facebook
radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Писмо једног пријатеља, Црногорца

Писмо једног пријатеља, Црногорца

Поштовани Милане,

 

Ја сам одавно хтио да ти напишем писмо на ову тему и да полемишемо око одређених ставова, но, сада су се саставиле коцкице да се лакше разумијемо.
Што у твојој емисији у петак, што у најновијем тексту, напокон да неко дотакне суштину политичке ситуације у Црној Гори.
Наравно, ријеч је о дуалној свијести Црногораца о којој одавно нико не говори ништа, али је упорно злоупотребљава свако, а у првом реду сами Црногорци, што власт да би се одржавала ту гђе јесте, што скоро сваки Црногорац сам са собом да би трговао, што са Подгорицом, што са Београдом, а сада и са Бриселом и Москвом.

Црногорци су очигледно одмах схватили да је корупција есенција било какве демократије и веома се успјешно, макар по њиховом мишљењу, курвају са тиме.
Ако се данас принципи користе тек као фасаде за преваре и када је већ све на тржишту, зашто да не буде и наша дуална свијест? То што у том процесу настрада и држава и народ нема везе. Све док се за курвање добија понешто. Вајда је вајда, а ми смо вазда нуждени.

Сама по себи наша дуална свијест је историјска датост и са њом не треба имати проблема. Узми било кога из црногорске прошлости и видиш да су људи најнормалније живјели са тим. Чак  мислим да је то једна изванредна ствар, наравно, све док не постане предмет пиљарења.

Конкретно, узми Његоша и његово дјело, али и живот, те и ти можеш доћи до закључка да будеш и Србин и Црногорац. И легитимна су оба закључка. Једино што није нормално, а управо се то форсира, да будеш неко ко мрзи било Србе било Црногорце. Тако нешто не постоји код Његоша, а ни код било кога Црногорца или Србина у Црној Гори. Само по себи.

Е онда се у ту свијест, гдје се тешко и пинцетом може помјерити нешто, удари сјекиром и добијаш ово што имаш сада. Располућен народ који не зна ни ко је ни што је а најгоре не зна што ради сам са собом.

Монтенегрине не треба ни спомињати, то ти је нешто као другосрбијанци у Србији. У нашим условима то су управо ови који лупају сјекиром када и гдје им газда каже.

Ни газде не треба спомињати, они раде то што раде, а урадити ће још свашта само да остану ту гдје јесу, чак и када више нема користи од тога, јер и тада они морају остати на власти да би сачували већ стечено. Њих друго ни не интересује.

Долазимо тако до суштине проблема и управо си ти почео ту причу на чему ти велика хвала.

Црногорци ? Знају ли они што раде са собом? Или ако неко хоће… Срби у Црној Гори? Знају ли они што раде са собом?

Не треба у ово петљати никога са стране, јер објективно нико нам није ни крив. Мислим да су то Срби, или како би код нас рекли Србијанци напокон схватили и то је веома добра ствар.

Треба Црногорце пустити да сами виде што ће и како ће са својом дуалном свијешћу. Већ скоро сто година они су са њом углавном трговали и све док им било ко плаћа да то раде они ће то и радити.

Ту се рјешење може појавити тек када нико не буде плаћао за вагање свијести. Написах вагање, а могао сам и лагање.

До тада… курвање иде даље.

Док је Београд плаћао, било положајима у Црној Гори, а још више бенефицијама у Србији, била је пожељна српска компонента дуалности, а као апсурд тада се дупло више људи писало Црногорцима него сада . То је било због тога, јер је у таквом стању ствари бити Црногорац била као легитимација на основу које си очекивао неке привилегије као елитни Србин.

Са друге стране, чим је постало јасно да од Београда више нема вајде, онда се кренуло у супротном правцу чак стазама које са нама немају никакве везе, али су сада прихватљиве, па и кад су антисрпске, јер то се сада плаћа. То ти је ово што видиш данас. А Црногорци посташе национална мањина у својој држави. Да видиш како се ови данашњи велики Црногорци брецну када им саопштиш ту чињеницу, а немају што да на њу одговоре.

Све док има било што да се због тога удијели већина Црногораца ће се курвати са дуалном свијешћу, без обзира ко што и због чега даје. Није то нама очигледно ништа ново. Када је почињао овај процес који ми називамо демократијом и када су готово сви око мене од великих комуниста постајали највећи Срби, са једном реченицом покојни ђед ми је најбоље разјаснио ствари и са њом ми помогао да се никада под било којим околностима не дам у курвање. И поред свих школа искуство ти је, ипак, чудо.

„Све су ти то Бугари, нема ту ни Срба ни Црногораца. Ђе им се принесе корито, ту ће да буду. И Бугари ако треба.“ 

Да преведем са наше терминологије у Старој Црној Гори. Бугар је био термин за угојено прасе. Не знам ни данас да ли има какве везе са браћом Бугарима, или са нечим другим.

Вјеруј да ја у овом курвању никада нисам учествовао, па сам због тога некада био прозиван за усташу, да би након десет година ти исти за мном викали да сам четник.

Независно од главне теме, видиш ваљда и сам да је веома ријетко и тешко и вама у Србији наћи прави однос са Црногорцима, чак и када се представљају као Срби из Црне Горе. Они ако немају нека по њима подразумјевана права и бенефиције у Србији, или од Срба веома брзо постају неки други Срби, најчешће антисрби.

Sekula Drljević.jpg
Секула Дрљевић око 1925. године

Само се присјети Секуле Дрљевића, наводног оца црногорске идеје, а човјека који је издао краља Николу, чији је био министар, да би био трибун уједињења са Србијом (суштински присаједињења), а када је од Србије умјесто Теразија добио смјештај у Земуну – човјек постао усташа. Па када је постало јасно да и то пропада направио договор са четницима у Црној Гори о заједничкој борби против комуниста, која се свела на заједничку бјежанију из Црне Горе. У тој бјежанији изгледа је неђе у усташку засједу навукао дио црногорских четника, па га је један од преживјелих неђе, заборавио сам тачно ђе, заклао.

Паметном доста. Овима другима очигледно никада доста…

Немој заборавити да у задњих 100 година не постоји ниједан релевантни политичар у Црној Гори који није прешао пут од великог Србина до великог Црногорца или обратно. Ово је само доказ непостојања јасне свијести, политичке идеје и елементарног поштења.

Прича да тренутно у Црној Гори има скоро 30 посто Срба а запослено је само 5 посто нема везе са истином и само је још једна лаж у галерији црногорских бајки, или је то боље називати баснама. Управо су људи из крајева који су традиционално просрпски, или чак чисто српски, јер историјски и нису имали везе са Старом Црном Гором, готово сви у задњих пар деценија постали Црногорци колико би им се неко из куће запослио у полицији, општини или неђе по истом принципу. А када добију отказ, или им досади, па дођу до Београда, сви кукају на Мила или Црногорце.

Што ће да буде када систем на крају банкротира и колико ће тада бити Срба, а колико Црногораца, то ће тек да се види. Ја се бојим да на крају неће остати пуно ни једних ни других.

О свему овоме се може написати велика књига, али ја немам срца да је напишем. Зато тек оволико и овако овако скраћено и помало збрда-здола… Да будем до краја отворен, бојим се да је за овакву књигу одавно касно и све ово пишем више због тога да ви овдје видите гдје се завршава са курвањем, јер колико видим и код вас се ку(р)ва исто, а бојим се и горе.

А колико је ова тема манипулативна говори и то да ти никада у ових скоро 30 година овога што се зове демократија у парламенту Црне Горе ниси имао ниједну партију или странку која у СВОМ НАЗИВУ ИМА ЦРНОГОРСКА!? Са друге стране ниси имао ниједну која је била чисто и изворно српска сем понеку ситну тек номинално српску.

Ето како Мило, боље рећи поредак којег он персонификује, опстаје толике године. Мени је одавно јасно да је једини спас за Црну Гору да постоји барем једна нормална црногорска партија, као и минимум једна нормална српска партија. Колико год да су слабе и мале у коначници када се све разграби и не буде више надокнаде за курвање, ове двије структуре би кумулативно , небитно која би била јача, обезбиједиле да се сви заједно не удавимо у овоме што нам се спрема. Али бојим се да је из дана у дан све више касно за то…

Да сам у праву можда најбоље свједочи то како се режим острвио на некадашњи Либерални савез Црне Горе. Чак и таква изузетно политички неписмена структура која је више из помодарства и незнања кокетирала са либерализмом и Западом сметала је у игроказу, јер није хтјела да прихвати циркус дуалног курвања.

Да би могао да настане и опстане пројекат Европске Црне Горе режим је морао да преузме тапију на црногорство и разбуцали су либерале као свиња масну кесу. Ко је хтио да пољуби скуте новом господару добио је апанажу; сви остали су сабијени под земљу, или ван земље. Тако је обезбијеђено ових пар процената на којима се већ двадесет година добијају сви избори.

Са друге стране, апсолутно је спријечен и обесмишљен било какав облик политчког организовања, било Срба у Црној Гори, било Црногораца српске свијести, било Срба који су Срби независно од Црне Горе, али живе у њој. Свака од наведених категорија има барем десетак процената укупне популације. Ово се постиже перманентним фабриковањем све опскурнијих и суманитијих српских партија.

Стога, јасно је да се Црна Гора и Црногорци , што год ко подразумјевао под именом Црногорци, контролишу тако што се не дозвољава ниједна црногорска ( што год то значило и како год се то црногорство манифествовало) партија, а упорно измишља све већи број наводно српских партија, удружења, покрета…

Из свега наведеног јасно ти је да ово што се назива Демократски фронт доживљавам од првог дана као нову превару, а то бих ти могао и посебно образложити, јер независно од анализе њихових поступака знам лично и вође и ко су и што су. На жалост, код нас одавно нико не спомиње народне пословице и узречице, па тако ни ону – ЗНАМ ТЕ ПУШКО ДОК СИ ПИШТОЉ БИЛА. Толико о ДФ-у.

Интенција је да се све држи у курвању и да се не дозволи рационално сагледавање позиције и перспектива. Само сјекиром… Док се на крају не дође до тога да оба остатка дуалне свијести ту исту сјекиру, умјесто за раздвајање или одбрану од заједничких непријатеља, не употријебе да ударе један на другог, што је и иначе основна интенција спонзора овог пројекта.

Спонзори пројекта… Трагикомичност ситуације у којој се тренутно налази Црна Гора јесте да управо овакав развој догађаја, колико год Црногорци мислили да су са овим курвањем створили неки економски перпетуум мобиле у властиту корист, одговара искључиво њеним непријатељима и свима ван Црне Горе. Што би рекли … И послије Тита Тито.

Због наведеног режим има подршку и Београда и Брисела, да не спомињем друге центре на Западу, а могао бих многе и на Истоку, чак најприје њих, јер у коначници од свега овога ће Цариград (или како би у Србији рекли Стамбол) имати највише користи.

Ајде што одговара Западу и Турској, то није никаква новост, већ и Београду, који је очигледно на крају одлучио да је боље и мало или нимало Црне Горе (било као територије било као становништва), али оперисане од било чега црногорског, него било каква дуална Црна Гора.

Управо је због овога Мило поред свих и личних и државних веза тако лако отписао Русију. Каква год да је и што год да је радила код нас, једино је Москва имала циљ да се сачува и одржи традиционална Црна Гора. Са друге стране, то што смо овако лако отписали Русију, показује да смо на другим правцима очигледно већ толико далеко и чврсто загазили да се осјећамо сигурно без ње.

Зато, не због неке русофилије, већ објективно, сматрам да је разлаз Црне Горе са Русијом коначан искорак из традиционалне Црне Горе у нешто ново, што нико још прецизно не описује, иако је свима јасно да ће се завршити тако да нећемо моћи препознати сами себе, ко год да смо и што год да смо мислили о себи и без обзира на то што мислимо, или не мислимо о себи данас или сјутра.

Нас су учили да смо постали Црногорци управо због тога, јер нисмо хтјели да се курвамо. За сада нико неће да каже да нестајемо управо због тога што се курвамо. А можда ми и не нестајемо, већ постајемо нешто ново? Не знам само што се може постати ако то постајеш курвањем осим…

Ко ми не вјерује нека се само присјети судбине и расправе око приједлога да се Његошев рођендан прогласи за државни празник.

Надам се да ћете ви у Србији имати више среће. Додуше, ово нема везе са срећом па чак ни са знањем. Ради се само о образу и наравно… о курвању. А можда ни нема ни Црногораца ни Срба већ тек Бугара (извињење бугарском народу на староцрногорској терминологији)….

Ви Срби видите што ћете и како ћете. Свугдје је све више Бугара, иако у самој Бугарској нестају. .

Дадо Ђурић, „Св. Ђорђе“, 1950. године; фото – Доминго Ђурић

 

Насловна фотографија – Паја Јовановић, Рањени Црногорац

 

О аутору

Повезани чланци

4 Comments

  1. Владимир Павићевић

    С обзиром на то да сам и сам Староцрногорац, да и ја „речем коју“.
    То што сам Србин је објективна чињеница. Према њој могу да се односим овако или онако, могу да је прихватам или поричем, може ми се свиђати или не свиђати, али је то томе тако, макар сад и овдје. Да сам се родио прије 100 година, вјеровартно не бих ни знао за дуализам Црногораца. Они који се буду родили за 100 година од данас, вјероватно неће знати за српство Црногораца.
    Рећи да Црногорци нису Срби значи пристати на лаж а ја на то не могу да пристанем. Но, то је само моје мишљење и мој став који не мора бити исправан.
    Никад се са тим својим ставом курвао нисам. Од српства (материјалне) користи имао нисам,вјероватно зато што је нисам ни тражио, ни од Београда нити од неког другог. Али, да је аутор писма генерално у праву што се црногорског курвања тиче, то стоји и не може се порећи.
    Гдје је курвање, ту је и издаја. Не може Црногорац одрећи српство (било“ у цјелости“ па да постане монтенегрин, или „само мало“, па да постане „дуалан“), а да се на крају не одрекне Русије у корист Запада, вјере у корист супермаркета и традиције у име ЛГБТ права.
    И нисам сигуран да је у Србији боље, само се за екавске „монтенегрине“ још није нашло ново „национално“ име.
    Оно, да је рјешење у постојању „нормалне“ црногорске и „нормалне“ српске странке, је потпуни промашај. Чак и кад би се, неким чудом, такве партије формирале, убрзо би их, и то без уплива треће стране, преузеле курве, од којих неке вјероватно не би биле чак ни дуалне, па би се редаљка наставила. Уосталом, такав су компромис већ направили дуалци сами са собом, не би ли наставили да се курвају.
    Што се постојећих партија тиче, и ја их познајем, па нећу да се играм с њима.
    Како сам ја разумио господина Миленковића, њему није проблем постојање дуалног идентитета самог по себи, иако је он раније према њему био флексибилнији а у посљедње вријеме је пооштрио став. Он проблем види у политичким импликацијама дуализма који омета дефинисање српског „становишта“, тј.српске политичке опције у Црној Гори.
    Проблем јесте у квалитету људског материјала. Заиста има нешто несолидно у човјеку када му за одговор на питање шта си по националности, умјесто једног квадратића на формулару, треба папир А4 формата. „Ја сам Србин, али… Мислим, нисам Србин већ Црногорац. Али сам баш зато Србин што сам Црногорац! Мада, нисам као Срби из Србије…Мислим, као Србијанци, овај, Срби.“Или, како би рекао покојни Бора Тодоровић: „Јесам… Кажем, нисам…Само тетки да однесем лек…“
    Да данас, овакве какве су, Црна Гора и Србија нестану, нисам сигуран да би ико паметан сузу пустио – макар више не било могуће да се правимо да окова на нашим рукама нема, па бисмо, хтјели – не хтјели, морали да их скидамо и то заједно. У томе послу, по природи ствари, нема привилегија (има ризика), па самим тим ни разлога за курвање. А турпијање је напоран посао, и не трпи тупљење о „Црногорцима који су со српства па им и припада да су главни и да владају“, нити уздисање „о примитивним динародиима који су нам попљачкали Дедиње и заузлеи сва директорска места, док је пре њих све било лепо, па је и Сунце лепше излазило…“
    А ове наше планине би чекале да се дозовемо памети, као што су нас и раније чекале. Неће оне никуд одавде.

    Одговори
  2. vladimir dobrijević

    Poštovani gospodine Pavićeviću,

    saglasan sam sa Vama samo ne znam da li je u staroj Crnoj Gori bilo Pavićevića ili ste vi Kuči ili Bjelopavlići. Bez uvrede bilo koga.

    Ove naše planine će biti tu i kada nas ne bude. Udomit će one i Arape ako treba.

    Narod je narod a teritorija je teritorija.

    U načelu niste Vi ništa pogrešno rekli. Samo, iskreno, mislim da ste potpuno „promašili fudbal“. Vi govorite o formatu A4 za definisanje nacionalne pripadnosti?

    Pa recite slobodno da ste Srbin i Bog Vas vidio. Kakve veze ima da li ste iz Bosilevgrada ili sa Zlatice.

    Crnogorci ako hoće mogu da odluče da budu i Kinezi. Mogu to da odluče i Srbi i bilo ko drugi. Medjutim, to samo po sebi ne znači da to jesu.

    Tekst govori o tome da se Crnogorci primaju na priču da prihvate okupaciju goru od bilo koje poznate samo zbog toga da ne moraju da budu Srbi, što su oni veoma rado prihvatali nekada. Ovo najviše govori o Crnogorcima i okupaciji a ništa ne govori o Srbima.

    Srbijanci su ovu glupost shvatili i makli su se u stranu. Samo Srbi i Crnogorci u Crnoj Gori i dalje ne shvataju ovu prevaru.

    Одговори
  3. Владимир Павићевић

    Моји су Пјешивци, славе Мали Госпођин-дан. Дио смо Катунске нахије, додуше периферни (онолико колико се на том малом простору може говорити о центру и периферији), према Брдима (Бјелопавлићима) и Никшићу (Старој Херцеговини). Ето, сад знате.
    Неће Арапи на планине, као што нису хтјели ни Турци – у питању су људи градова, не морамо се бринути.
    Можда нисам био довољно јасан – мени је довољан квадратић на формулару. Но, чак и кад не би било тако, не би било никаквих проблема из простог разлога што ја својом националношћу не тргујем и што за исту не потребујем било чији атест. Та је позиција лака – не морам, рецимо, ни да свађам ни да мирим црногорску државност и српску националну свијест, не морам да пратим хаплогрупе, нити да роним кроз тамне поноре етногенезе. Нису ми потребни чак ни одговори, камоли изговори – све те дилеме могу да рјешавам или не рјешавам, то се тиче само мене.
    Е, сад, то што је дуалност (била) погодна за трговину, друго је питање.
    Проблем је склоност дуалаца према трговини (курвању), не дуализам сам по себи. Прво је српски политички проблем, друго је стање душе које се тиче само носилаца исте и никог другог.

    Одговори
  4. Duki

    Ja se javljam sa komentarima obično onda kad nešto zameram Milanu Milenkoviću, a to nije baš često. Ne slažem se sa njegovim stavom o nacionalnim Crnogorcima, koje a priori delegitimiše, i obeležava kao neprijatelje. Dobar deo nacionalnih Crnogoraca su časni ljudi, koji ne negiraju ni istoriju ni jezik ni pismo, ali smatraju da je nešto drugačija istorija, dugi periodi državniosti, te zasebne vladarske porodice dovelo do prava na posebno nacionalno osećanje, slično kao i kod Austrijanaca na primer. Crnogorski identitet koji je dobio ime po imenu regije a ne obrnuto kao kod nas, Mađara, Turaka, Bugara, Slovenaca, Engleza, Francuza itd, koji smo svojoj zemlji dali ime po sebi, ima svoj postepeni prirodni istorijski razvoj. Puno časnih Crnogoraca je dalo život u proteklim ratovima boreći se rame uz rame sa Srbima, zato smatram da u ovom specifičnom slučaju ne treba biti isključiv.

    Одговори

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *