radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Архимандрит Иларион Руварац

Архимандрит Иларион Руварац

„Нека слепи гуслари певају уз гусле и прости казивачи нека причају без гусала о вечери кнежевој, и нека у причама и песмама помињу, и Југа, и Југовиће, и Милана, и Ивана, и Бановића Страхињу; и нека учени песмотворци и стихотворци, Мушицки, и Стерије, и Живковић, и надаље, оплакују ‘матер беде вечеру кнежеву’, и у кантатама јасно и гласно спомињу те исте, но будући српски историк, којега је задатак сасвим други, него што је гуслара, певача, песника и опевача и нарикача, нека се устегне и не да срцу на вољу, и пишући повест о боју на Косову, нека не слуша ни на те песме и приче, ни на оне по тим песмама и причама удешене повести, већ нека пита и испита, шта се у првим и најстаријим те најбољим изворима и повесним споменицима о томе каже и како се то, што се у разним изворима каже, међу собом слаже.“

Архимандрит Јован Иларион Руварац

 

О аутору

Повезани чланци

8 Comments

  1. Дуле

    “Прихватање германског катедризма од стране руских историчара оставило је ужасне послиједице, јер је огроман број руских историчара почео да самопоништава словенство на простору средње и западне Европе, и да самима себи уврежују, натурају размишљање да смо ми уствари тиква без корена. Како каже неумрли Милош С. Милојевић, по Нијемцима и њиховим руским епигонима ми смо се појавили једног лепог јутра као печурке после кише, бог те пита одакле. А што и не би могло 150 милиона Словена тако да се појави, одједном? Отприлике та је прича била. Но, када се Србија ослобађала у 19. вијеку, поставило се питање њеног образовања, њеног школског система и то је ријешено на најгори могући начин. Ријешено је Доситејем Обрадовићем и њему сличнима. Они су отворили врата, тј. отшкринули, врата тада још нису била потпуно отворена, политичким идеологијама Запада које су потом зацариле као једина научна мисао у Србији. Сви наши умови, једва научени да се прекрсте јер су имали тек по двадесетак година, слани су у Грац, Беч, Берлин и остале западне центре, где су се хтјели не хтјели сусријели и са неописиво великом количином мржње која нема везе са науком, а коју су морали научити под именом историјског критичког правца.
    И сви наши научници – не само историчари, филолози, лингвисти, већ и многи други – тамо су учили ту науку. И још су већу грешку правили враћајући се овде и натурајући то што су тамо учили овом народу, овом поднебљу и овом простору. Посљедице њиховога дјеловања се данас виде на најбољи, боље речено на најгори могући начин. И то у времену, што рече Милош С. Милојевић, када Срби много више знају о Хотентотима и Тунгузима него о себи самима. У том лудилу ми имамо људе са српским именом и презименом, можда и вјернике Православне цркве, који се воде као наша назови елита, али који већ безмало двеста година спроводе германско-катедристички план на Балкану најсуровије што могу.
    Међу њима се у најгорем могућем смислу те ријечи истичу Љубомир Ковачевић, Иларион Руварац, Станоје Станојевић и да не набрајамо даље – а ни данашња Академија се ни по чему не разликује од тих њених германофилних зачетника. Ми смо народ екстрема. Имамо екстремне издајице, а имамо и екстремне родољубе, спремнена највеће могуће жртвовање, што смо небројено пута доказали. У истом том времену када је европеизација захватала сваки део друштва, европске тековине су биле увожене у Београд, гдје би се усталиле па одатле ишле у цијело Српство.“

    Aндрија Вујовић
    (Предавање на тему Непознанице српске повести, одржано 29. августа, 2002. године у Књижари Жагор у Београду, у оквиру редовних састанака СРПСКОГ КЛУБА)

    Одговори
  2. Дуле

    Питање за Александру.
    Када ће на ред доћи да се у Децивилизатору говори о Милошу С. Милојевићу?

    Хвала на одговору и поздрав.

    Одговори
        1. Александра Миленковић

          Jao, niste Vi mene ničim uvredili, nego, prosto je tako. Mišljenja sam da bi to bilo kao kada bih o Deretiću (ne mislim na našeg velikog istoričara književnosti) i njemu sličnima pravila emisiju. Doduše, i mogla bih, ako bi mi tema bila nešto tipa – fenomen šarlatanstva u Srbalja.

          Одговори
          1. Дуле

            У реду је.
            Мало загребите около па погледајте ко је све поборник аутохтонистичког погледа на српску историју и ко је све, касније пратио Милоша С. Милојевића .
            Сима Лукин Лазић, Панта Срећковић. Анђелија Станчић Спајић, па Илија Живанчевић, Милан Будимир, Веселин Чајкановић.
            Да ли су ови људи шарлатани?
            Деретића спомињати је непримерено, човек је аматер и преписивач а не историчар.
            И питање.
            Зашто је Милош С. Милојевић био забрањен преко 130 год. док су се поборници берлинско- ватиканске школе ширили по српској историји?
            Поздрав?

          2. Александра Миленковић

            Zagrebala odavno i nisu me baš impresionirali svojom profesionalnošću i razboritošću. Pogotovo ne tom idejom da je neko seo na nekom kongresu i odlučio: „E, od danas ćemo da izmenimo ovom narodu istoriju i da mu serviramo novu, onako kako mi hoćemo…“

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *