Почињу отпуштања у Крагујевцу у фабрици, коју су поносно отворили покојни Флојд и не(с)покојни председник Тадић. Наравно, био је ту и бивши “приватизациони геније” Млађан Динкић, као и његов пријатељ од тетке звани Биберче. Читав проблем са приватизацијом “Застава аутомобила” је настао када су операцију преузели економисти. Медији су народу у Србији продали тезу да је боље да нас оперишу економисти него хирурзи.
Пре приватизације виђао сам се са нашим најуспешнијим конструкторима аутомобила. Сви су ми рекли да су били на консултацијама у тадашњој влади. Замислите ситуацију у којој се не поштују савети једног професора Душана Грудена, који је радио три деценије у “Поршеу”, а неколико година је био чак директор развоја! Савете је давао покојни инжењер Тадијa Јурковић, шеф развоја глава бензинских мотора до 3,0 литра запремине за цео ГМ глобално. За мишљење су упитани и професори Машинског факултета у Београду, али није вредело. Трио Динкић – Тадић – Ђелић је направио један од најлошијих уговора. Наравно, имали су огромну помоћ од чувеног синдиката радника “Застава аутомобила”, који је настао од Титових самоуправљача. То су они који су јурили Божу Дерикожу по Крагујевцу да га бију и као нису га стигли. Данас неки нови синдикалци воде кампању да је потребан нови модел како би фабрика процветала, само никако да нам кажу – КО ЋЕ ТАЈ МОДЕЛ ДА ПЛАТИ!? Чак је пуштен и медијски пробни балон – нема потребе да Србија дотира више од 300 милиона евра. Мало морген. За додатне инвестиције увек постоји спасоносно решење – АНЕКС УГОВОРА.
Око 700 радника у фабрици “Застава Крајслер аутомобили” у Крагујевцу је остало без посла, као и око 600 радника из других фабрика у Србији, који производе делове за “фијат 500Л”. Премијер Вучић из Торина није донео никакву „велику“ вест битну за Крагујевац и Србију. Наравно да ће се „фијат 500Л“ производити најмање још две године, јер је то ИНТЕРЕС ФИЈАТА и зато што је то уобичајен животни век аутомобила после рестилизације свуда у свету. Редизајнирани 500Л ће вероватно бити представљен у марту на Салону аутомобила у Београду.
Занимљиво је да се недавно огласио први човек компаније „Фијат Крајслер аутомобили“ Серђо Маркионе, жестоко претећи да ће угасити фабрику трактора у Великој Британији, која има више од 22.000 радника, уколико на референдуму изгласају излазак из ЕУ. Британија је откачила ЕУ, а да ли ће Маркионе испунити обећање остаје да видимо.
Тако се случајно наместила шанса да премијер Вучић, за чијег је мандата су угашене фабрике ИМТ и ИМР, замоли Италијане да бар једну линију за производњу трактора преселе у Србију. И то трактора за брдско-планинска подручја за којим вапе пољопривредници на Западном Балкану. Мало је познато да су власници „Фијата“ уједно и власници једне од две највеће компаније за производњу трактора на свету!
Пројектовани капацитет фабрике у Крагујевцу је 300.000 аутомобила годишње. Рекорд је око 147.000 произведених 500Л, док је тај модел имао позитивну репутацију у САД. Забрљали су са аутоматским мењачем и на тамошњим листама задовољства власника аутомобила последњих месеци су редовно први, али од позади. Колико су Италијани промашили тржишни сегмент говори податак да је фабрика “Црвена застава” укупно извезла 141.511 “југа” у Америку! Још невероватније звучи да је без „генијалца“ Маркионеа и без фенси-ултра-мега напредног 500Л (али прескупог у САД) комуњарска „Црвена застава“ годишње производила чак 50 одсто више аутомобила!?
Велику грешку су направили Динкић и Тадић инсистирајући да фабрика у Крагујевцу буде супер-модерна. Ако се упореди степен роботизације фабрике “Дачије” у граду Питешти, лако је увидети да је савременија наша. Али је зато по јединици произведених возила у “Дачији” упослено 50 одсто више радника који, наравно, примају плате, а код нас упослени роботи који примају јефтину српску струју.
Највећа грешка је, ипак, био став да руководству “Фијата” треба препустити избор модела који ће се производити. Пошло се од тезе да је важнији модел прилагођен извозу него домаћем тржишту, јер је Динкић хтео да брани курс динара девизним приливом од извоза аутомобила. На први поглед исправно, али свако упућенији зна да је то најобичнија копија форсирања извоза „југа“ у Америку и да се тај концепт показао неуспешним!!! Тада је СФРЈ очајнички тражила прилив девиза па је руководство „Црвене заставе“ силовано да обара цену до неисплативости и „југо“ је био значајно јефтинији у САД него у Југославији!? Зато је милион пута поновљено министрима Динкићу и Ђелићу да математика не лаже. Та рачуница гласи овако – у Србији је сваке године регистровано око 1,95 милиона путничких возила – ако је просечни век аутомобила 15 година то значи да нашем тржишту треба 130.000 хиљада нових аутомобила сваке године да би се возни парк само обновио! Нагласак је на новим аутомобилима, уколико не желимо да нам деца гину у кршевима, које по неписаном правилу увозе фирме набилдованих, тетовираних, кратко ошишаних бизнисмена.
Председничке изборе у Србији ће покрити „успеси“ у виду набавке мини-ескадриле мигова-29 М2 и почетак производње рестилизованог „фијата 500Л“. Али ће се притисак синдиката фабрике који је под очигледним утицајем руководства фабрике, и који већ месецима води кампању преко портала Б92, наставити. Чак је и досадни економиста Стаменковић нашао за сходно да агитује за „нови модел“. Сва је прилика да ће премијер Вучић под домаћим и страним притисцима попустити и потрошити неколико стотина милиона евра за тај модел који ће као да „спасе“ неисплативу фабрику у Крагујевцу. Ако се догађаји буду развијали у том правцу, Вућић би бар морао да од Маркионеа и Алтавиле захтева нови модел Б класе, а не Ц+ какав је 500Л! За све неупућене, 500Л је габаритно већи од најновијег “голфа 7” и на граници је премијум модела. Србима треба ауто величине и цене као што су “гранде пунто” или “опел корса”. Онда би било реално да савремено градско возило кошта српског купца око 8.000 евра. Уз повољне кредите сваке године на нашем тржишту сигурно би се продало бар 50.000 аутомобила. Ако у том сегменту возила “Фијат” није способан да годишње извезе 100.000 јединица – онда нек иде из Србије, а радници нек скупљају шљиве и пеку „Томовачу“. Такође, крајње је време да наши приглупи политичари престану да малтретирају Путина са захтевом да одобри увоз 500Л у Русију! Увоз није ни забрањен а оно што траже наши „генијалци“ јесте укидање руске царине од 25 одсто. По извештају АЕБ (Ассоциатион оф Еуропеан Бусинессес) у периоду јануар – март 2016. на тржишту Русије КИА је продала 32.857 путничких возила, „Хјундаи“ 29.529, а „Рено“ 23.285 јединица. У истом периоду је „Фијат“ продао нестварних 672 аутомобила!? Још један показатељ да Италијане уопште не занима тржиште Русије може се проверити на сајту www.фиат.ру где ће видети само два модела – 500 и „пунто“. Истовремено, најбоље котирани страни бренд КИА тржишту највеће државе нуди чак 15 модела из 5 класа возила. Зато су и продали чак 48,9 пута више аутомобила од „Фијата“!!!
Млађану Динкићу осим за уништавање комплетног банкарског система и машинске индустрије Србије, треба судити и за лансирање небулозне идеје о потреби да браћа Руси купе сваке године 10.000 фенси возила дизајнираних по укусу европских и америчких домаћица! Од лудачких идеја гитаристе групе „Монетарни удар“ су одустали и његови дугогодишњи пајтоси, али не и владајући политичари, који као тетреби пред запрепашћеним Путином и Медведевим сваке године моле за 500Л.
Ђорђе Х. Станић
новинар специјализован за аутомобилизам и безбедност саобраћаја
