод.Фестивали од београдског, суботичкој, сарајевског, сплитског, заграбачко. Па зимске олимпијске игре у Сарајеву. Уневерзијада у Београду.. Зимовање Јахорина,Крањска Гора, Шар Планина. Па Битеф, Фест,Бемус. Октобарски сиусрети, филмски фестивал у пулској арени,Прваци света у кошарци. На олимпијадама међу 10 замаља по броју освојених медаља.Звезда клупски првак света у фудбалу. Вође несврстаних итд, итд.. Лети одмор добијеш решење и регрес за одмор па на летовање на Јадроан. На крају годуне 13 плата.Стабилност Титове СФРЈ се огледала у преко 70% задовоњних грађана.

    Одговори
  4. ZZtop

    „осим за љотићевце и недићевце, који мисле да је окупациони апарат требало да добије заслужене пензије и виле на обали Дунава. “

    Najbolje bi bilo da su se direktno suprotstavili Hitleru pa ponovo još koji milion života kao od 1914-1918 „Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob“

    “ већ су били против убијања некомуниста. Красног ли морала, красног ли хришћанства, красног ли светосавља!“
    Voleo bi da vidim kao bi Četnici poslerata otimali stanove, kuće, preduzeća, zemlju svakom ko je imap preko 10 ha…to su jaki kulaci bili svi narodni neprijatelji….

    „Лично не знам коме данас може да се изјави приговор на партизанско дивљање после рата“
    Za početak nećemo da ih veličamo-pravdamo…

    „Нити више има комунизма, нити има комуниста, Тито је мртав 37 година, те је нејасно против чега се антикомунисти заправо боре?“
    Protiv veličanja i pravdanja jednih običnih dripaca i mangupa. Ni predhodni nisu bili pronarodni ali Komunisti su bili dva koraka unazad.
    “ је похапшено 12 000 људи за неколико дана, што је 1,7 промила популације и потпуна тишина код патриЈота“
    Nisu im uništeni životi i životi njihovih porodica za početak…

    Одговори
    1. Reptyl

      Tacno ! A u svim ovim pisanijia se sve vise tezi PRO-KOMUNIZMU ! IZMISLJANJE ,,MUSLIMANSKE,, I ,,CRNOGORSKE,, NACIJE SE NE POMINJE, AUTONOMIJA VOJVODINI I SVEOPSTE SVODJENJE SRBA U DRUGIM REPUBLIKAMA NA MARGINALIZIRANE POPULACIJE JE SAMO PO SEBI ,,MAGNUM KRIMEN,, PREMA SRBSKIM NACIONALNIM INTERESIMA !!!

      Kako se zivelo ,,lepo,, i kako ,,nije bilo,, OGROMNIH KREDITA OD ZAPADA (po koju cenu ne znamo jos) I JOS DIREKTNE POMOCI SE TAKODJE NE POMINJE ! Sad nekome je otac 1949 radio na zeleznici pa ZNA STA JE STIZALO ,,NEZAVISNIM,, KOMUNISTIMA OD TOG ZAPADA :))) Tanderdzete i ostalu DZABE datu opremu u ENORMNIM KOLICINAMA JUgoslaviji takodje pisac teksta nije ,,primetio,, !

      Sta ima jos ? Hmm…. da Teza da neko ,,pravda,, Ljoticevce i Nedicevce! Nijedan ozbiljan srbski patriota NE PRAVDA SARADNJU SA OKUPATOROM ! Medjutim, VELIKA VECINA KVISLINGA OTVORENIH IZ GRCKE, FRANCUSKE, HOLANDIJE I TAKO DALJE NIJE STRELJANA ! A ljoticevci i Nedic su bili ,,teski antifasisti,, u odnosu na njih!

      Obicna je LAZ da su Ustase masovno streljane! Na Blajburgu nije ni 1.000 ljudi streljano nego kasnije u marsevima prema dubini teritorije, a sveukupno 50.000 stradalih Hrvata (ne samo na Blajburgu) je CISTA MILOST ZA NJIH AKO UZMEMO U OBZIR STA SU RADILI ! Uzgred KOLIKO JE CETNIKA I RAVNOGORACA POBIJENO? 70.000 ? Pricam ti pricu… dosta vise.

      I sta bi posle? Dadose Autonomije Komunisti Dalmaciji, Krajini, Istri ? Ili je autonomija bila rezervisana za SRBSKU VOJVODINU I KOSMET ?? Smesno !

      I da, Komunizam ne napadamo vise, PROPALA I TERORISTICKA IDEOLOGIJA SE NEMA STA NAPADATI :))) Pitajte Ruse (vecinu, ali sada 2017) i Ukraince i ostale sta misle o ,,lepom,, komunizmu !

      I nisam shvatio, jel to Draza ili Mita Ljotic se zalagao za ,,crnogorsku,, naciju ili ,,autonomni,, Kosmet? Hahahaha…..

      Samo zbog ovih FAKATA mozemo ne samo da ih javno osudimo (komuniste) nego da im porusimo groblja i bacimo ih u Dunav, zajedno sa DANASNJIM KVISLINZIMA ! Tesko neki Zboras da podrzava ovu sadasnju Okupaciju, s time sto oni nekakav ,,Ustanak,, i promisljaju i ,,cekaju Ruse,, a Komunjarski Ljubitelji Lika i dela nalaze mane svemu ruskom !

      Kao vojno lice, ali ne ala propali oficiri kao oni koji veruju u komunjarsku vojnu istoriju, naravno znam da nikakve Ozbiljne borbe nije bilo i u vecini je izmisljanje dogadjaja ili preterivanja ! Osim Jugo-komunisticke postoji i ruska, americka, nemacka i SVETSKA vojna Istorija koja se koristi na Komandno-stabnim kursevima u OZBILJNIM ARMIJAMA! Da…. Valjevo je ,,oslobodjeno,, u Septembru 1944 kao i Krupanj i Loznica, osim STO TO MOJI IZ SELA NE ZNAJU KAO I RUSKI RATNI DNEVNICI JEDINICA KOJE SU PONOVO OSLOBODILE TA MESTA U NOVEMBRU :))) ,,Pilo,, se mnogo kod nas u Radjevini tih dana, pa Otac i CELO selo i varos GLEDALI NEMCE U SVOJIM KUCAMA MESEC I PO POSLE ,,OSLOBODJENJA,, :))) Haha

      More SIKTER Lazovcine komunjarske !

      Одговори
    1. Duki

      Ja sam kritičan prema nekim Milanovim stavovima oko partizana i Broza, a meni su svi bili partizani, dok je on kritičan prema četnicima, a njegovi su bili čenici, kakva ironija.

      Одговори
      1. Reptyl

        Sve je ovo ,,lepo,, samo NEMA ODGOVORA na pitanje: Sta su radili Nemci u nasim kucama kad nas Partizani ,,oslobodise,, ? 🙂 (BIIG SMAJLI-OGROMNI).

        Elem, aj oko ,,Vojske,, vidim volite je. O lazima za borbe oko Beograda, pa ,,oslobadjanje,, Lazarevca, pa tek oko Obrenovca (izgibose Rusi oko ,,oslobodjenog,, grada)… A Pozarevac tek lele lele…. Kad pocne ali ne ostrasceno nego NAUCNO I IZ RUSKIH (SOVJETSKIH) ARHIVA DA SE ODMOTAVA ISTORIJA…. Mala ce Evropa biti srPskim komunjarama da BEZE, MALA !

        A oko 27. marta, da. SAMO LUDAK BI ODBIO TO OD HITLERA I PRAVDAO DA BI NAS ,,SVAKAKO NAPALI,,. Nemacka koja se raspadala 1943 napala bi Saveznicku Jugoslaviju ? Mora da ste se debelo okoristili od Komunizma kad u takve nebuloze verujete. Inace Hitler NIJE trazio prolaz trupa nego eventualno transport ranjenika kroz Jugoslaviju sto je bilo u saglasnosti sa Humanitarnim pravom i tada i sada. Uslovi su za Jugoslaviju i Srbe BILI IZVANREDNI!

        Dali pravdam, saradnju sa svima kada je korisna ? Da, PRAVDAM JE ! Imam li morala? NE! Pretpostavljam da ste vi (moji kriticari) casne sestre i Monasi sa Gore sinajske… samo napred. Ali ima KO sudi.

        Osim toga, dali su ovi stavovi suprotni stvaranju najvece moguce Srbije i ,,namirivanju racuna,, sa okolnim narodima ? Hmm, zasto bi bili suprotni ? Ako nam NATO ponudi Veliku Srbiju ne do Karlovca nego do Rijeke uz Genocid nad Rrrvatima, treba li da odbijemo ? :)))

        Одговори
  5. Reptyl

    I da ne bude zabune, kad mogu redovno slusam Milanove emisije i sluzi mi kao barometar za mnoge trendove u politici. Ko redovno i ozbiljno prati ima prava da kritikuje i daje misljenja :))) Ili bar na pojasnjavanje i prosirivanje objasnjenja odredjenih stavova. Pisemo i dalje….

    Одговори
  6. Hrvoje Zujic

    U Bleiburgu nisu vrsene likvidacije pred Britancima. Titovi partizani uopce nisu usli na teritorij Austrije 1945.g., nego su civili i razoruzani pripadnici partizanima neprijateljskih vojski transportirani u Sloveniju gdje su vrsene masovne likvidacije CIVILA i VOJNIKA.
    https://www.youtube.com/watch?v=4DfxKe5ZQgY
    Ova istina je skrivana od javnosti do 1990.g. pa su Srbi u SFRJ zivjeli sa osjecam bijesa da ustaski zlocinci nikada nisu odgovarali za svoje zlocine.

    Одговори
  7. Бојан

    Толико је човек мрзео фашисте да објављује амнесатију 60-их година за све зликовце, углавном усташе, пошто је све монархисте већ побио или протерао. Тако се у Југу враћа Крунослав Драгановић, човек који је помогао Павелићу и маси усташа да умакне. Овај ту живи спокојно и умире природном смрћу 1982. године. Године 1977. одликује Курта Валдхајма, нацистичког зликовца кога је 1942. одликовао и сам Анте Павелић због геноцида који је проводио на Козари. Е сад кад узмемо ове ЧИЊЕНИЦЕ, које су НЕОБОРИВЕ, врло лако видимо шта је проблем са другом Старим. А ако ово све занемаримо и кажемо како је било добро, онда никаквих проблема нема. Све је у реду.

    Одговори

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *