facebook
radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Крајишници, ђе ћемо по домовницу?

Крајишници, ђе ћемо по домовницу?

Пре две године, на двадесету годишњицу „Олује“, група студената из Београда је организовала протест испред хрватске амбасаде. Ја сам, тог дана, спремио посебну емисију о протеривању Срба из Хрватске и отишао сам да видим скуп, више зато што ми је хрватска амбасада тада била буквално на пет минута од радног места. Вече, негде око осам сати, гомилица од највише 150 махом младих људи. Мало се прошуњам, попричам, нигде не чујем ијекавски, нити чујем завичајне нагласке. Нигде једног Крајишника нема, све сама деца из Србије. Неће Крајишници да се замере Хрватима, затребаће путовница, домовница, шта ако ови из амбасаде снимају демонстранте?

Те вечери сам, први и једини пут, љут због крајишке калкулације, отказао емисију. Иако сам, од како знам за себе, интегрални Србин (и сви су моји то вазда били), био сам, тада, поколебан.

Често сам, и међу пријатељима, и кроз емисије, говорио како је судбина Срба из Хрватске и Мађарске најтрагичнија од свих делова нашег народа. Отишли су да би били слободни људи у хришћанској земљи и да би крвљу плаћали кирију за ту слободу и – триста година касније – или су асимиловани, или побијени од својих некадашњих сународника, који су променили веру и нацију. Остаци, на Крајишнике мислим, су протерани, чиме је и фактички стављена тачка на триста година крварења и мука. Где си био – нигде, шта си радио – ништа. Напунили су Крајишници, као војници, гробове широм Европе, крварећи за бечки двор, све до Фландрије и Прусије; једини су Срби који су пуцали на Русе, у Првом светском рату; пунили су јаме, убијани маљевима и ножевима некадашње браће и, на крају, све је било узалуд: морали су да оду. Ово мало Срба што је остало у Хрватској, за две генерације неће ни постојати.

Дуга изолација од матице свог народа и навика да се живи од државе, да се буде војник и пандур, начела је карактер Крајишника и довела до појаве сужене свести, каракеристичне баш за ова занимања. Дружба је дружба, служба је служба. Чак и данас, у Србији, Крајишници су опет војници, полицајци и државни службеници и око тога слабо праве компромисе. Само ко мора, ко није успео да се угура у неку јавну службу, ради за приватника, или је и сам приватник.

У емисијама, а није једна била, о Крајини и Крајишницима, кога год сам звао (изузев изузетног и надахнутог Душана Басташића), сви су ми говорили само о личним документима, нерешеним пензијама, имовини… Јаме, гробови, љутња на убице – ни трага. Само социјално-економска питања. И, повремено, љутња на Србију, јер им  није дала што су очекивали.

Доселили су се, дакле, бежећи из Хрватске, у Србију и почели да стварају своја гета, попут Бусија, у близини Земуна. Ми смо им, биће, културолошки страни и хронично су увређени што нису од нас добили више. Слажем се, режим Слободана Милошевића се поигравао с њима и трошио их за своје циљеве, али, у тренутку кад је до пада Крајине дошло, ни ми овде нисмо живели у Дизниленду, него смо јели макароне и попару. Дали смо браћи шта смо и колико имали. Ја, лично, веровао ми ко или не веровао, дадох гарсоњеру жени која је изгубила мужа у рату и довукла троје мале деце са собом. Тада сам толико могао. Има двадесет година да се јавила није, колико да каже да су живи. Образовала се, кроз векове, навика да се стално нешто чека од некога, посебно од државе, док се код нас и код Срба у Босни, није имало шта чекати од турске државе. Ми смо се развијали насупрот држави, Крајишници уз њу. Ми нисмо имали чему, ни од кога да се надамо. Што смо створили сами, то смо имали.

После те пропуштене емисије, дигао сам руке од Крајишника и рекао себи да ћу ту тему затворити.

Чујем, међутим, од моје колегинице Оливере Манојловић-Штрбац, Книњанке, да се, у манастиру Крушедол, 27. маја одржава сабор Крајишника и да је настао као дан сећања на изгинуле у „Бљеску“ и „Олуји“. Проради ми стара емоција и решим да одем, иако немам кап динарске крви у себи. Нацртам се у манастиру већ у девет ујутро. Прво што ми падне у очи, врти се, по разним тезгама и импровизованим  штандовима једно педесетак јагањаца и продају се сувенири и играчке. Као вашар.

Две стотине метара одатле, у манастиру, траје помен погинулима, а на тридесет корака од цркве, бина, са које бије „Гара“, можеш испред звучника да се фенираш. Народа прилично и још стиже. Покушавам да нахватам некога за интервју, али нико неће да се слика, да се не замери Хрватима. Требаће нешто опет оданде. Истина, радо хоће да причају о нерешеном статусу овде, о мукама које су овде видели (не о мукама од којих су побегли), опет о пензијама, домовници, путовници… О ракетираним колонама неће.

Крушедол, 27. маја 2017. фото – Миодраг Миленковић

Да ли су дуги векови, у којима су погибије биле саставни део битисања, створиле равнодушност према животу и смрти, да ли је дошло до апсолутизације државе, ма која она била (чак и НДХ, у којој је било чак тринаест Срба генерала http://www.bastabalkana.com/2015/09/srpski-ustaski-generali-u-ndh-nezavisnoj-drzavi-hrvatskoj/), да ли су се смрт и живот другачије повезали него код нас, овде, ја заиста не знам, али је недостатак пијетета према жртвама, према сродницима и пријатељима, био сасвим видљив. Удри бригу на весеље! Више фолклорних група, комерцијално „ојкање“, радост око бине, кркање вруће јагњетине – све то је стварало мучан утисак. Видео сам само једну жену, међу хиљадама, која је плакала  за братом, који је нестао у некој колони. Сви остали као да нису на помен дошли, него на свадбу. Нисмо ни ми, овде, цвећке, и овде се на гробљу и поменима крка, али се не пева и не шенлучи.

У реду, схватио сам и научио: бит људског живота је у путовници, домовници, пензијици, службици, али, браћо моја крајишка, убијали су вас, клали, ловили као зверад, децу вам у јаме бацали, како можете преко тога да пређете због статусних питања? Како толику крв опростисте и заборависте? Сањате ли правду и освету, или путовницу? Зар не смете своја лица да покажете пред камером, да се џелатима не замерите?

Ваша (и наша) браћа из Босне  су једнако била остављена од Београда током рата и нису имала много већу војску од крајишке, па су се одржала и кроз ватру и крв подигла до државе. Како је рат одмицао, Срби из Босне су јачали, вио сте слабили, али не због Београда, него због калкулације. Зато, данас, Срби из Босне ништа не траже ни од Србије, ни од Федерације, а посебно их боли дупе шта се о њима мисли у шехер-Сарајеву. Они су данас слободни људи који, иако не живе богато, ништа ни од кога не чекају и не траже.

Вековна навика да се, са руком пруженом према државној касици, претрајава живот, дефинитивно квари и појединца, и групу.

Остаје нам да се надамо да ће деца и унуци  наше браће другачији поглед на живот и свет имати. Тај радикално материјалистички став према животу и према материјалним вредностима, у приличној је опреци са српском традицијом и обичајима и носи са собом опасност од испадања из културног обрасца.  Показивање достојанства пред државом, и својом, камо ли хрватском, није рђава ствар. Не знам, браћо Крајишници, како вам није јасно да се о хрватску државу огребати нећете, да она није таква створена да вама надокнади ваше губитке, ни имовинске, ни оне у крви.

Једном сам већ писао о томе: на рубовима српства дошло је до разводњавања идентитета и то не у смислу субјективног доживљаја (јер сваки Крајишник врује да је чак и бољи Србин од Шумадинца), него у погледу усвајања начина живота, а некада и начина мишљења других народа, са којима се долазило у додир. Крајишника са Пироћанцем, на пример, само вера спаја, једва да се и разумеју, а са Хрватом само вера раздваја; од начина говора до кухиње, све им је исто. Исто тако, сваки Крајишник има неку тужну причу о неком Хрвату који је спасавао Србе током ратова, а оне, који су у јаме бацали, слабо памте.

Да, на крају, кажем и ово: када се појавила, у време комунизма, књига Јова Радуловића, „Голубњача“, најогорченије су је напали баш Крајишници, јер им је, је ли, реметила добросуседске односе са браћом Хрватима. Чак је један генерал, Личанин, чијег имена не могу овог часа да се сетим, рекао да се са ставовима из књиге не слаже, иако је није читао. Иначе, у то време је било још оних баба, са црним марамама, које су смеле и хтеле да говоре о страдањима Срба, али су оне помрле, а ови модерни Крајишници су решили да трампе сећања на покоље за путовнице и домовнице. Можда не сви, да неко не каже да сам малициозан, али велика већина.

Није случајно, бар ја тако мислим, да Крајишници  нису имали политичаре већег ранга. Политички дунстери, попут Јована Рашковића, су типичан израз оне гњецаве, метиљаве жеље за суживотом оваца и вукова, од које нема ништа. Они, пак, радикалнији Срби, нису били веће вредности, већ су слушали Београд, јер у себи нису налазили ни план, ни стратегију за рат, а ни за време после рата. Република Српска се на време одупрла Београду, а Караџић и Младић су, уз све своје мане, људи далеко већег формата, него што су то били Мартић, или Бабић. Крајина је дозволила да је воде локални шериф и провинцијски зубар.

Тачно је да Београд није невин у паду Крајине; мислим и да су крајишки генерали све, само не невини и наивни у целој причи. Ипак, брзина бежања показује да се у победу није ни веровало и да се само чекао знак. Четворогодишње чекање да се нађе нагодба са Хрватима, показало се као круна непознавања тог народа и његове политике, као и природе хрватске државе. Све крајишке битке су прво изгубљене у духу, па тек онда на терену. Имам утисак да Крајишници, ни данас, немају довољну дистанцу да правилно оцене хрватску државу и њене намере.

Што се мене лично тиче, Крајином се више бавити нећу, бар не на начин како то Крајишници хоће, а то је да се од Србије и Срба очекује да буду само хранљива подлога за њих. Кад их будем видео да демонстрирају испред „рвацке“ амбасаде, кад будем видео да су раздвојили опело од „Гаре“, кад будем чуо да пензије и имовина нису замена за крв, опет ћу се вратити браћи, али дотле – не.

 

Насловна фотографија – Граничари са територије Војне Крајине, 1742. (аустријски официр, Славонац, Личанин, Банијац, Вараждинац, Карловчанин)

О аутору

Повезани чланци

69 Comments

  1. Владимир Павићевић

    Крајишници су, изгледа, они „Хе рцеговци“, како је Милан Миленковић једном назвао оне Србе који личну корист, и то ситну, претпостављају интересима заједнице. Такви се могу назвати и „Црногорци“. А могу и „Босанци“. Или „Пироћанци“. Наравно, нема то везе са регионалном припадношћу, само су фолклорни прикази таквог погледа на свијет врло често упечатљиво завичајни па то просто боде у очи.
    Чини ми се – а то је још јадније – да разлог оваквог понашања није чак ни у некој нужди, социјално-економској. Прошло је већ двадесет и више година, људи су се снашли, нашли кров и хљеб. Да је статус Хрватске раван статусу Србије, нико се за путовницу отимао не би (имовина им је ионако недоступна и тако ће остати). Овако, „Рвацка“ је земља ЕУ, лакше се с њеним папирима путује и ради по Европи, мање те тркељишу на аеродрому, лакше ти издају стан… Ето сребрњака за које су трампљени сјећање на крв и патњу.
    Можда је најгора посљедица крајишког полома та отргнутост од земље, од тла – једном су им ишчупали коријење и они су, ако не у стварности, онда у духу, вагабунди, са вазда спремним завежљајем. Београд или Стокхолм, сасвим је свеједно, кад већ није Книн или Бенковац. Уцрта се то у карактер, у колективно сјећање и то, бојим се, неће нестати за много генерација. Неће их држати ни Србија, неће се ни за Србију борити.
    Жалостан крај историје некад најбољих војника Европе.
    Мада, с обзиром на то да сам Црногорац, можда је боље да ћутим.
    Крајишници бар не одричу да су Срби. Засад.

    Одговори
    1. cachimbo

      Zašto bi se dalmatinci, banijci, ličani odricali zavičaja ? Dobro, putovnica je sada Cro. Nedavno je bila Yu u Titovoj i malo ranije Kraljevoj verziji. Pre toga od Franza Josepha…

      Povratak u današnju Srbiju njima je (predpostavljam) samo novo izbeglištvo…

      Svi smo srbi, ali nam iskustvo i sudbina nisu isti.

      Одговори
      1. Владимир Павићевић

        Нико се не може одрећи завичаја. Из завичаја се може побјећи, бити прогнан, завичај се може презирати или вољети, али се њега човјек не може одрећи. То нема везе са папирима.
        Него, прије него што се вратим на папире, направићу дигресију.
        Господин Миленковић описује једну фрапантну ствар – вашарску атмосферу са пословичном јагњетином и ласцивним поскочицама на корак од помена за мртве. Е сад, ако су сви који су некога изгубили у оним несрећним колонама без зазора кркали јагњетину док се њиховим најближим служи молитва за душу, то би се могло тумачити као културолошки феномен. Уврнуто, али ипак ствар културе и нема приговора. На крају, не морамо сви да имамо исти доживљај живота и смрти.
        Али, бојим се да су , нажалост, јагњетину кркали они који нису никог изгубили, а да су у цркви били они којима је неко остао на том путу (таквима, сигуран сам, није било до крушедолске јагњетине). Ако је то тачно, било би крајње поражавајуће јер указује на то да се смрт Срба у тој свесрпској несрећи сматра трагичном, али ипак сасвим приватном ствари њихових породица, и то од самих Крајишника, сапатника, као да су, Боже ми опрости, страдали у каквој саобраћајки. Као да су из Крајине побјегли пред ерупцијом вулкана а не испред усташког ножа. То онда више није народ, то је гомила.
        А сад, о папирима.
        Није у њима ствар, они Курди што рокну какву турску амбасаду имају уредне турске пасоше па их то нимало не спречава да раде то што раде. Питање је мотива и морала.
        Од кога Крајишници траже пасоше? Од оне државе која их је протјерала, побила им најближе и оставила их без ичега.
        Зашто се од таквог ишта тражи, камоли папирчине?
        Због неке есенцијалне животне нужде? Због глади? Не вјерујем – прошло је 20 година, ти су се људи, по логици ствари, морали већ снаћи макар у елементарним питањима физичког опстанка.
        Због имовине? Сви знамо, па и они што од Хрвата путовницу траже, да је то узалудан посао. Нису Хрвати све оно радили да би сад Србима враћали имовину. Пљачка је саставни дио рата, за многе и једино битно у њему. Хрватска ће, чак и ако би, рекламе ради, прихватила обавезу враћања имовине, толико искомпликовати процедуру да ће га учинити практично немогућим. Довољно је само да успоре процедуру – проток времена ће учинити остало. Они који су избјегли ће умријети, новој генерацији Крајишника, рођеној далеко од Крајине, пуцаће прслук за имовину у некој недођији. Европа ће да ћути , можда ће и дати какав укор својој вољеној Хрватској, неће учинити ништа мимо тога.
        Плате и пензије? Иста ствар.
        Могућност повременог одласка у завичај? То се може и са српским документима. А ако вас Хрвати ухапсе због некаквих ратних злочина, неће помоћи ни путовница.
        Могућност трајног повратка? Са чим и на шта? Ако повратник и ријеши то питање , некако имам утисак да ће се волшебно појавити какав свједок који зна једног који је од некога чуо да је ето баш тај повратник прошао поред спаљене хрватске куће, што је довољно за оптужницу за ратне злочине.
        Остају, дакле, најприземније, најситније користи о којима сам писао у горњем коментару.
        Па, ако бих имао људског разумијевања да се узму документа због неке нужде, ови ми мотиви дјелују баш ниско.
        А испод је сваког достојанства плаћати их понижавајућим заборавом крви и патње или страхом да ће вас неки ситни чиновник хватске амбасаде усликати док, због својих мртвих и прогнаних, стојите у протесту – сама таква калкулација је беспризорна.

        Одговори
  2. cachimbo

    Krajišnici (graničari) imaju dom, ali ne i domovinu. Teška je sudbina najamnika.

    Siguran sam da koncept rodoljublja koji neguje stanica 2M njima nije blizak (razumljiv).

    Volim verovati da je dobro da nisu svi srbi od „jedne fele“.

    Одговори
    1. Dušan

      Kakva umišljenost. Vi malosrbijanci možete samo da nas učite kako se brat rođeni ubija za jednu šljivu i kako na oca u afektu potegnuti sekiru. Oni koji su mogli da nas uče rodoljublju su posejali svoje kosti od Cera do Kajmakčalana, na žalost većina vas su potomci onih koji su izbegavali rat, simulanata, liferanata.

      Одговори
      1. Lazar

        Dragi Dusane mislim da mozemo mi SRBI iz Srbije da ti drzimo lekcije o pogibiji za zemlju…Na primer dedin brat koji je bio mitraljezac u drugom svetskom ratu (po njemu dobih ime),moj deda se borio protiv nemaca takodje,otac izgubio oko kao dete od zaostalog ratnog materijala i ja koji sam se 1999 kao dvadesetogodisnjak prijavio dobrovoljno da branim zemlju da ja mogu da te ucim kako se brani zemlja…..To srbijanac ostavi za one koji su te naucili za taj termin.Kazes umisljenost?Pa ja nisam devedesetih bezao iz svoje kuce nego sam isao da se borim i svi moji preci su radili isto,ako je to tebi umisljenost onda ne znam sta bih ti rekao…..U svakom slucaju ti zelim sve najbolje….!!!

        Одговори
    2. Дуња

      Браво и хвала, јадно је колико ММ неће, или не може да „разуме“ протеране Личане, Кордунаше и остале…интересантно је да стално прича о њима, јако мало о нама, овдашњима који их вековима третирамо као оне, дођоше….срећа и хвала Богу да неки Срби у Србији знају да не морају бити сва браћа од једне феле :))

      Одговори
  3. Nikola

    Uh, pustih suzu na kraju. Nikada nisam gledao iz ovog ugla na bracu krajisnike iz pijeteta prema njihovoj neprestanoj patnji, iako se vec vise od 20 godina cudim i neprestano pitam gde su oni i zasto se ne cuju, zasto se ne bune, gde su im udruzenja, zasto preko njih ne pritiskaju srpske vlasti da se vise bore za njihova prava i potenciranje zlocina Bljeska i Oluje… Milan kao i obicno raspaljuje samarcinu otreznjenja koja svakog nacionalnog zanesenjaka instantro vraca u realnost. Na zalost, bolna spoznaja o delu naseg naroda, ali istinita do poslednjeg slova!

    Одговори
  4. Rade

    S obzirom kako su Krajisnici docekani u Srbiji, primoravani silom da idu na Kosovo (zene deca i starci da se obracunavaju sa siptarima, da ih drzavni kriminalci sa Arkanom na celu hapse, tuku i progone, da ih izdaju db generali kao Mrksic, Sljivancanin i sl. a Milosevic isteriva iz kabineta, da im se Milosevic iza ledja sastaje sa Tudjmanom i pregovara p premestaju stanovnistva ne znam u cemu je problem?

    Da li ti Milane znas sta se pricalo u RSK tokom Oluje? Pricalo se da su poleteli MIG-ovi sa Batajnice i da ce Srbija napasti sa istoka, narodu je to dalo snagu, zeleli su to a kada su shvatili da su izdati sta je trebalo, da je bore i svi izginu kako bi vi iz Beograda narednih 100 godina mogli sedeti u toplim kucama i prepricavati Srpske hrabrosti! Sramota!

    Zar vi Beogradjani stvarno mislite da mozete nekoga izraditi 1001 put?

    Zbog vas su digli ruke crnogorci, Srbi sa KiM, RSK i RS. Niko vam vise ne veruje niti racuna na vas.

    Одговори
    1. Milan

      Pa ako je taj Beograd toliko loš i pokvaren, što svi pohrliste pravo u njega? Bezaste od mobilizacije, krili se po podrumima, valjali devize, svercovali benzin i cigare dok su golobrade klince iz tog istog lošeg Beograda vijali po ulicama i slali ih da ratuju za vaše (ne njihove) kuće! Zaposliste se po drzavnim sluzbama, dovlačite jedni druge i jedete ‘leba u tom istom Beogradu.
      Pa mi sad nije jasno zasto ne pobegoste u Zagreb umesto loši Beograd? -Jer previše puta sam vas slusao kako hvalite i veličate tu istu hrvatsku.

      Одговори
    2. Вања

      Има делимичне истине у овоме, али није тада био проблем у Србији што их није одбранила (сад је већ питање како би и Срби-Србијанци данас поступили да им неко нападне земљу?!?), већ у менталитету Срба-Крајишника, који нису навикли да бране СВОЈЕ, већ ТУЂЕ и још од тога направили јуначку кореографију!!! Доказе не треба тражити, довољно је осврнути се кроз историју: пред Турцима су побегли у Аустро-Угарску, оставили своју земљу, да би бранили туђу, а кад је коначно у СФРЈ Крајина постала ЊИХОВА земља, они су, што милом, што силом, мигрирали ка Загребу и Београду. Сад кад је то било њихово, није више било привилегија па су ишли тамо где је тих привилегија било (у државну службу). Дођоше 90.-те и ту до изражаја дође новоформирани менталитет: чему бранити Крајину кад ту нема конкретне вајдице? А и чиме? Гориво из авиона и тенкова одавно беше покрадено, све што се могло код куће искористити од војне опреме беше однешено…. И тако егзодус у Матицу из које пре 300-400 г. пред Турцима побегоше. Међутим, нису били довољно срдачно дочекани. Просечан србијански Геџа нема баш много разумевања за онога који своју кућу не брани, ако треба и животом! И тако, сад им није крива Хрватска што их је протерала, већ Србија јер им није „довољно“ дала. А са Хрватском у ЕУ биће ту и понека привилегијица да се ушићари…..

      Одговори
      1. MSavic

        Nadasve zloban i bezvezan komentar. Zna se da jedna populacija moze dati 5-10 % vojnika i to zavisno od prosjecnr starosti i jos stotinu stvari. Vojska Krajine je imalla oko 40 000 vojnika u avgustu 1995 od toga skoro polovinu u Istocnoj Slavoniji koji su bili pod direktnom komando, Srbije i koa takvi u avgustu 1995 nijesu ispalili nijednog jedinog metka. Front je bio preko 650 kilometara. U avgustu 1995 pola Vojske Krajine je bilo angazovano na BIhacu. Sam 5. Korpus muslimanski je imao vise vojnika nego Vojska Krajine, ne racunajuci hrvate koji su digli 200 000 vojnika. Dakle odnos snaga je bio deset na jednoga. Ali ni to samo nije bilo problem. Problem je bila komanda koja nije bila u Kninu nego u Beogradu.

        Krajisnici su „pobegli“ jednom pre 400 godina dok je Gedza bezo jedno 50 puta za to isto vreeme. Ali gedza to ne razume jer ne zna istoriju ni svoju ni tudju. Nadmen misli da je svom svetu pamet popio.

        Ja sam od avgusta 1991 do avgusta 1995 ucestvovao u preko 70 direktni okrsaja licem u lice i sa hrvatima i sa muslimanima. Koliko ti borbeni okrsaja imas za pojasom, o veliki kritice?

        Одговори
        1. Olivera

          Ne zamjerite, gospodine Saviću. Nego, hajdemo vi i ja da se negdje nakrkamo jagnjetine sa parama sto je nas pola miliona zgrnulo po beogradskim podrumima ili na beogradskim ulicama bjezeći od mobilizacije, valjajući devize, svercujući benzin i cigare dok su golobrade klince iz tog istog lošeg Beograda vijali po ulicama i slali ih da ratuju za naše (ne njihove) kuće! Zaposlismo se po drzavnim sluzbama, dovlačimo jedni druge i jedemo ‘leba u tom istom Beogradu. Doduše, majku nam jednako psuju i ustaše i braća iz majčice I jednima i drugima smo jednako nepoželjni. Meni se lično na svu ovu prepisku podjednako i smije i plače, a ponajviše POVRAĆA! A POSEBNO KAD ČUJEM DA NAS JE NEKO IZ SRBIJE ZA RATA HRANIO I ODVAJAO OD SEBE…To je, braćo ( izvinite, možda smo mi otpadnici za vas jer nam nije Turčin toliko harao da su nam i geni i jezik toliko srodni sa Azijatima, kao vama, ali ste nam u srcu ipak braća – znate da smo mi vazda bili glupi i naivni! ), završavalo u prodavnicama ratnih profitera, ni kilograma brašna nismo dobili. A, što se tiče dobrovoljaca, čast rijetkim izuzecima, ali takve ne biste poželjeli ni u ludilu da vas brane. Osim što su pili po frontu, pljačkali i pravili haos, ništa lijepo se nije desilo…Provjerite samo koliki je procenat tih DOBROVOLJACA ZA SRPSKU stvar prethodno bio u zatvoru , pa ih pustili da nas takvi brane. Nadam se da nikada, braćo mudra i premudra, a iznad svega rječita, nećete doći u situaciju da, poput nas, valjate devize, švercujete benzin, a neko drugi brani vaše kuće. Nadam se da nikada nećete da zbrišete kao nekad Čarnojević, a poslije njega mi izrodi brzinom munje od koljača..Vi ste samo u istom broju kao i mi ( premda to i nije baš ekvivalentno ako se uzme u obzir vremenska distanca) prije 100 godina otišli preko Albanije…Ali, vidim, da svi mislite da smo se mi mnogo dobro provodili, pa vam, ali NAJISKRENIJE, želim da se tako dobro provedete i da imate državnu službu, kao npr. ja! Eh, tek za takvu vam ni ne treba država…Što se tiče moje domovnice, slobodno je uzmite pa se iživljavajte nad njom na sve moguće načine. A, evo vam i zemlja koju imam ako je već grijeh polagati pravo na nju. Vidim, i vi ste se voje odrekli pa rekoste: „Evo, braćo Krajišnici, vi izgubiste svoju zemlju pa da podijelimo našu sa vama!“.Da li ste se vi, braćo, odrekli svoje krvlju stečene zemlje? Kada budete, javite mi! Onda ćemo biti egal. Ovo je sve sramota i tragedija srpskog roda. Ovako pričati, ovako se SPRDATI , pred svijetom, pred Bogom?! Ko ste vi da meni kažete nešto o mojoj boli i mom gubitku? Samo mi ranu nagrizate, a ustašama služite desert. JOš će vam krvati i Tompsona poslati da zajedno zapjevate, koliko ste po nekim pitanjima saglasni! Nema ovdje nikakve realnosti niti hladnog šamara, samo malicioznost i prezir. Razvija se zla krv i to nije dobro. A vama na svijest i savjest. samo nemojte da poslije neko drugi bude kriv.Pada, tu su Krajišnici, dežurni krivci, i vama i njima. I uopšte, zašto se raspala Jugoslavija? Mogli ste vi lijepo da se družite sa vatikanskom braćom.Mi smo i Franji i Slobi bili samo remetilački faktor. A, čini mi se, i vama. I ja vas najiskrenije žalim! Molim vas, nemojte vi da žalite mene. Nema smisla!

          Одговори
          1. мсавић

            Заиста страшно, али зашто себи дозволити да паднеш на тај ниво? Нијеси у праву кад спомињеш Турке. Срби у данашњој Србији далеко мање су били под утицајем Турака „за турског земана“ него након ослобођења од Турака. Захваљујући Цинцарима (кога занима више – Дучић, Цвијић Поповић и многи други писци) и сличним турским прирепцима који су након Српске револуције 1804. поново остали на власти. Отуда сва та злоба и ускост душе, тако несвојствена Србима. Српски сељак је и даље био гољо, који је био само добар да плаћа таксе и да гине кад затреба. Цинцари су школовали своју дјецу и ударали такт новом српском друштву и држави. Даље, поријекло нам је исто (Јован Цвијић). Девет од десет Србијанаца су Динарци, дошљаци, „довукли се из вукојебина“ а не „староседеоци“ како незнаници воле рећи. Шумадија и Западна Србија – сва. Становништво Србије је од Српске револуције расло таквом брзином, да то не би било могуће ни да су сви Србијанци зечеви.

            Наравно да то нема везе са памети да су по ратиштима „гинула београдска и србијанска деца“ док су крајишка уживала по Београду. То је иста бљувотина из 1991. године, кад је одзив на мобилизацију у Србији био 5-12% (да није било западне, источне и јужне Србије не би ни толико). Кнински корпус је мобилисао 100% резервиста, тако и Бањалучки и Новосадски. Црногорци исто – па Момир Булатовић је лупио шаком по столу са ријечима „Црна Гора дигла више војске него Србија“. Исте галамџије вичу исте бљувотине да себе оправдају, да оперу свој црн образ. Наравно није то кривица обични људи него власти која је тад била и која је бљувала отров раздора и мржње међу Србима.

            Упознао сам доста Србијанаца који су били у рату, са многима сам и данас пријатељ. Нијеси у праву кад кажеш то за добровољце. Било је свакаквих, ко и локални људи, било је убица, лопова и свега што рат привуче, али било је и доста прави људи, прави Срба и прави бораца. Многи су дали пуно а многи и превише. Ови злобни и несретни људи су те своје сусједе, пријатеље, па чак и најближу родбину исмијавали и ругали им се кад су се враћали из рата. Тужно и срамотно.

      2. Olivera

        Draga Vanja, ( A I SVI DIVNI HEJTERI KRAJIŠNIKA ovdje i drugdje) tako bih željela da Vas upoznam.
        Eto, ja tako velikog govornika iskrenog srca, neizopaačene svijesti, govornika bez imalo zlobe, destruktivnosti, dijaboličnosti, a naročito psihopatologije u životu ne upoznah… Šteta što niste u Vučićevom kabinetu ( a ne bi me čudilo da Vas „Gospodar svekolikog univerzuma“ nije obučio da ovako mudro i iznad svega argumentovano govorite!)…Snaga Vaše neosporne argumentacije je vrijedna svakog divljenja. I , zaista, Krajišnik brani samo tuđe, jer uvijek bježi sa svoga, tuđega..Izvinite, mozak onih koji su istoriju učili iz knjiga i arhiva, ne može da pohvata tabloidnu, pijačnu i kafansku istoriju o kojoj pričate, pa tako ni ja, nesrećna Krajiškinja, ne mogu da pohvatam sve ove KRUCIJALNE ISTORIJSKE ( NADISTORIJSKE, KVAZIISTORIJSKE, MEGAISTORIJSKE, PSIHOTIČNOISTORIJSKE..) i svake druge PODATKE I ČINJENICE… Znate kako reče Cvijić ( izvinite što ga pominjem, o njemu se na pijaci ne priča mnogo, nije ni Cecin ni Sekin ljubavnik!!!) – Dinarski tip je fizički i intelektualno „inferioran“ pa, eto, priroda mi takva da ne razumem u potpunosti vaš divni, čisti i britki um. Ne razumem ni zašto padate na provokaciju nekoga kome je cilj da vas ima za zamorče u svom eksperimentu, ali moraću do pijace, buvljaka, smetlišta ili gdje već da to saznam..
        Par napomena vezanih za tekst:
        Rekoste, Krajišnici sa svoga pobjegli prije 300-400 godina! Fascinantno, bravo, premudro! Koji to vijek bješe – da li je to pisalo u INFORMERU ili SKANDALU, prije ili poslije teksta o Zmaju od Šipova?! Ne čitam te visokointelektualne sadržaje pa ostah priglupa za ove vijekove koje pominjete…
        Gedža, ( dakle, izraz koji Vaša premudrost koristi, ja nipošto jer meni su svi Srbi samo Srbi, ne dijelim ih na Srbijance, Crnogorce, Bosance, Hercegovce, Krajišnike, Lale,…šta ćete, prosta i priglupa svjetina iz Krajine, u kojoj Turčin nije pomolio glavu, pa nas nisu naučili da mrzimo i sopstveni gen, jednostavno nemamo toga u mentalitetu!!!!!!!!), rekoste „nema razumijevanja za onoga koji svoju kuću ne brani, ako treba i životom“. Svaka čast, živa isitina. On je svoju branio sa Krfa, iz Bizerte, sa Korzike, iz Soluna…Nema veze to što su glupi i primitivni Krajišnici došli da mu pomognu da kasnije svoju kuću povrati…Još manje ima veze to što mu taj isti „gedža“ nije to zapamtio i vratio mu na isti način, nego ga sada još i ponižava, vrijeđa…ali NEKA, KRAJIŠNIK JE TO I ZASLUŽIO SVOJOM VLASTITOM GLUPOŠĆU I LUDOŠĆU, VJERUJUĆI DA MEĐ NJEGOVIM RODOM NEMA KAINA I AVELJA!
        Ko mu je kriv kada je glup, pa potroši svo gorivo, rasproda ratnu opremu u trenucima dok mu Sloba i njegove i podg.muve nisu provjeravale da li diše ili je otišao u wc, ili dok ga velikosrpski heroj Arkan ne mlati i razbija mu bubrege jer je htio da pojede večeru..
        Istina je da je cijela RSK, njen narod i njen politički subjektivitet bio u raljama Miloševića, njegova igračka i moneta za potkusurivanje u igrama sa zapadom i njegovim omiljenim prijateljem, monstruoznim i mutavim, prvo komunjarom,a zatim ustaškim vođom – Franjicom. Ništa u njoj nije ni mrdalo, niti se pokretalo,a bogami ni disalo ako nije došla dozvola od njega. Braća u R Srpskoj su na vrijeme vidjela da im je on veći neprijatelj od onih protiv kojih su se borili, pa su se sami spašavali! A, imali su i jedinoga čestitog čovjeka ovog rata, velikog Mladića, uz sebe,,jedinog iskrenog Srbina iz rata devedesetih… I, tako , Vanjice, par mjeseci prije pada Krajine, smjeniše sve generale u Krajini, sve Slobini generali bijahu postavljeni. Toliko su nas odbranili da su nas goloruke ostavili pounijaćenoj braći da nas srede…
        A, mi, da bismo spasili živu glavu na ramenima pohrlišmo BRAĆI U SRBIJI U ZAGRLJAJ !
        I prođosmo lijepo, i ovako i onako! Neki su imali sreće pa ostadoše u republici Srpskoj, jedinom bastionu srpstva…

        I ne, ne zamjeram Vam ništa, premudra Vanja. Samo Vam savjetujem da sa mojom domovnicom (rado Vam je ustupam) odete u Beogradu mili Zagreb, i tamo sarađujete na pisanju „nove hrvatske istorije“. U Vama će prepoznati novog Antu starčevića, i sigurno Vas angažovati… Samo pazite, nisu to glupi Krajišnici koji Vas vole iako vi njih, i nakon što ste ih izdali i beskrupulozno prodali, prezirete i rugate im se, i jednom ratničkom narodu ( koji, od cjelokupnog srpstva, jedini nije pristao na tursku okupaciju, a nije se ni poturčio!) pričate da se sam predao!!!! Zamislite tek sebe i svoje!
        Namazani su likovi ti u Zagrebu, oni znaju staru latinsku – izdajnik nijednog gospodara ne služi vrijedno!
        KADA SRBI KOMUNISTI (premda to baš i ne ide zajedno) BRANE SRPSTVO – I NAPAD, I ODBRANA, I IZDAJA IMAJU JEDNOG IMENITELJA!
        I, konačno, HVALA VAM što postojite. Upravo radim jednu studiju o tome koliko je komunizam isprao mozgove Srbima, urušio srspko jedinstvo i srpski nacionalni duh, podijelio i trajno razbolio srpski rod, poput epidemije.. Nadam se da Vaš premudri naučno- istorijski utemeljen tekst smijem koristiti za nevedenu studiju, a ne znam ni zašto bi Vam smetalo – ta, već u jednom ili više takvih učestvijete! U svakom slučaju, zamorče ste!
        Želim Vam dobro zdravlje, sestro Srpkinjo, makar u mom srcu..( nadam se da Vas ovo ne vrijeđa, danas svi bježe od integralnog srpstva i zavlače se u svoja srpska geta! )..
        NEKA VAM JE BOG U POMOĆI!

        Одговори
    3. Дуња

      Нису они никакви Београђани, њима су родитељи, или случајно бабе и деде дођоши, они су српски дебили, који своју „чврстину“ доказују неспособношћу да се ставе на место угрожене браће и сестара…некад су Срби у Србији били место прихвата за све околне народе, пијемонт, овај уплашени домородачки олош је последњих деценија, својим кукавичлуком
      уништио људско и пријатељско, братско срце Србије и Бгд-а….

      Одговори
      1. мсавић

        Да то је најјадније од свега. У задњи 20 година наишао сам на море такви који живе од злобе и мизерије. За све су криви ти неки други „лошији Срби“ – Босанци, Херцеговци, Црногорци, Личани, Далматинци, а кад нијесу они, онда су криви Косовци, Јужносрбијанци, Источносрбијанци. То је болест и ума и душе. У девет од десет примјера, утврдило се да је исти тај критик и мизерија под истога поријекла као ти које мрзи и не подности. Шта рећи, шта казати? Несретни ЉУДИ.

        Одговори
  5. Mira Lazic

    Katarza je jako lekovita, gorak ukus, tesko se guta ali donosi ozdravljenje. Rado stojim u redu za ovu vrstu „samaranja“.Nikada nisam bila pristalica politicke korektnosti i guranje glave u pesak. Rodoljublje, po meni, mora imati i onu drugu stranu koja otkriva i one nase „nenebeske“ crte .

    Одговори
  6. Dušan

    Prilično sam razočaran ovom poslednjom emisijom i stavovima prema Krajišnicima. Sve i da je to tačno što si rekao a nije, trebalo bi biti malo mudriji, a ne izazivati podele, gorčinu kod nas koji smo iz tih krajeva koje ti evidentno duboko ne razumeš. Nisi ni blizu prošao to što smo mi prošli u poslednjih 100-150 godina da bi mogao da nam sudiš, mi ne postojimo više kao entitet, kao celina, moj narod je uništen, i demografski i kulturno i fizički, a ti govoriš sa drugosrbijanskim cinizmom „kako živimo u getoima“, kao da smo mi birali i namerno to želeli da bi nervirali vas „užesrbijance“, i kao da ljudima nije data mogućnost da pod nekim povoljnim uslovima kupe zemlju u Busijama Grmovcu i drugde? Baš smo oduševljeni što živimo u tim naseljima, a za to treba da se žališ Šešelju i vlastima koji su nam to omogućili, a ne nama koji nismo imali bolja rešenja no da dođemo u ta naselja. A na stranu to što je to samo manji deo našeg sveta koji živi u tim naseljima, večina živi najnormalnije u drugim mestima, najviše u Beogradu pomešana sa vama i ničim se ne ističe niti traži bilo šta, niti vas zamara našom pričom. Govoriš kako nisi čuo nikog na nekom protestu da govori ekavicu, pa nakon četvrt veka skoro svi su prešli na ekavicu, mlađih 100% a starijih možda 50%. To ti nije poznato? Ušao si u drugosrbijansku matricu tzv. „malosrbijanštine“ koja nam se perfidno nameće, i nisi jedini, naš veliki pisac Dragoslav Mihajlović, te Duško Kovačević, i mnogi drugi. Govoriš vrlo neoprezno kako mi šumadince optužujemo za nešto, kakav bezobrazluk, nikad nisam čuo od ni jednog mog prijatelja rođaka zvaničnika da se šumadinci optužuju za bilo šta? Kako možeš time da mašeš uopšte, ako je i bilo takvih to je manjina. Šta bi mi mogli da kažemo o tome šta su mnogi Šumadinci govorili o nama od ’91 na ovamo? Previše olako osuđuješ to kako su se naši ljudi poneli, dok potpuno gubiš iz vida čemu su bili izloženi, i kako ste se poneli vi. 90% vas Srbijanaca nije ni znalo da u Lici, severnoj Dalmaciji, Slavoniji žive Srbi većina je nas gledala sa velikim podozrenjem, kako si to zaboravio? Veliki deo vas je nas optuživao za rat, da eto „nećemo a živimo sa Hrvatima kao građani drugog reda pa sad i vas uvlačimo u to“. Pričaš o izdajnicima i ustaškim generalima, a zaboravljaš koliko je vas ovde bilo u Nedićevim i Ljotićevim formacijama gde je pritisak bio daleko manji, i gde nije bilo genocida? Koliko je vas za vreme okupacije želelo da živi kao „sav normalan svet“. A koliko je kvislinga među vama sad? I šta ste vi sad uradili povodom okupacije i kvislinga, je li ikome dlaka s glave falila? Evo država vam krvari, a gde ste vi, što se ne branite? Mi smo se borili i poraženi smo u ratu i fizički zbrisani, a vi ste se predali bez veće borbe umirete polako dok vam kvislinzi krv piju, i još nama neke lekcije deliš? I čitaš poruku nekog ko se poziva na Milana St protića to ljotićevsko drugosrbijansko smeće u stilu „još je on govorio ko su krajišnici“ Takve kao St.Protić su naši ’44. i ’45. ubijali po ulicama Beograda, vama nisu posebno smetali ni onda niti vam smetaju sada. Milane, kad si paušalno kritikovao nacionalne Crnogorce znao sam da nisi u pravu, i prestali su da se javljaju onaj Dule i Balša vrhunski komentatori i veliki Srbi, meni je jasno zašto, ali sam prećutao jer nisam bio lično pogođen. Sad kad si kritikovao nas, prestajem da pratim tvoj radio, duboko si me razočarao, mislio sam da si daleko mudriji. Nas Srba je toliko malo, i uzdrži se od pljuvanja jednog dela naroda koji uzgred čak i više ne postoji, imaj toliko mudrosti.

    Одговори
      1. Olivera

        Kupiću ti Majče
        svileno maramče..
        da te istina ne boli..
        Pričuvaj se tog prezira i mržnje koja ti je u venama..
        Nije to dobro za zdravlje..
        Volite nekog i neko će da voli vas!

        Одговори
  7. Zoran Trisic

    milane,tesko mi palo,pa sam napisao da je tekst razocaravajuci,ali nije tako,tekst ohrabrujuci,nemorate ni ovaj mail da objavite i ne trebate,ne objavljute ova dva maila,napisat cu treci,hvala vam sto postojite i sto se borite,

    Одговори
  8. мсавић

    Надовезаћу се на ово што је Душан написао.
    Ти приступаш проблему МИ vs ОНИ затим групно слободним потезима прелазиш четком преко цијеле популације Крајине. Као да су Крајишници једна фамилија и то она у којој сви исто мисле, исто се понашају итд. Нити су то Крајишнити, нити су то Србијанци, нити су то Босанци, Херцеговци итд.
    Упорно игноришеш процесе унутар неког друштва и људске процесе који су природни свима од Европе, Африке, Америке до Аустралије.

    Кажеш, Крајишници су били „пандури и војници, одани држави“. Апсолутно погрешно. Крајишници и држава 400 година су били два ентитета који су радили заједно. Крајишници су имали права која су дуго времена била већа и боља него права било које друге популације у Европи. Али та права су плаћана и то најскупљом цијеном – крвљу. Нема ништа за џаба, није то тешко за разумјети.
    Дакле, нијесу били само „најамници“, некакви авантуристи и одрпанци који су ишли за парама. Замили да прије 400 година долазе Срби и то не као некакви имигранти-одрпанци који нуде свој зној и крва за некакву мизерну надницу. Долазе са достојанством (о томе постоји море аустријски докумената) и долазе са својим захтјевима „ти мени ово, ја теби оно“ и оће директно од аустријског Цара да то све стави написмено.
    Затим, долазе чак и „од Биограда и Смедерева“ (Алекса Ивић – документи) – дакле и они су Србијанци, зар не? Ништа гори нити бољи од оних који су остали или ће нешто касније населити Београд и Смедерево.

    Након развојничења Војне Крајине, Срби нијесу били одрпанци на државној кеси. С обзиром на популацију, били су одма иза Јевреја по капиталу у сред Загреба, а било их је богме и у Трсту, Венецији, Вијени па све до Пеште. Први оснивају своје банке и привредна друштва, школују младе и далеко су испред многи други групно у мого чему.
    Мој прађед је говорио четири страна језика и направио је капитал већи него све генерације иза њега до дана данашњег. Његове пословне књиге би могле и данас служити као примјер вођења послова и успјешне економије на малом плану. А ето био је само „потомак најамника и пандура“. Све су то појеле „југославије“.

    Наводиш примјер „генерала Личанина“, као да је то свето слово. А тај исти је пуцао по Србима, тај исти је нанио више штете Србима него неки генерал Хрват. Апсолутно нема везе што је он рођен као „Србин“. Зашто не наведеш примјер од Личанина, четничког команданта, некога ко је волио свој народ а не био против њега?

    Босански примјер ти је исто скроз погрешан. Босанац и Херцеговаца је било 1. милион, а нас једва 350 000. Али и Босанци замало не прођоше ко и ми.ж
    Затим, „крајишке вође“ а без узимања у обзир да се „Београд није само поигравао са Крајином“ него је од првог до задњег дана НАМЕТАО цијели војни и политички врх. Мартић и Бабић нијесу исто и не представљају исто. Нема сличности између њих.

    Затим, Крајишник vs Шумадинац. Па ти људи су исти по поријеклу и много чему. Ја кад сам био у Шумадији срео са доста људи за које сам мислио да су Босанци, Херцеговци или Црногорци коју су јуче проговорили екавски. А људи су ту 200 година, ништа мање Србијанци него они из Смедерева и Пирота.

    Твој приступ је скроз погрешан. Нема ту МИ vs ОНИ итд. Крајишки проблем није никад био „само крајишки проблем“, као и било који други, (ЦГ, Босна, Маћедонија па и сама Србија), него је био СВЕСРПСКИ ПРОБЛЕМ.
    Потпуно баналан примјер је да се ја тучем са њима петорицом на улици, а ВИ, родбина, навијате и понекад припомогнете, па да не знам колко сам ја јак ја не могу пребити њих петорицу. Умјесто да ускочите одма да заједно потргамо говна, ви посље тога мени набијате на нос и критикујете да се нијесам довољно био, да сам попустио итд. Прилично јадан примјер, али сликовит. Ми (сви Срби) смо увијек били сами свој највећи непријатељ.

    Одговори
  9. мсавић

    Ово би узело десет дана да само пишем о историји околностима које су имале утицај на све нас Србе а не само на Крајишнике.
    Узрок свега тога је „југославија“, створена од Срба. И то не из Крајине, него из Београда. Сви ми смо са тиме толико изгубили.

    Даље, о „држави и Крајишницима“. Након развојничења Војне Крајине, Срби су имали више своји српски друштава, српски читаоница, новина и магазина, учени младића, српски школа и људи који су створили капитал по глави становника у сразмјеру са величином популације, него иједна друга група на тим просторима посље Јевреја (чак и у самој Србији). Ми сви живимо у некој „држави“ и налазимо себе, боримо се на овај или онај начин, да успијемо у људском друштву према приликама. Тако је било прије 1000 година, тако је и данас.

    Е сад узми у обзир да 1918-1991 Срби у Крајини нијесу имали ништа од тога што су имали у аустријској држави до 1914.
    Нијесу имали ниједног српског националног листа или магазина, а до 1914. су их имали 20. Српска омладина није учена својој историји, не само у Крајини, него и у самој Србији 99% Срба не зна ни основне ствари о својој историји. Зна неке романтичне представе којима нас је свију затровала „југословенска држава“ и једна и друга и трећа, а које су биле обликоване не према Српским потребама него према њезиним.

    Ако ћеш причати о „народу и држави“, онда то није Аустрија, него „југославија“. Замисли да ЈА као потомак ускока и граничара, осим бабини и ђедови прича, нијесам имао појма о томе да је мој предак био ускок, о коме су се приче проносиле са кољена на кољено стотинама година. Ја сам у школи учио да су то били Хрвати. Као дјетету, било ми је криво да Срби немају такве људе. Тек касније, и то након овог задњег рата и учешћа у њему, узео сам књигу у шаке и сазнао ИСТИНУ. А истина је била да то нијесу биле само „бабје приче“ него стварност. Многи су мутили воде и наше умове и душе и тровали их својим смрадним лажима.

    Срби су имали своје политичке странке које су биле појединачно јаче 1914. у аустријском политичком систему него било која хрватска.
    Срби су држали власт у својим крајевима до 1914. године. У од Книна до Дубровника, од Бањалуке до Сарајева и Мостара. Срби ОД 1918. више никад нијесу политички имали власт у својим рукама у својим крајевима све до овога рата.

    Дакле 80 година ниједног српског листа, српског друштва, српског одгајања српске омладине, српски странака и српски политички представника. Какве је то тешке посљедице оставило?

    Запитај се мало о томе.

    Одговори
  10. мсавић

    Ако је народ препуштен сам себи и запуштен 100 година, шта се друго може очекивати него јадно стање какво је данас?

    Ја никад нијесам могао схватити да неко каже „моја држава“. То сам чуо у Србији на сваком кораку. Мени је то било скроз страно.
    Увијек сам размишљао на начин „моја земља“ које се односило на мој народ, шире друштво којему припадам. Оданост „држави“ је била сразмјено томе, какав однос она има према мени. Држава су људи и ако лоши људи дођу на чело „државе“ онда је та држава ЛОША. Шта мислиш одакле такав одност? Из куће и ја сам пресретан због тога.

    У мојој фамилији има преко 40 година робије објема „југославијама“. Не уз криминални разлога, лоповлука итд. него из разлога обичног малог човјека, Србина.

    Дакле нема свак из Крајине исто породично насљеђе, исто знање и исте вриједности, исте погледе итд. Као ни из Србије, Шумадије, Црне Горе итд.

    И ја сам некад кривио људе због домовница. И нијесам био у праву. Како кривити некога ко нема другог избора, нема излаза – него је добрим дијелом из Србије и њезиног односа према нама усмјерен на тај избор. Ми други смо отишли на разне стране свијета да остваримо основне људске ствари које ти рецимо узимаш за сигурно.
    Знаш ли како је бити лице без докумената? Како је кад су ти сва могућа врата затворена? Какав ти је избор?Колико је година узело Србији да Крајишницима коначно да папир да НЕЂЕ ИПАК ПРИПАДАЈУ?
    И ово није никакво кривљење Србије и обичног народа. Него је стварност и накарада једне политике која је нанијела штету Србима једнако и у Шумадији као и у Крајини, Босни итд.

    Одговори
  11. Milisav Marenović

    Zanimljiv tekst…čim je izazvalo toliko optečnih reakcija…znači da istina peče…u prilog Milenkovićevom tekstu ide i stav Vuka Karadžića od pre 170 godina u svom manifestu „Viša klasa naroda našega“…
    „Našijem oficirima po granici lakše se može oprostiti što su za narod svoj slabo marili, jer su oni carske sluge, koji su danas ovdje a sjutra bog zna gdje, a uz to još opažali su da im kašto smeta napretku što su Srbi; zato su gdjekoji vičući na svoju područnu braću gledali da se udvore Nijemcima, te je toga radi bivalo da su ljudi naši u mjestu svome voljeli oficira makar od koga drugog naroda nego Srbina“.

    Ovaj Vukov stav u dlaku pogadja suštinu Milenkovićevog teksta…ili obrnuto…svejedno!

    Одговори
  12. Bojan

    Veoma maliciozan tekst koji nije potkrepljen ni jednom cinjenicom sem licnog gneva i osecaja iz vama poznatih razloga. Prvo ste pre par dana citajuci komentar o papi i pederima napali pravoslavnu crkvu i vernike , zbog toga sto ima ovakvih ili onakvih vladika ,popova i vernika sto je veoma simptomaticno, pa onda zbog toga ne ideteu crkvu(sto je vasa stvar) ali samim ne ucestvovanjem u parohiji vi i ne zelite da uticete i ucestvujete u radu crkve gde bi bilo najbolje mesto da iznesete komentar. To sto ste napali krajisnike i sto cesto delite srpstvo MI i ONI, svi kordunasi udbasi vise govori o vama i vasem okruzenju. Optuziti narod krajine za pad iste je veoma povrsno i zlobno. U padu krajine nije samo bio napad hrvata uz pomoc zapada i unprofora nego i vojske jugoslavije i srpske ali mi ne pada na pamet da za to optuzim narod srpski iz bilo kog geografskog dela, ali je cinjenica da su kupres i grahovo padali kada je “ heroj “ oslobadjao srebrenicu, da su oficiri iz krajine svi bili redovni oficiri VJ i da su povuceni , da su rakete povucene pre pada umesto recimo da se ispale itd…
    Vi predlazete da ljudi ne uzmu dokumenta i da ne uzimaju penzije i ne resavaju imovinska pitanja jer bi time sta ? Pa zar nije bolje sto ti evri stizu u srbiju ili se vi brinete za hrvatsku ekonomiju. A geta kako kazete nisu nastala odvajanjem nego su te placeve jedino mogli kupiti sa izbeglickom kartom, jer se drzavljanstvo moglo dobiti tek posle 2000- te. Od pada krajine do negde 1997 policija je hapsila sve punoletne krajisnike koji su bili u ratu i slala ih kod arkana da ih maltretira kao izdajnike. Ali to je sve nemoguce da vi ne znate. Mirjana Markovic je za sve demonstrante vikala da su to krajisnici militantno jezgro, a opozicija da su krajisnici bili policija? Ne moguce je i da ne znate kako su birani lideri krajine i ko ih je nametao, mada su martic i babic ispali naivcine i glupaci verujem da su bili najiskreniji. Mogao bih ovako do beskonacnosti da iznosim stvari ali ne mislim da je problem u cinjenicama nego u vasoj nameri da unosite razdor,vasa cinjenica sa generalom iz like je smesna u najmanju ruku, pa tom logikom sve mozete reci kao npr Latinka Perovic je iz Kragujevca pa mi nebi palo napamet da vredjam kragujevcane ili sumadijce. Teorija rubnih podrucja jos jedna podmetacina i zloba jer i „vas“ kopaonik nije da se ne granici sa muslimanima i siptarima. Ali u svakom slucaju iako ste bez razloga (mozda vas je i neko ucenio) izvredjali veliku vecinu srba i uneli razdor mi i oni ne zelim dalje nastavljati, zelim vam u svakom slucaju da ozdravite i svako dobro. A nadam se da cete uvideti da ste pogresili.

    Одговори
    1. Budimir

      I ja mislim da je preterao.Sećam se intervjua Vuka Draškoviča u Startu krajem osamdesetih kad se razgoropadio i počeo da loži i srbuje i bogami imao u tome prilično uspeha.Takve priče su prijemčive,lako nađu kupca među narodom,uvek treba krivac.Ne znam motive zašto bi integralni Srbin kretao u zaoštravanje i napad,mogu samo da pretpostavljam.Nije lako na tržištu.Kad je Kikaš učio svoje da prose sušne godine kada se teško moglo isprositi rekao im je da promene taktiku i da kunu,a ne da mole“ jer je kletva uvek bila bila blagorodnija od milosrđa“

      Одговори
  13. Mladen Obradović Bajgut

    Tuđman je 1995. mobilisao 200.000,00 vojnika kako bi zaratio sa Srpstvom u cjelini. Sa Sadamom Huseinom jè SAD uspio da se osveti Iranu i zarati te dvije države(na logistickoj podršci Iraku je SFRJ ostvarila veliki profit). Cilj rata je u profitu, motiv je više u novcu nego u idejama koje se ističu u propagandi. Rat 1991. je trebalo da ubijedi zapad kako je neophodno da se naše komšije naoružaju( po povoljnim kreditima, koje će vraćati njihove buduće generacije). Šveđanin Palme je ubijen jer je uspio da pomiri Irak i Iran(prekinuo je ratni profit). Ne vrti se zemlja oko nas, već se mi ponašamo pod uticajem(gravitacijom) većih od nas. Kad neko puca u naš stomak, on nema namjeru da popravi naše loše varenje već da nas u celosti likvidira. Oluja je nije obračun komšija oko međe, već dugo pripreman udruženi zločinački poduhvat sa ciljem eksploatacije(ili uništenja) svih naroda(ljudi koji su svjesni svog kolektivnog identiteta) pa tako i Srba. Arkan i velikosrpska ideja je trebalo da uplaši Hrvate ,kako bi ušli u što čvršći zagrljaj NATO(i zadužili se). Pentagon je računao da će Srbi (pod kontrolom naše trule DB) ući u takav rat i brzo iskrvariti. Krajišnici su jednako veliki i mali kao i svaki kolektivitet te brojnosti , imali su svoju istorijsku ulogu, a sada samo rituale(slično Sijuksima, Aboridžinima itd). Imali smo velike naučnike( Tesla) , konvertite (Omer paša Latas) , sponzoruše (Jovanka Broz) , male heroje(po kojima su sporedne ulice dobijale imena) i slavnu istoriju. A zato što nismo bili spremni da ginemo (za razliku od naših predaka) za slobodu bićemo robovi dovjeka. Rat je otac svega, neke učini bogovima druge robovima: Heraklit

    Одговори
  14. Milan

    Izgleda da istina mnogo boli! Zivim u Batajnici i mogu samo reci da je ponekad nepodnosljivo to uporno nametanje neke „kulture“ i govora u Sremu! Realno, veliki broj ljudi je prvi put mozda video wc solju kad je dosao ovde a pokusava da mi nametne nesto njihovo. -Sta god to bilo al kultura sigurno nije. (udje covek u kafanu i grokce ko svinja a drustvo mu se zadovoljno smeje) Gledam ih skoro svaki dan pa znam. Cast jako retkim izuzetcima od kojih neke licno poznajem. Ti ljudi kao da se nisu ni ocesali o ovu vecinu.

    Sto se tice price prethodnih komentatora kako oni ne dele srbe, to nije tacno! -Dele oni i te kako! Mi, Srbi iz Srbije smo za njih neka niza rasa. Kazu pogrdno „srbijančine“. E pa te srbijancine su vam dale deo svog parceta hleba, prednost pri upisu skola i fakulteta, prednost prilikom zaposljavanja…. Mnogi su tada samo ostali bez posla zbog vas, jer su eto poslodavci morali da zaposle deo vas. Oborila se drasticno cena rada vasim dolaskom pa je majstorska dnevnica koja je tada bila 50 maraka prepolovljena. Pa ste dolazili i na isti tal vas nekoliko dunstera da radite i uveli ovaj sistem koji i danas imamo, da majstori sede kuci jer dundjeri rade za 10e dnevnicu. Gle cuda medju ovim privatnim izvrsiteljima najvise krajiskih prezimena.. Itd… Imao bi svasta jos da kazem na to njihovo i sta kazu sremci za njih ali neka…

    Zale se na placeve u batajnici i busijama. Za seselja kazu: „a sta mi je dao? to ne valja nista“. I ja krivim seselja za to, jer ja im ne bi dao nista! Dobar deo njih je pokupovao poljoprivredno zemljiste uz batajnicki drum koje sada vredi mnogo i prave trange frange kombinacije. A ako je neko ko govori ekavicom nekim cudom kupio plac u „njihovom kraju“, odmah bi ga gledali u cudu i zapitkivali kako je on uopste uspeo da dodje tu? Otkud on tu? Sta ce on tu? -Nije njihov pa smeta.
    Naravno gde osete da je čantra odma se priklone tome. Pa su tako mahom bili za seselja, a onda odjednom svi sns-ovci.

    Dok sam se kao srednjoskolac vozio gsp prevozom redovno sam stajao u blizini grupe ljudi koji su konstantno pljuvali Srbiju a uzdizali hrvatsku u nebesa kako je to prava drzava! a mi, somovi smo im sve to lepo oćutali.

    Takodje treba otici i na naselje Altina da se pogleda kako nesnadjena „sirotinja“ zivi u onim kućerinama i sa jako lepim voznim parkom. Stani malo. -Ako zivite tako jadno i bedno, odakle bre kuca na 300 kvadrata i audi??? A kad se zadje tamo u neki od kafića moze se steći utisak da smo u NDH, jer prostorije odjekuju rečenicama poput:“ moja frendica iz zagreba…“ -Zeludac mi se prevrnuo jednom prilikom. Morao sam da izadjem odatle. Bas je bilo tesko za slusati. Kao da nisu srbi nego cisti hrvati! I jos po pricama shvatis da su neki vise u hrvatskoj nego ovde. -Lepo je kad se vracaju na svoje imanje. al nije lepo kad shvatis da ti u stvari dovlace hrvatsku ovde.

    Vidim ljute se sto ih neko prozove jer su prodali dupe za domovnicu i putovnicu istom onom koji ih je pljackao, palio i klao. -Ma ne. reci cu vam za to „bravo“. Otisli ste neprijatelju na noge i jos zbog toga u ocima sveta ispade da su svi oni pobijeni i proterani jedna izmisljotina. Uzimanjem putovnice i uvlacenjem ustasama u guzicu dajete legitimitet bljesku i oluji. Ali vazno je da ima neka vajdice, zar ne?

    Одговори
    1. Sinteza

      Krajišnici su u velikom delu umisljeni.
      Takve stvari se desavaju i u Semberiji (R Srpska) gde Krajisnicii ostale „izbeglice“ Semberce nazivaju seljacima koji nisu znali sta je „zivot“ dok se oni nisu zbog nesrece doselili. Amozitet koji Krajisnici gaje prema Semberacima je izuzetno primetan, tako da mogu da ta razumem.
      Podela medju Srbima u Bijeljini na one koji su „mestani“ i oni koji su „dosaljaci“ je ogromna. Od malih nogu se deci sadi u glavu kako su Semberci ovakvi i onakavi i kako ne treba da se mesaju sa njima vec da se drze medjusobno. Ptiznacu da to i rade u velikoj meri. Uzgred pored njihovih delova grada koja vise podsacaju na geta (sami prave taj izbor) od pre neke godine postoji i zasebno, privatno, pravoslavno groblje samo za nesemberce.

      Одговори
      1. Milan

        Jednom sam imao cast i veliko da zadovoljstvo da budem u Semberiji! Mogu samo da kazem da je prelepa a da su ljudi ostavili tako jak i pozitivan utisak. Kada neko cuje da sam iz Srbije, doceka me i pozdravi kao rodjenog brata. U svakom trenutku imao sam onaj lepi, zdrav osecaj da sam medju svojima. Medju mojim Srbima! Semberci od vas pomenuti mogu mnogo da nauce, A i mi iz Srbije!
        Pozdrav i svako dobro!

        Одговори
    2. Olivera

      Dragi i predragi, i premudri Milane, hajde se ti vrati u svoju čuku na Kosovo i Metohiju, odakle te Čarnojević izvukao, i vrati čestitim Mađarima i Njemcima njihovo što si uzurpirao ( i nemoj da se čudiš što te nazivaju bagrom!!!!), a Krajišnike sve po kratkom postupku sprovesti Hrvatima da im i porod pokolju.. u Jasenovac, Jadovno, Staru Gradišku, i još 77 logora i preko 200 jama po nekadašnjoj NDH! I ne pominji kulturu, molim te…To je već tema o kojoj bi se imalo šta reći…Gdje su Cigani braća, a Turci uzori, tu se zaista ima mnogo šta reći o kulturi ( preciznije, antikulturi..). Jel može tako, brate Srbine? Ti u svoju čuku međ Arbanse, a mi u konclogore, pa da popiješ jednu u to ime…Eh, nesrećni srpski rode sa izrodima!!!

      Одговори
        1. Olivera

          Draga Majo,

          Pozdravite tog Milana (ako ga, na svoju nesreću, poznajete).. očito da Vam njegov komentar nije besmislen?!
          Pitajte ga za njegove namjere prema Krajišnicima i saznaćete da sam pogodila šta bi on volio i šta priželjkuje..
          .No, advokat mislim da mu ne treba..
          Osim, ako mu Švabe ne zatraže zemlju koju im je otela komunistička vlast pa se on na njoj sada širi… Vjerovatno mu to i jeste povod ovakvom pisaniju, restitucija muči mnoge…Pa, udri po nejakima, iskali bijes, pljuni na sve sveto i mučeno…
          Da li je to odlika heroja ili kukavice? I na kakav prljav način voditi polemiku?! Ne želim da se spuštam na taj nivo diskursa, te njegove riječi uopšte ne komentarišem, ali namjera dotičnog spada u ozbiljnu dijagnozu!
          Moj mu je savjet da požuri na Kosmet i izbori u borbi sa Šiptarima zemlju koja mu je prije 340 godina istinski pripadala..
          Sam se hvali svojim srpstvom i čestitošću, sigurna sam da je bio u prvim borbenim redovima za slobodu Kosmeta, i da će opet kada zatreba krenuti.. Neće mu pasti na pamet da proziva „te krajiške nekulturne kukavice i primitivce, koj prvi put ugledaše wc u blatnjavom Sremu…“ ,da oni idu u borbu za Kosmet, nego će njegova junačka krv odbjeglih Čarnojevića da vraća drevni posjed!
          Uostalom, može i sam da se oglasi, ako mu savjest dozvoljava..Čini mi se da je Sremac, a Sremci su poznati, i Srem je poznat po…mnogočemu. Iz iskustva…
          Hvala na brizi, ali nisam pogođena nego odavno mrtva..zahvaljujući ovakvima poput njega. Nisu nas Srbe Krajišnike ubili kurvati, oni su nas ojačali, ali naš rod će nam doći glave, čini mi se, a Bože daj da se varam!
          Ako Vi niste pogođeni svom ovom prepiskom, a posebno Milanovim fantazmagorijama, onda primite ISKRENO saučešće za svoju dušu i srce..
          I samo napred.
          Hoće “ Za dom spremni“ da se proširi do Zemuna. Evo Vam svima šanse da se obračunate sa Krajišnicima, a bogami i ostvarite dobre karijere!!! Da vidimo ko je vjera, a ko nevjera

          OLUJA JOŠ TRAJE, SAMO SE PRENIJELA NA MEĐUSRPSKI TEREN!
          Pozdrav svoj mojoj srpskoj braći koja u srcu nose ljubav, a ne prezir..
          I vama, ako se u tome pronalazite..

          Одговори
  15. Rebis

    Tema je pogresna i zaista je nekad, uz sve postovanje, potrebna veca snaga i mudrost da se odcuti. Mikrofon je mocna alatka, i kao i svaka moc, lako zavede.
    A zasto pogresna? Autor je ovde dopustio da njegovo licno osecanje, trenutna mala slika, prevlada umni pogled, uvid. Stvari, istorija i narodi su intelektu, svakoj premudrosti, cista enigma. Velika Tajna. Zrtva je Tajna. Napr. Zasto i odakle tolika smrt, uzas pogroma, strasna pogibelj Srbalja krajem jednog celog eona? Zatim dolaze i ocene i uloge licnosti, motivi namere i dostignuca. Sve, apsoltno sve je razumu dato samo kroz senku, dvojno i viseznacno. Videti veliku sliku znaci pogledati iz vise, skoro nedostupne perspektive. U potrazi za njom i jeste smisao.

    Одговори
  16. Mladen Obradović Bajgut

    Kako Radovan Treći kaže : sve mi možeš reći samo mi ne diraj u zavičaj. Nalazimo se na ivici istrebljenja, i izuzetno je važno da se preispitaju sve naše zablude (slabosti) i rasvijetle (ogromni) spoljni uticaji koji su nas doveli u ovu situaciju. Vjerovanje u našu ili tuđu demokratiju, domovinu, zemlju, državu, klasu, stranku, crkvu nas je dovelo da više ne vjerujemo u dobronamjernost drugih ljudi pojedinačno. Zato u svakom slobodno mislećem čovjeku tražimo, vidimo izdajnika, protivnika, provokatora. Umjesto da nečiji stav prihvatimo stoički (sine ira et studio). Slika u ogledalu nije toliko loša (da moramo razbiti ogledalo), niti toliko dobra (da se možemo na nju osloniti) jer ispod kože se nalaze puno važnije istine (koje nam govore koliko nam je života još ostalo. Dijagnoza krajišnika bi se mogla skoro svima pripisati(u manjoj ili većoj mjeri). Vojvođani uče mađarski kako bi dobili mađarske dokumente, studenti se prijavljuju kao Romi kako bi se lakše upisali, gledamo holivudske filmove i kupujemo zapadnu robu iako su nam upravo oni pobili ogroman broj sunarodnika u zadnjem vijeku. Svi su kivni i na Srbiju zbog svojih imovinskih pitanja, malih primanja i velikih poreza, a ne zbog izdaje i devastiranja prirode i privrede. Ostali smo svi(kao i krajišnici) bez svoje suverenosti , slobode i integriteta i u ovoj Srbiji. Cijela je Srbija postala geto, jer samo tu Srbi osjećaju da nisu diskriminisani. Svuda okolo na nas gledaju kao na remetilački faktor i ne daju nam ni minimum (manjinskih) prava (kao što ni krajišnici nisu dobijali državljanstvo). Svi smo mi samo plemena istog indijanskog naroda, i čeka nas ista indijanska sudbina (bio gospodin ili drug).

    Одговори
  17. Миодраг

    Odlican clanak. Poreklom po ocu sam Krajišnik pa mislim da imam i sa te strane pravo da izrazim svoje misljenje.
    U tekstu pokazuješ izbaždarenost svojih receptora da primetiš, pronicljivost da udješ u dubinu problema pošteno i bez kalkulacije, analitičnost da uočiš, razvrstaš i uspostaviš relaciju činjenica.
    Ne moze se ne uzeti u obzir endemičnost svakog naroda, a srpski je tu drastičan primer. Moram da spomenem Darvina i njegovu teoriju evolucije koja je teško uočljiva kod ljudske vrste u periodu civilizacije jer je sakrivena raznim socijalnim maskama .
    Krajišnici, kao i svi ljudi su preživljavali i davali potomke samo ako su uspevali da opstanu u okruženju i da mu se prilagode. Oni koji su bili rodjeni sa genima koji su ih terali na preterano talasanje dolazili su u situaciju da sami prilicno rano, jos do reproduktivnog perioda nestanu, pa onda takav njihov gen više nema ko da prenese.
    U članku sam uočio ono sto sam i sam kod svojih prečanskih rodjaka primećivao, što mi je bilo na vrh jezika da izreknem, ali ti si me preduhitrio. Članak sam poslao prijateljima, i onima koji te ne slušaju, i odgovor je bio : «Tužno… Milan je nažalost u pravu…».
    Ne pravi ovaj članak deobu u srpskom narodu. Deoba je utkana od samog početka, prvo kroz tri religije, zatim vekovno tesanje karaktera uslovljeno željama, interesima i navikama raznih okupatora. I delovi srpskog naroda se razlikuju medju sobom onoliko koliko mu se razlikuju okupatori…
    Sada se u nasoj savremenoj istoriji, kad je okupator jedan na celoj teritoriji, sprovodi unifikacija Srba. Cinizam je da zbog istog okupatora i razlike nestaju, a za to konkretno ovde, zaduzeno je drugosrbijanstvo…
    Tema beskrajna, žedna ko sundjer, treba joj posvetiti ne jednu emisiju…

    Одговори
  18. Bojan

    Gospodine Milane, primer sa parohijom ili ucesce u crkvenom odboru sluzi kao primer da je to nacin da se kontrolise rad crkve, popa …
    Postoji ustanak prvoboraca partizanskih iz 1950 na granici korduna i cazinske krajine u devrnja gaju koji je bio protiv tita i za kralja.
    Dvojno drzavljanstvo krajisnika i gospodina blizu bugarske nije uopste isti primer i sl.
    Ja ne poznam nikoga ko na sumadince ili neke druge srbe gleda superiorno ili kako god vec a verujem da budala ima kao i bilo gde, ko je vas licno uvredio trebali ste licno i resiti ja ne vidim i dalje da ste izneli i jednu cinjenicu koja nije poluistina.
    Koja je razlika izmedju tog Uzelca ili bilo kog drugog i Krcuna, Drazevica, Rankovica . Takve ce te naci i u drugim nacijama i drzavama. I turska i austrougarska sila se bazirala na srbima sto dokazuje tragediju nasu ali se uvek mogu izvuci cinjenice za potrebnu malicioznost, koliko turskih pasa su bili etnicki srbi i, pa bi tako mogli reci da su u otomanskoj okupaciji srbi tlacili srbe ,sto je neistina ,mada sad postoje i teoreticari koji tvrde da je danak u krvi bio i dobrovoljan pa da su cak turci bili ljubomorni jer se cinovnistvo popunjavalo iz janicarskih redova. Pitanja direktorskih fotelja je tipican stereotip, ali evo recu ti zasto nema direktora iz srbije ili kragujevca u kninu, pa zato sto nema biti cega direktor u krajini, a i da ima bas me interesuje ko bi se preselio iz beogradaa ,krusevca… u knin ,petrinju,gracac, slunj … Pa ti gradici nemaju vise od 5000 stanovnika , ne znam da li u krajini ima vise od 5 semafora ukupno. Slazem se da je kritika potrebna, samo mislim da ti nije dobra i primetio sam da ne trpis kritiku na tvoju misao. Pricas o svesti i imovini a savetujes krajisnike da ostave svoje stanove i penziju koju su zaradili drzavi hrvatskoj jer je valjda rodoljubivije ako im to prepustimo, pretpostavljam da po toj logici ne treba niko da vadi dokumente R. Srbije jer je ona okupirana i kolonizovana i osim simbola i imena uopste ne reprezentuje srpstvo , cak sta vise drzava radi protiv srba ,pa bi trebalo odbiti penziju, platu, medicinsku uslugu ili se mozda ubiti.? Gospodja koja u komentarima kaze kako se izbeglice cude sto oni ne jedu narance i banane je krajnje zlobno i moram reci glupo. Vi trazite primere kojim zelite potvrditi vasu tezu koja je maliciozna jer isto tako mozete pronaci primere iz vaseg ili bilo kog kraja koji bi to potvrdili. Vasa kritika uopste nije konstruktivna i ocigledno je ostrascena iz nekog vaseg licnog razloga, sta ste vi doziveli u krusedolu mogli ste napasti glupost koja se desila a ne losim primerima ostrastiti jedne na druge. Napaditi srbe sa KiM isto ne razumem, zasto se niko ne pita ko je to kupovao zemlju( da ne ulazim u istorijat i polozaj srba na KiM, jer kuckam na telefonu i nije prakticno) po par stotina hiljada maraka seosko imanje i onda nastavi da zivi ko sirotinja u tom nekom selu, malo cudno da se cuvanjem ovaca stice toliki kapital i toliko placa zemlja a da se dalje zuvi u bedi. Recite mi koliko u vasem selu ima ogranicenih ljudi koji bi recimo nekim slucajem dobili velike pare i doselili se u beograd, da li bi takav reprezentovao recimo vas zemljaka. Ili su svi u vasem selu skolovani i nacitani kao i vi.

    Одговори
  19. Milisav Marenović

    Komentari u „odbranu“ Krajišnika su gotovo identični – sve je u opravdavanju postupaka koji se u Milenkovićevom tekstu kritikuju i to na tri načina:
    1) Okolnosti su bile takve,
    2) i vi Srbijanci ste isti takvi,
    3) Pa šta je trebalo? Da radimo kontra? Da se odreknemo privilegija? Zarad čega? Da budemo golje kao i vi Srbijanci?

    Upravo je u tome stvar, nije SRPSKI:
    1) reagovati u odnosu na okolnosti, vec onako kako treba, bez obzira na okolnosti (tome nas uči narodna epika i istorija),
    2) opravdanje kad u školi dobijemo keca da se vadimo da su i drugi podobijali kečeve,
    3) opravdavati postupke privilegijama…to je argument i Bošnjaka i drugosrbijanaca i svih onih koji su prodali veru za večeru…

    Dakle, ovakvi stavovi ne bi bili problem da im se da pravo ime – onaj ko ih zastupa NIJE Srbin, bez obzira na krvna zrnca…ovako ispada da su oni u isto vreme i Srbi i konvertiti, kako im kad odgovara…
    Nas Srbijanaca-golja je greška što to ne prepoznajemo ili ih tolerišemo…oni to nama ne bi…to je dokaz da smo matica Srba…

    Одговори
    1. Olivera

      Vidim , u prvim ste borbenim redovima za vašu Srbiju! Naročito vi koji prepoznajete ili ne prepoznajete. Hajdete nas lepo podučite ko je Srbin – konvertit, a ko „prodaje veru za večeru“?! Dajte nam malo izdjelite srpstvo na 5-6 dijelova . Dajte nam malo tog svog otrova, ali dozirano, kao nekada firentinske žene svojim muževima prije noćnog provoda..No, one bi ujutro dale protivotrov..Bojim se da ga vi nemate. Tonete u autizam,, polako, ali sigurno! Zašto? Vjerovatno je samo vama poznato…Navodim primjer iz zapadnoevropske istorije, turska istorija mi nije toliko bliska..Valjda zato što sa Turcima nemamo mnogo bliskosti, ni mentaltetske, niti kulturološke, a i borili smo se protiv njih. Vi ste sa njima živjeli, vjekovima kao kmetovi….Vidim da vas taj turski amanet i mentalitet destruktivnosti nije zaobišao..Šteta, nepovratno ŠTETA!

      Одговори
  20. Романија

    Dosta teških riječi i osuda pročitah ovdje. Iako ova analiza ima dosta rezona nmg se složiti u potpunosti. Kao Srbin sa Romanije ponosan sam na našu borbu u Bosni i dostignuća u Odbrambeno otadzbinskom ratu, ali sam u istoj mjeri ponosan na braću Krajišnike i njihovo drzanje. Mnogi su Krajisnici polozili kosti sirom RS kao dobrovoljci 92. godine. Nas u RS je bilo vise, imali smo fizicki oslon na Srbiju, pa se bez obzira na odnos rukovodstva iz BGa uvijek nalazio kanal za oruzje iz Srbije. Ne sumnjajte u njihovu ljubav prema Srbiji, i ne zamjerajte im sto tuguju za Krajinom, oni su izgubili zavicaj, veceg gubitka nema. Srbija je moja zemlja, a Romanija moj zavicaj, to su dvije vrste ljubavi i sretan sam sto imam obje, jer da izgubim jednu ne dao Bog, druga mi ne bi namirila gubitak prve. Za vrijeme studija u Bg upoznao sam dosta Srba iz raznih krajeva, s obzirom da sam od malena bio zadojen nacionalizmom, to je bila prva crta koju sam uočavao kod ljudi. U tom smislu su me pozitivno iznenadili Krajišnici i Srbi iz Vojvodine(doduse vecina potomci kolonista iz Krajine i BiH) i zapadne Srbije, a negativno su me iznenadili Crnogorci i Beogradjani. Pad Krajine ide na grijeh svima nama ma gdje bili, a sramotna je cinjenica da je na Sarajevskom ratistu 94 i 95. godine u sastavu VRS bilo vise dobrovoljaca iz Rusije nego iz Beograda.

    Одговори
  21. Mira Lazic

    Evo jednog dodatka…..Moj kum je Srbin iz Krajine, godinama ziveo u Zadru, sagradio, stekao, izrodio decu.Zena mu je radila u gradskoj bolnici, gde ju je zatekla strasna noc prvih dana rata.Pretnje ,ponizavanja ,strah da li ce te noci stici kuci ziva. Trauma, rece mi , koja ce joj ostati u svesti do kraja zivota.S grdnom mukom su uspeli da dodju u Nemacku.Opet sticanje, imanjce u medjuvremenu steceno na Fruskoj Gori. Izbledese secanja na traume, na probijanje sa nejaci kroz ustaske kordone.Danas , sa putovnicom , tadasnja nejac , danas mlade zene sa roditeljima redovno letuju u Zadru i posecuju se sa prijateljem hrvatom koji im je otkupio kucu sa apartmanima za 30.000 DM. Kazu , posten covek, nije je uzeo dzabe. Kuca je pre rata bila procenjena na 500.000 DM.Kad ga pitam kako ga nije strah, kaze , promenila se vremena, ne ponovilo se.Pripada velikoj i poznatoj familiji koja je strasno stradala u Gracacu u drugom svetskom ratu.Krstio mi je najmladje dete 1998, druzili smo se, pomagali im dok su bili u teskoj situaciji.Kako se situacija menjala na bolje, prestali su da dolaze na slave i nisu nas vise ni pozivali. Jesam razocarana ali nisam ljuta.Ja sve to samo ne mogu da razumem.Moje je da ispostujem distancu koju neko zeli,ali ostaje nauk za ceo zivot.

    Одговори
  22. Историчар

    Не сећам се да је скоро неки текст уваженог аутора привукао оволику пажњу, макар судећи по коментарима. Готово све што сте изнели у тексту господине Миленковићу је, нажалост, чист промашај.

    1. „Вече, негде око осам сати, гомилица од највише 150 махом младих људи. Мало се прошуњам, попричам, нигде не чујем ијекавски, нити чујем завичајне нагласке. Нигде једног Крајишника нема, све сама деца из Србије.“
    Било је међу њима рођених у Крајини (до августа 1995. године) који су већи део живота провели у Србији, па су се у складу са тим прилагодили средини у којој живе; било је и оних који су рођени у Србији (од августа 1995. године). Поставимо ствари мало другачије – каква би била реакција већине (убеђен сам да та фела чини већину наших суграђана, а то између осталог, ипак нешто говори и о Београђанима) када би чула „ијекавицу“ и „завичајне нагласке“? Само ми немојте рећи да би била благонаклона. Јер и Србе из Србије који долазе јужније од Београда у таквим ситуацијама подозриво посматрају и поспрдно називају дођошима.

    2. „Често сам, и међу пријатељима, и кроз емисије, говорио како је судбина Срба из Хрватске и Мађарске најтрагичнија од свих делова нашег народа.”
    И овде грешите господине Миленковићу. Најтрагичнија је судбина Срба из Србије. Они су, а то провејава у великом броју коментара на овај текст, ти који деле (ми и они), стално нешто спочитавају (ви сте дошли), износе неистине (отели нам послове, па и ово ваше „Чак и данас, у Србији, Крајишници су опет војници, полицајци и државни службеници и око тога слабо праве компромисе. Само ко мора, ко није успео да се угура у неку јавну службу, ради за приватника, или је и сам приватник.“) и слично. Све се своди на бесмислено уопштавање и сасвим непотребне поделе. Срби из Србије су Срби, а Срби из Крајине, Босне и Црне Горе – (надмени) Крајишници, (глупи) Босанци и (лењи) Црногорци. Треба да вас је срамота. Вас којима као контру на овакве примитивне карактеризације читавих делова српског народа кажу – Србијанац.

    3. „Доселили су се, дакле, бежећи из Хрватске, у Србију и почели да стварају своја гета, попут Бусија, у близини Земуна.“
    Бусије нису уопште планиране као насеље, мука је натерала људе да се ту скуће. То би био одговор и Вашем имењаку који је изнео небулозан коментар по коме испаде да је Војислав Шешељ продавао плацеве на најелитнијим локацијама у Београду. Поштенији бисте били да сте у неком делу текста написали како им је требало спустити рампу на Рачи док су бежали од хрватске војске. Мада је овдашња власт у неким ранијим годинама прибегавала и таквим изливима српства, карактеристичним за простор источно од Дрине. Јад и беда…

    4. „Крајишника са Пироћанцем, на пример, само вера спаја, једва да се и разумеју, а са Хрватом само вера раздваја; од начина говора до кухиње, све им је исто. Исто тако, сваки Крајишник има неку тужну причу о неком Хрвату који је спасавао Србе током ратова, а оне, који су у јаме бацали, слабо памте.”
    Косовског Србина са Крајишником, на пример, само вера спаја, једва да се и разумеју, а са Шиптаром само вера раздваја; од начина говора до кухиње, све им је исто. Исто тако, сваки Косовски Србин има неку тужну причу о неком Шиптару (нпр. Рамиз Садику) који је спасавао Србе током ратова, а оне, које су у јаме бацали (нпр. Рамуш Харадинај), слабо памте. Мени није циљ да увредим Србе са КиМ, већ да Вам покажем какву сте глупост написали. Исти је случај и са Србима који живе у окружењу Бугара, Мађара, Румуна,…

    О паду Републике Српске Крајине се дуго може причати и писати. А кривац се зна – власт у Београду која је вазда умела да потпаљује (постоји и онај чувени разговор Милошевић-Караџић у коме председник Србије каже: „Ако хоће да се бију, ту смо!“), а потом да се вешто сакрије. Тако је и са Србима из Србије, најтрагичнијим делом српског народа, који је битке Срба у РСК и РС схватио као „њихове“, крио се, а када дође време за наплату (кроз пар година или деценија, апсолутно је свеједно) доживеће исту судбину. На крају крајева, заслужио је.

    P.S. Са Крајином и Крајишницима немам апсолутно ништа. Да ствар буде занимљивија, пореклом сам из Републике Српске према којој сте се поприлично позитивно изразили у једном делу. Међутим немогуће је, уколико сте иоле објективни, остати имун на велики број несувислих тврдњи изнетих у овом тексту. Но, политикологија је чудо.

    Одговори
    1. pera

      Daa,odgovor na Milanov tekst je detaljan, ali stvarnost je drugacija, surovija. Smatram da je Milan rekao tacno i da je moglo da se dopise jos sto sta. Na primer sta su radili Krajisnici i Crnogorci u Beogradu posle II svetskog rata. Koliko je samo ubijeno bogatih Srba i vidjenijih ljudi isterano iz stanova i kuca i to u prvoj godini oslobodjenog Beograda od Nemaca. Izbaceni iz svojih kuca i stanova imali su pravo da ponesu stvari samo sto su mogli da ponesu u rukama. U iste stanove u centru Beograda i na Dedinju dosli su oni (Drljevici,Pavicevici i dr.) koji su imali vojni kofer i izjave tri svedoka da su ratni heroji. To su oni koji sada najvise ,,pljuju,, po Srbima, iz otkupljenih i zatim prodatih stanova i kuca.Kakve su to moralne velicine… a drzava ce iz budzeta placati restituciju.

      Одговори
      1. Olivera

        Problem suženih zjenica!
        Samo su Ličani i Crnogorci zauzeli stanove bogatih Srba i Jevreja???!!!
        Da li ste Vi svjesni šta ste upravo rekli?
        Raspitajte se malo bolje. Postoji i literatura na tu temu, vjerujte..

        Одговори
  23. erdmárk

    Već nekoliko dana čitam komentare koji se pojavljuju ispod teksta g. Milenkovića, kojeg inače cenim zbog izoštrenih vidika i od koga sam dosta naičio, čitajući njegove tekstove i slušajući njegove emisije. Nisam pristrasan u temi Krajine, jer me se kao nekog ko nije Srbin i ne tiču vaše unutrašnje podele, ali mi je zanimljiva jedna stvar. Naime. obe strane u ovoj raspravi su na neki način u pravu, i g. Milenković i komentatori krajišnici. Naime srbijanci i krajišnici zaista ne pripadaju istom civilizacijskom krugu, u tome i jeste koren i linija prelamanja vašeg sukoba.

    Lično mislim da su krajišnici najkulturniji, najpošteniji i najčovečniji deo srpstva. Možda ovo zvuči čudno, jer mnogi krajišnike doživljavaju kao neotesane bukve, ali kad se zagrebe ispod sloja (znači nakon prve dve-tri rečenice), vidiš ljude koji zdravo razmišljaju i sa kojima se mi koji pripadamo srednjeevropskom kulturnom krugu lako možemo sporazumeti. Shvatam zašto to smeta g. Milenkoviću. I sa krajišnicima kakav si na prvu loptu, takav si doveka. I simpatije i antipatije su trajne i uvek znaš na čemu si. Gedže, pa i Vojvođani će pre da ti glume prijatelja, da ti se uvuku gde ne sija sunce i ne raste cveće, pa da te posle izvaćare na pilićarsku foru, nego krajišnici. Zapravo krajišnici nikad. Govorim iz iskustva.

    Vi Srbi ste sociološki fenomen (bez uvrede) i jednog dana će vas ozbiljno proučavati svi oni koje zanima geopolilitika i geostrategija. Ne znam da li na svetu postoji još jedna država koja je jedan značajan deo svog naciona nahuškala na krvavi rat, nametala mu rukovodstvo (genijalni Babić, Hadžić, Mikelić, Martić…), ostavila ga na cedilu kad mu je bilo najteže, pa ga posle ispljuvala zato što zbog posledica vaše izdaje pokušava da se snađe kako zna i ume.

    A što se tiče opservacija g. Milenkovića o Srbima u Mađarskoj: Pa šta biste vi? Možda Srbiju do Sentandreje? Nije vam dosta što ste od mađarske države otkinulu Bačku, Banat, Srem, Baranju, Primorske krajeve (od Rijeke do Karlobaga je mađarsko more), Slavoniju?… Nego nas prozivate zato što Srbi koji su optirali u Kraljevinu SHS (stvorenu većinom na mađarskim isrorijiskim teritorijama) više nisu prisutni u trianonskim granicama mađarske? Zar ne mislite da bi trebali da imate makar elementarnu pristojnost, kada o Mađarskoj govorite? Inače, smatram za istorijsku grešku to što su Srbima mađarski kraljevi, počev od Matije Korvina pa do Habsburgovaca (koji su prostorima na koje ste se naseljavali vladali titulom mađarskog kralja, a ne austtrijskog cara) pružili utočište pred turskom najezdom. Lakši bi nam bio život da smo vas pustili da se snalazite na vašoj grudi. I tačno je, od svih Srba jedino su krajišnici znali da poštuju krunu koja ih je primila. I zato slava velikom Svetozaru Borojeviću!

    Одговори
    1. Владимир Павићевић

      Да није било тих Срба које сте тако „великодушно“ примили, да крваре за вашу „најкатоличкију“ монархију, не би Турке ништа заустављало до Пољске. Нису мађарски кметови нешто били ради кавзи, тај филм, без Срба Крајишника и без Срба у каснијој Војводини није могао бити снимљен.
      Него, што се тиче односа између Срба и Мађара, ми смо Вас, чини ми се, треснули у нека два мало већа рата? Па онда направили неки мир са вама, на бази „vae victis“? Како је требало, добро сте и прошли.
      Цер, Колубара, битка на Дрини, моји су вас полугладни Црногорци млатили на Мојковцу, и то у тренуцима кад је српство било на ивици понора, када је све пропадало. У другом рату сте пред партизанима и Русима подвили реп, они су били тврђи орах од Срба, Јевреја и Цигана које су „храбри“ хонведи побили током Новосадске рације.
      Прије тога смо вас мало млатили и 1848.године, јер сте имали за циљ да нас мало мађаризујете.
      Закључак: онамо гдје вас нисмо млатили, успјели сте у намјери да нас нестане. Онамо гдје смо вам се супротставили Срби још живе и то у својој држави.

      Одговори
    2. Maja

      Srme je oduvek bio nasljene Srbima jošod pre Turaka. Tako d aćete to u svojoj istorijskoj granadomaniji da otpišete

      što se tiče vaših rasističkin bajki o Srbima iz Srbije ,to nije vaše lično iskustvo. To su priče karateristične za genocidan mentalitet kojim ste se stakli nekoliko puta kroz istoriju

      Одговори
      1. Olivera

        Kakav komentar? Vidi se da ste pogođeni..
        Moramo priznati, u jednome je gospodin zaista u pravu – civilizacijske razlike zaista postoje, evidentne su, a čini se, i nepomirljive! One stvaraju razdor među nama..

        Одговори
  24. garo

    Ne mora da se objavi moj komentar al.ja moram bar da.olaksam dusu… Krajisnici, Crnogorci, Kosovari itd koji su uzurpirali ceo Beograd i vladaju Srbijom i.unistavaju.je i izdaju.ko.sto.su svoja.ognjista izdali, popusite mi svi odreda!

    Одговори
    1. Olivera

      Pošto vidim da je ovakav, iznad svega kulturan i korektan komentar prošao, moram priznati da počinjem da se brinem u vezi nekih namera i pobuda…
      Uzgred budi rečeno, nije valjda da gore navedene Srbe stavljate u isti koš? Pa, neće biti…
      Sto se tiče opskurnih radnji koje priželjkujete, ispade da ste vi „popušili“ od gorepomenutih…, a i ne valja da se krv miješa!
      Bolje da preskočimo, vidite li kolika je mržnja kada se zagrebe ispod površine?! Preci nam se u grobu okreću! A zajedničke pretke imamo, ma koliko vi bježali od toga…

      Одговори
      1. мсавић

        И треба да је прошао. Да се види какав је ко. Замисли колко мизеран мораш бити да тако размишљаш? То је само за жаљење.

        Одговори
  25. Stojan

    Moje licno misljenje je da Milan ovo govori iz licnih pobuda a ne politickih. Po njegovoj gorcini u emisiji i besu, osecam da ga je neko iz Krajine verbalno „dokacio“ na nekoj osnovi, ili mozda grupa njih i sad on to prenosi na kolektivitet, sto je vrlo pogresno. Uzgred, Srbi preko Drine su se kleli u Srbiju i 1914 pa im je 1918. udarila noz u ledja. Pa su vapili ’41. da Srbima spreci pokolje, ali su partizani ratovali za komunizam i Jugoslaviju a Draza je slusao prohrvatsku jugoslovensku izbeglicku vladu i govorio „jos nije momenat“ cekajuci da mu americki padobrani upadnu kroz odzak i donesu slobodu na tanjiru, pritom zderuci prasetinu i nalivajuci se rakijom u Srbiji, gde nije bilo ni R od rata. Zatim Milosevic pricom o „Svim Srbima u jednoj drzavi“ krece u rat i u vreme najkrvavijeg sukoba, zavodi sankcije na Drini dok Srbi u Bosni i Krajini po stoti pud proglasavaju ujedinjenje sa Srbijom. Na kraju sledi „noz u ledja, srce, oko i jetru“ 1995. god. I sta onda neko iz Bosne i Krajine da kaze za Srbiju i Srbijance koji su k’o „chkepi“ bezali ’91. od mobilizacije a kuknjava se cula do neba. Po meni, Krajisnici imaju pravo da budu ogorceni na Srbiju i narod u njoj, narod u Srbiji moze samo da sagne glavu i da se stidi zbog svog kukavicluka i pasivnosti prema srpski ratnim naporima u Bosni i Krajini. Uostalom…..koliko je vojnika NATO pakta na Kosovu ubijeno od 2000. god. do danas! Koliko je ubijeno domacih izdajnika! Ma ne mora niko da bude ni ubijen…..koliko je bilo rusilackih demonstracija protiv izdajnickog rezima u Srbiji! To mi je dovoljno da odredim stranu na koju cu se staviti. Uzgred, 60 000 Srba i Krajine, Bosne, Hercegovine je doslo na Solunski front iz Amerike, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Argentine…..plus oni koji su se prikljucili Srpskoj vojsci iz Dobrudze i Galicije po predaji Rusima. Znam Milanove ranije stavove o Krajini i borbi Srba zapadno od Drine, i ovo njegovo pisanje i stavovi koje je izneo u emisiji su me zbunili kao naivne srpske komuniste rezolucija Inform Biroa 1948. godine.

    Одговори
    1. Milan

      Draza je za razliku od tita obracao paznju na to da ce nemci da se svete na civilnom stanovnistvu za svaku akciju!
      Kazes srbi iz Srbije bezali? -Koliko li je onda to bilo Srba iz Srbije kad vas 200 000 vojno sposobnih pobeze da se krije po podrumima od mobilizacije? A i sad ste jako hrabri. -Ali iskljucivo kad idete u čoporu.
      Toliko ste se kleli u Srbiju da je ogroman deo vas presao u katolicanstvo zarad neke vajdice pre drugog svetskog rata! A onda neki postadose najgori ustaski krvoloci.

      I kako lepo obrces teze i cinjenice. -Sad je kao i Milosevic (kakav god bio) kriv jer su vas klali i proterivali oni koje uporno ne zelis ni da pomenes iz nekog razloga. Eto da Milosevic kako kazes, nije pricao o svim Srbima u jednoj drzavi ustase ne bi ostvarivale svoj „tisuć ljetni san“? -Ajde molim te ne pricaj gluposti! To zvuci ko kad neki ujka tendenciozno pocne da lupa.
      Lepe vam pesme pevaju vase komsije u kninu i krajini kad slave etnicko ciscenje. Nemoj samo da se neko organizuje i tuzi krvatsku. Nemojte slucajno da se bunite u svetu za svoje imanje koje vam je otela. Gomila krajisnika je sad na kojekakvim funkcijama (previse ako mene pitas jer tu nisu zbog svojih sposobnosti), pa sto njih ne jurite da pocnu da rade nesto da budete srbi a ne konvertiti?. Ali vama neka Srbija bude kriva za sve i uvek treba nesto da vam bude duzna jel da? A „srbijančine“ ko šiša jer su ludi i tolerisu nam sve. Oni „naši“ nisu -Vazni su dobri odnosi sa ujkama zarad neke vajdice.

      Одговори
      1. MSAvic

        Cemu tolika zloba i omraza? I ja sam dezerter i krio sam se u podrumu, iako samo dobrovoljno bio u ratu od prvog do zadnjeg dana? Odakle 200 000 dezertera? To ako racunas KRajinu zajedno sa Bosnom i Srbijo.
        Prosjek godina Stanovnistva Krajine je bio 48… Nije bilo djece moj MIlane, a i ono cim se raspolagalo je skroz nakaradno koristeno. Milosevic kriv? Pa ko je postavljao sve od lokalnog serifa pa do predsjednika drzave i komandanta vojske nego on? Ko je vodio rat koji je trajao ne Jedan dan nego pet godina? A da, nikad nije kriv onaj koji sve vodi i koga se sve pita.
        Ako firma ode pod stecaj nije kriv direktor nego cistacica. Majko moja.

        Ako ces se osjecati ista bolje zbog ove tematike, ovaj KRajisnik je prvom prilikom skino vam se sa „teskog tereta“ i zaputio se preko svijeta da ide tamo nedje dje mu neko nece nabijati na nos da mu otima od usta, da srbija more predahnuti od tereta. I primise ga nearly , stranci, skolovase o drzavnom trosku, dase papire bez problema itd. Nikad za ovije 20 niko mu ne spomenu ni zamjeri na tome dakle se „dovukao“ no primise ga ko svoga i sve ucinise da od njega korsti imaju – ko sto i imaju.. al korist je uzajamna. I tako. Pametan covjek ce i iz najgoreg izvuci nesto dobro, a zloban i priglup ce uvijek kriviti drugog za svoje prOmasajei nesposobnost.

        Одговори
        1. MSAvic

          I jos jedna stvas u vezi rata, vojske, junastva i dezerterstva. Imao sam prilike upoznati Srbe iz sviju krajeva u ratu, pri tome i mnoge Srbijance. Ljudi ko i svi drugi neki borci neki neborci. Nista gori niti bolji nego Krajisnici. Sa mnogima sam i danas prijatelj. Nije problem bio u obicnim ljudima ni u Krajini ni u Srbijj. Problem je bio u tome ko je tosve vodio.

          Pronadji veterane iz Srbije i upitaj ih zasto kriju ucesce u ratuu sred SRbije. Da li je to njihova sramota ili sramota sireg drustva kome pripadaju.

          Sramotno je kritikovati a da sam ne znas kako je drzati bombu u ruci na destet koraka od dusmana i biti sekumdama od zivota i smrti tvoje ili njihove. Samo da se ne jave oni „moj je deda bio mitraljezac“ – ni moje u zadnji deser generacija rat nije zaobisao nijednog prvog rodjenog muskarca u familiji. Bilo je i mrtvi i tesko ranjeni i siebani na druge nacine za cio zivot. Nemam ja nista uciti o to e od „necijeg dede mitraljesca“.

          Одговори
          1. Olivera

            Gospodine Saviću, čuvajte zdravlje!
            Čovjek je idealno zamorče..
            Ne bacajte bisere pred svinje!
            Svako dobro!

      2. 13

        Када се десила Олуја, у Врбсу смо примили, једну породицу из Славоније у породичну кућу жениних родитеља. Ништа им нисмо наплатили, желели смо да помогнемо. Изненадила ме је тада прича тих људи о томе како су они сагледавали Србију а пре свега Војводину. Сматрали су да је овде у Војводини некакав Елдорадо. Педестих година им је стизала некаква помоћ из Србије. Мислили су да смо за њих пребогати. Када су дошли после Олује, и видели како овде народ живи и шта има, доживели су, кажу, прави шок. Па ви сте кукавни бедници, који раде цео дан а ништа немате. Сељак у Славонији је 100 пута боље живео од свог рада. Хрватска је и у оној СФРЈ стимулисала и субвенционисала своје пољопривреднике. Оставио је тај Васа, каже огромно имање, три велике куће и неколико аутомобила. Можда Крајишници и неће да праве суштински отклон према Хрватској, због свега што их је овде дочекало, упркос томе шта су од њих доживели. Запрепастио их је однос државе Србије према својим житељима. Шта су они могли очекивати за себе. Понеко свом оку и свом уху и поверује.

        Одговори
  26. Marko

    Tekst i komentar Milana nije najprecizniji ali je dobro što je potaknuta rasprava. Umjesto da prestanete da slušate Radio2m, bolje je da se uključite u raspravu. Kvaliteta komentara ukazuje na puno nejasnoća u srp(b)skom društvu. Nije ni čudo što se pod pritiskom srpska zajednica/društvo raspalo.
    Vi znate samo da se prepirete, svađate i vređate. A neznate da uradite ništa konkretno. Lako je srpskim neprijateljima s takvima.

    Одговори
  27. Olivera

    Ovdje se zaista razdvaja žito od kukolja.
    No, novi korov je pusto korijenje u glavama umobolnika.
    Izgleda da je neko pogrešno naciljao..
    Kakva bolest, kakvo ludilo ! Nevjerovatno, nepodnošljivo!
    Lasciate ogni speranza, voi ch’entrate!
    Ko vas je tjerao da uđete??!!
    Eh, sad, kada kompleksi navale, nije lako, nije!!!

    Одговори
  28. Јов

    Одличан текст. Питам ја наше Србе из Хрватске зашто су се називали личанима, банијцима, кордунашима… Зашто нису ослобађали Јасеновац. Ко је требао да броји жртве Срба убијених од усташа.
    Продали су своје мртве за положаје у Београду. Нека их буде срамота.
    Све могуће повластице су добили у Србији. Сада њихова деца иду у ЕУ са хрватским пасошима. Који је то морал. Ако Вам кажем да сам дозвољавао да их фамилије зову четири године на мој кућни број. Разговори су трајали и по сат времена.

    Одговори
  29. Предраг

    Преци нам јесу заједнички, али су нас историјске околности толико раздвојиле да смо под различитим окупаторима стекли и различите цивилизацијске парадигме. Додуше, ми Крајишници нисмо били под окупацијом, већ слободни сељаци и професионални војници. Ја бих најрадије волио да не морам да читам овако подијељене коментаре али, кад већ морам, само да подсјетим све пристуне да смо овдје (малтене) сви Срби и да је вријеме да престанемо да се међусобно вријеђамо. Вријеме је за слогу. Зар је она толико тешка?

    Одговори

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *