facebook
Србија које више нема...

Милинко Алексић: Тако је то, браћо моја…

Милинко Алексић: Тако је то, браћо моја...
Дође понеки дан, а поглавито зимски, кад осетиш да празнина из душе се помаља, и сваки предстојећи дан нема ама баш ни светлости, ни страха, већ одмиче тамо ка равнодушју...
Read more

Милинко Алексић: Поздрав, брате мој…

Милинко Алексић: Поздрав, брате мој...
Поздрав, брате мој… Видим да си обријан и углађен. И треба понекад, леп си још ти, мој пријатељу, човек. Болест те није, кад гледам, рекао бих, ни окрзнула. Сећам с...
Read more

Звонко Прелић: И тако се закивају врата теслом на слави…

Звонко Прелић: И тако се закивају врата теслом на слави...
Иду славе, иду редови и обичаји, негде овакви, негде онакви, велике ладне, велике чаше, бокали, тегле, како ко и како где, време лети, хвата се силина, а онда у неко врем...
Read more

Милинко Алексић: Било је снегова

Милинко Алексић: Било је снегова
Повремено, кад има воље, или времена, мој умни друг Милинко Алексић, кога никада не видех лице у лице, пише ми, рекао бих, минијатуре, које се односе на његов завичај, ње...
Read more

Милан Миленковић: Јаблан

Милан Миленковић: Јаблан
Свог рођака, Миладина, Лаћу Миленковића сам први пут упознао мислим 1976. године. Њему је била равно осамдесета, али је био онако, брђански “укрћен”, како се код нас каже...
Read more

Милинко Алексић: Горњи Крајеви

Милинко Алексић: Горњи Крајеви
Мој поглед, моја душа каже идемо у Горње Крајеве, ми смо Горњекрајци и тамо нам је место. Низ пут се већ вода у поточиће твори и низ падине родних гора се велика вода спр...
Read more

Милинко Алексић: Сећам се времена…

Милинко Алексић: Сећам се времена...
Сећам се времена кад је комшија Србин комшији Србину на саучешће ишао за сваку пропалу овцу, а о кравама и воловима да не говорим. Кад се испод стрехе за кишна времена, и...
Read more