facebook
radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Битка на Мачковом камену

Битка на Мачковом камену

„…Ми смо овде имали за првих шест дана надчовечанске маршеве из Срема чак на Јагодњу планину, а овде за четири дана долазак четири хиљаде рањеника… Борбе су биле ужасне и очајне с наше стране, а и отпор Аустријанаца доводио је наше до беса. Па после шест дана успеха и напредовања преко Рожња, Милутиновог гроба, Милетина брда; газећи преко јаруга и увала и стрмина преплављених нашим рањеницима и рањеницима аустријских Словена, заустављамо се на Јагодњи, на коти 915 Бранковац, према Мачковом камену.

Борбе вођене на том положају биле су више него огорчене, борбе до истребљења. Сви командири чета, командири батаљона, водници, пет команданата пука, пет потпуковника из деветог, четвртог прекобројног, четвртог првог и другог позива и 64 официра из Осамнаестог пука, изгинуло је и смртно рањено, а војника управо је остало на половини из свију пукова. Има јединица које су бројале од 450 на 120.

Рањеника смо имали 4 000, ја мишљах полудећу од јада и чуда …. имала сам нервну кризу …. када су нам одједном донели двадесет официра тешко рањених, бејах скамењена … сместила сам их у велики шатор … отпочела сам очајно плакати, тако да су ме сиромаси они сами тешили, а један од њих, милујући ме руком по рукаву, сам се гушио у сузама говорећи ми: „Храбро, госпођице Надежда, даће Бог, истрајаћемо, победићемо, осветиће нас они који тамо остадоше…“
Кроз сузе јаукнух:

“Господе, зар не видите, изгинусте сви?! Боже, што казни овако нашу нацију?!“

Тренуци су били доиста страшни.
Кад смо стигли поподне под Мачков камен, нисмо четири дана ни легли нити могли шта јести. Донесоше нам прво краљевића Ђорђа тешко рањеног, па затим једног по једног официра. Стотине војника. Ниједан рат наш прошли не пружаше нам оволико јада и страхота…

Али, кад Мачков Камен паде, после свију напора наших, у руке Аустријанцима, морасмо се повући, а претила нам је опасност да нас све заробе, посебно завојиште… морали смо официре све што пре евакуисати у Пецку – Ваљево… Силних познаника овде испратих до вечне куће.“

Надежда Петровић у писму својој породици

 

Послушајте емисију о „српској Марни“.
Аутор и водитељ – Александра Миленковић

 

 

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.