facebook
radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Александар Сјеклоћа: Игра завршнице, или – све ће то Трамп позлатити

Александар Сјеклоћа: Игра завршнице, или – све ће то Трамп позлатити

…А ево и зашто…

 

Све је уочљивије да је Трампово понашање прeма „савезницима“ све забавније и забавније, као и то да  је њихов труд да прикажу да је све под „контролом“ све безуспјешнији и јаловији. Ево и због чега…и једно и друго.

Да се нешто „спрема“ и да су крупне промјене у току, више је него јасно. Колико се то може видјети у свакодневници, или по разним параметрима од локалне политике до глобалне економије, остављам да свако закључи за себе.
Међутим, очигледно је, ако се прате глобална политика и односи на међународној сцени, да више ништа није као што је до недавно било. Како ће бити даље, не зна нико, а и ако неко зна има много разлога да о томе не прича. За сада…
Често добијам питања и коментаре, сугестије, па чак и критике које су по мени на мјесту, да доста резервисано, или чак „увијено“ говорим о будућности. „Најавиш и отвориш теме и онда пређеш на друге па опет тако…“. Генерално, ово је тачно, а разлог за то није у томе што немам јасну слику и идеју о ономе што долази, већ у томе да су многи параметри у мојим пројекцијама, најблажено речено, неуобичајени, или, боље рећи, ријетко се, поготово код нас, говори о њима.
Вјерујем да вас неко некад приупита – што вам је најбитније за живот? Мало ко би одговорио да је то ваздух, иако без њега не би опстали ни неколико минута. Исто је и са савременим индустријским друштвом и енергијом. Међутим, осим о цијени исте и њеном утицају на стандард и привреду, готово да се и не прича о другим аспектима ове материје. Тек ту и тамо мало о потенцијалној несташици… некада … дубоко у будућности и далеко од нас.
Колико год се овакви подаци често користе за манипулације, умањују или преувеличавају, ипак је могуће створити колико-толико прецизну слику о глобалној потрошњи и производњи, а условно и о резервама енергената. Такође, ако ни по чему другоме, по нивоу инвестиција у нова налазишта, боље рећи – по рапидном паду истих, јасно је да је планета темељито истражена и да се сада калкулише и праве планови са тим што се има… што год то било.
Након дугогодишњег анализирања и упоређивања разних извора и извјештаја, са релативно великом сигурношћу могу рећи да је динамика будућности готово извјесна, макар што се тиче производње, или експлоатације фосилних горива. А коме није јасно какав је њихов утицај на све, али баш на све… нећу овдје објашњавати.
Много више од самих извјештаја и цифара, политичка збивања на глобалном нивоу потврђују да је ера фосилних горива при крају и да се сада у завршници исте мора играти нека друга игра… Све у свему…
СПРЕМИТЕ СЕ ЗА ИГРУ ЕЛИМИНАЦИЈЕ, ИЛИ ИГРУ ЗАВРШНИЦЕ! Тако је зовем, јер се ради о завршниј фази експлоатације фосилних горива.
Као што сам више пута наводио, нафте и гаса има за око још педесет година… Са овим степеном раста потрошње 30 до 35 година… Угља има за још око 130 година… Са овим процентима раста и нестанком других горива, још за око 50 година.
Ако се ово гледа глобално и са нивоа човјечанства као цјелине, што се тиче свијета и фосилних горива судбина је јасна.
Међутим, ако се пажљивије изанализира потрошња и производња по земљама, регионима и континентима, ова будућност не мора да буде оваква.
Директно: да ли је неком ко је моћан битније да омогући још један вијек свом народу и својој земљи или да „угине“ са остатком свијета као његов лидер?
Ето због чега  стално причам да је у Америци долазак политичке појаве као што је Доналад Трамп био неминован, а ево и објашњења и најаве будућих потеза.
Колико је могуће кратко, а опет да буде јасно… у емисији ћу пробати да будем детаљнији.
Због чега Трамп хоће да реформише (читај распусти) трговински и царински уговор НАФТА?
Мексико за пет година остаје без властите нафте, а годину касније без гаса. Такав Мексико није потребан ни Америци, ни међународним компанијама… стога, иде низ воду. Ова пројекција резерви Мексика није претјеривање и била је једна од централних тема новог мексичког предсједника, који је већ најавио рационализацију потрошње и расподјеле.
Сви који се надају срећи  од страних инвестиција, ако нису на другим примјерима видјели негативности таквог понашања као основне државне политике, нека из судбине Мексика и ове енергетске Игре елиминације пробају да провјере своје ставове.
Са друге стране, обзиром да су се прије неких десетак година у Канади откриле огромне резерве уљног, или нафтног како га неки зову, пијеска, ова земља тренутно производи дупло више нафте него што сама потроши. Још битнији податак, она на овом нивоу може да експлоатише овај ресурс још скоро 90 година. Логистички, ова производња зависи од преласка преко америчке територије и САД то веома скупо наплаћују.
За десетак година САД остају без властите нафте, а у исто вријеме и САД и Канада без гаса… Овај уљни пијесак остаје једини искористиви енергент на сјеверноамеричком континенту. Е сада, да се Канађани не муче наредних сто година да ово троше сами, Американци ће им помоћи да удружени то потроше за неких двадесетак. Такође, боље је да је индустријска производња, али и стандард у Канади мањи, јер ће тако трошити мање енергије… У преводу, више за комшију.
Да ли се сада неко чуди око НАФТА-е и због чега се иде на њено укидање?
Када смо већ ту да останемо на западној хемисфери.
Ако се Венецуела остави по страни, а, као што се види по политичкој динамици и санкцијама, управо се то и дешава, остатак Јужне Америке је у дефициту како са нафтом, тако и са гасом. Овај дефицит за сада није велики, обзиром на укупну глобалну производњу. Међутим, за десет до дванаест година највећи произвођачи – Колумбија,Бразил и Аргентина – остају без властитих ресурса, што ће у том моменту бити огроман ударац за глобално тржиште… Уз битну напомену, ако га тада буде.
Перманентна политичка нестабилност и јалове измјене назови љевице и назови деснице само су параван за економску беспесперспективност, која је, уз остало, последица и енергетске немоћи континента.
Венецуелу, једину земљу са капацитетом да читавом континенту омогући какав такав раст, САД, за сада веома успјешно држе у конфонтацији са окружењем… У чију корист – видите сами. Ова земља има највеће потврђене резерве нафте на свијету и за ИГРУ ЗАВРШНИЦЕ може се рећи да је кључна. Стога, за сада је боље што више умањити производњу у њој и чувати те залихе… за неку „демократску“ промјену.
Мала, али битна дигресија, двије земље које имају највеће резерве природног гаса, Русија и Иран, такође су под америчким санкцијама, а ви сада видите да ли се ради о „демократији и међународном поретку“ или о Игри завршнице о којој пишем.
Када смо већ код „демократије“ и „вриједности“, ајде да се забавимо Европом, можемо је звати и ЕУ, или НАТО, тек да се схвати због чега се Трамп понаша овако у Бриселу, а и иначе, али и због чега се сви праве да то не примјећују.

Што се тиче нафте, Европа је и сада огроман увозник и само Норвешка има значајнију производњу која покрива дио региналних потреба. Само Велика Британија има производњу која, макар у већој мјери, покрива домаћу потрошњу. Британија остаје без нафте за 6 година, а Норвешка за око десет.
Што се тиче гаса, Европа тренутно производи око половине властите потрошње. У наредних пет до десет година највећи произвођачи – Норвешка, Холандија, Велика Британија и Данска – остају без властитих резерви.
Да ли је Америци потребна Европа, ЕУ или НАТО (читајте то како год хоћете) са оваквим перспективама? Да ли ће им у одлучујућем сукобу са Кином око расподјеле овог што је остало од фосилних горива овакви „савезници“ бити од користи или само на терету? Питајте Трампа, или ако нисте у могућности да дођете до њега, слушајте шта прича и пратите шта ради.
Са друге стране, Европљани морају трпјети све што Америка ради и надати се да ће се у коначници Трамп смиловати и неће их шутнути од себе…предалеко и прејако. У глобалној Игри завшнице Евопа је немоћна и без Америке јој слиједи урушавање библијских размјера. Неки кажу… помоћи ће Руси… хоће… само је питање да ли за долар мање или више него Америка. А можда буде у питању рубља или јуан?
Кратко о остатку свијета… за двадесетак година празни се Африка и то под условом да потрошња енергената остане на мизерном нивоу на овом континенту. Обратите пажњу да је Трамп прошле године најавио интезивирање борбе против Исламске државе… Где?… Па, широм Африке.
Земље које ће и након тих двадесет година имати значајне резерве нафте или гаса на овом континенту су Нигерија, Либија и Алжир. Остале ће да исциједе у наредних 15 година. И обратите пажњу гдје су тренутно грађански ратови који онемогућавају нормалан живот и развој, али не сметају – чему? Експлоатацији и извозу нафте и гаса.
Што се тиче зоне Пацифика и Индијског океана, обратите пажњу да је прије неколико дана америчка војска направила заједничку команду за ове двије зоне. Овдје ће у зони Индокине и Индонезије у наредних десет до најдаље двадесет година нестати и нафте и гаса. Аустралија ће опстати са својом производњом гаса још неких тридесет година.
Прва ствар коју је Трамп урадио када је ушао у Бијелу кућу било је да откаже трговински споразум са овим дијелом свијета. Из перспективе Игре завшнице погодите због чега. Обзиром да овдје има доста многољудних земаља које су након добијања независности питање суверености доста озбиљно схватиле њих баш није лако увући у причу да властите енергенте бесконачно и неразумно препуштају другима. Такође, након успостављања државности и стабилизације политичког поретка, ове земље су почеле постизати високе стопе привредног раста што вуче и већу потрошњу енергената.
Најједноставнија политика према овом дијелу свијета… колико је могуће успорити им раст, што више их завадити између себе, колико год је могуће утицати на њихову сарадњу, а поготово извоз енергената у Кину, усмјерити Индију да се бори за утицај у овом дијелу свијета са Кином умјесто да се петља по Блиском истоку, Јужну Кореју и Јапан постепено пребацити на „Руску енергетску трпезу“ и Аустралију што више удаљити од окружења, не само због тренутних резерви гаса, него због стратешких резерви угља.
Што се тиче Блиског истока ту су ствари мање више познате, а и оно што дјелује нејасно у догађајима задњих година веома се лако чита и објашњава из перспективе Игре завршнице. Све се своди на подјелу утицаја између САД и Русије… а да, заборавио сам да кажем, што се тиче Русије за неких тридесетак година, ако не и прије, и она остаје без нафте, тако да ово утјеривање Ирана и шиитског дијела Блиског истока у њен загрљај није само због свјетске доминације и престижа већ и због властите будућности.
Ситуација око санкција Ирану, неизвјесности око Катара… уз већ поменуту Венецуелу, јасно говоре о томе да највеће свјетске силе прећутно иду на укидање глобалног тржишта енергената и полако праве нови систем, или системе, које ће оне контролисати без правдања било коме.
Обзиром на тренутну расподјелу утицаја и моћи дјелује да су Сједињене Америчке Државе у великој предности у односу на Русију и Кину… управо то потенцирају амерички „савезници“ и због тога упорно инсистирају да САД наставе да воде свијет као и до сада.
Међутим, када се сагледа динамика трошења фосилних година и антиципира ситуација за десет година, а вјероватно и мање, постаје јасно да је Америка у веома тешком, да не кажем неповољном положају. Ако се погледа геостратешка подјела ресурса, јасно је да ће Русија и Кина тада бити у повољнијем положају са већом контролом тада актуелне производње гаса, а можда и нафте.
Америка има избор – или да уђе у рат са наведеним земљама и преузме ресурсе које оне контролишу,  или да смањи потрошњу са „своје стране“ и, гледано по броју становника које мора да опскрби, опет буде у предности над такмацима. Дакле… што ће им Европа осим да их упорно увлачи у рат са Русијом? … А када већ спомињу рат… да им продамо мало расходованог наоружања док још имају са чиме да плате?
Дугорочно, Америци су битне арапске заливске монархије и она овај ресурс неће више дијелити са било киме. „Демократичност“ ових феудалних држава ће се бранити свим средствима, а корист од тога неће се трошити на одржавање европског Дизниленда. Такође, Аустралија и Колумбија се неће испуштати из своје сфере утицаја, а са Венецуелом ће се упорно покушавати „нешто“ урадити.
Руси ће кинеском економијом чувати себе од Америке, а контролом својих и ресурса у властитом окружењу такође са иранским и венецелуанским које им Америка дословно гура у руке чувати и себе, али и Америку од Кинеза. Америка ће чувати себе… и само себе. Трамп је то фино најавио „Америка прво“… да је био мало искренији рекао би „ Америка једино“.
Неки ће рећи да ће се пронаћи нова налазишта енергената. Наравно да хоће, али у зонама као што су Арктички или Антартички круг у којима је експлоатација, не само финансијски већ и енергетски, веома скупа и готово неисплатива. Такође, неки ће рећи да ће се пронаћи нови извори енергија, вјероватно хоће, можда већ јесу… али их за сада нико није видио.
У кратким цртама… ово је методологија моје Космополитике. Годинама сам радио на овоме и многи су ме убјеђивали да претјерујем и „да ће тржиште све средити“.
А онда је дошао Трамп… и све коцкице су почеле да долазе на своје мјесто. Некима ће Билдерберг или масони бити кључ за објашњавање садашњице и пројектовање будућности… не знам што да кажем… био сам у Шевенингену и Билдерберг и није неки хотел, а од масона које познајем, дио су симпатични алкохоличари а други дио неуспјели криминалци… не кажем да су сви, има сигурно и другачијих.
Не из субјективности… слажући мозаик података за Игру завршнице, јасно се види да и Балкан у њој има значајно мјесто, али се у читавој логици развоја догађаја његова улога појављује тек за неких тридесетак година… што можда најбоље и објашњава тренутну ситуацију, као и блиску прошлост на овим просторима.
Задњих стотињак година велике силе су се надметале покушавајући да наметну своје поретке и идеологије цијелом свијету. Управо због тога људи све доживљавају као процес глобалног усаглашавања, или уравнотежења, како год оно у пракси дјеловало.
Међутим, суштина овога што се тренутно дешава је управо у глобалној елиминацији, конкретно, из расподјеле преостале енергије што за собом вуче редефинисање свих других односа, од трговине до монетарног поретка.
У свему овоме… онај ко мисли да дочека не крај, него средину овог вијека… мора развијати свој енергетски сектор и што више те енергије трошити искључиво за себе… или је по било коју цијену чувати за себе, ово је суштина било каквог суверенизма у XXI вијеку. Све друго је, најблаже речено, лудило или конкретно речено –  идиотизам.
Е сада, кад већ споменух идиотизам, спомињао сам и да има оних којима је јасно што Трамп ради, али неће да о томе говоре. Е то су управо они који су деценијама замлаћивали своје народе глупостима, па сада када се Игра завршнице убрзава зависе од Трампа да одложе сусрет са бандерама.
Обзиром да Трамп ово одлично зна, због тога се овако и понаша према свима њима. 

About The Author

Related posts

1 Comment

  1. Vilogorski

    Одлична анализа.
    Овако сложена структура глобалних политичких потеза и ауторових предбиђања је стварно уверљива. Тренутно се не може ничему приговорити.Данас има сијасет геополитичких анализа светских експерата али нису сасвим јасне као ова. Хоћу да кажем или јаки и добо информисани аналитичари намерно скраћу пажњу на неке тривијалне полтичке потезе међу великима или пак истину пласирају у малим дозама.
    Ствар је још сложенија у „игри завршнице“ јер ту учествују најмње тру изузетно снажна играча и много безначајних пијуна. Енергија је основа цивилизацијског опстанка. Улог је огроман. Малима остаје само да „пророчки“ одлуче којем ће се „царству приволети“. Ми, зана се:“хоћемо истовремено да седимо на две столица“. Е сада је питање:“ колика ће бити цена тог двоседа“?

    Reply

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.