facebook
radio2m_logo

winampwmpreal-playerquick-time

yt-1

УКЉУЧЕЊЕ У ПРОГРАМ

: 011 26 53 760

: radio.2m4

ПРЕУЗМИ АПЛИКАЦИЈУ ЗА ТЕЛЕФОН

app-storegoogle-play

Надреализам и протагонисти – Оскар Давичо

Надреализам и протагонисти – Оскар Давичо

„На кога личи бог ако је створио по свом обличју човека?“
Питао је и  био је избачен из школе због тога. 

Сећао се:

„Отац: грлат, радознао, забадао је нос свуд и у све, а на моју срамоту и ужас, имао је навику да насред улице гласно заподева разговоре о најтугаљивијим личним и туђим проблемима. И то искључиво с непознатим светом! Уживао је да се исповеда и слуша исповести. 

По звању — чиновничић;

по чину — каплар (три рата, три ране, две врло тешке);

по поезији — све се кунем и преклињем нећу пити рујна вина;

по пићу — карактер, трошио је љуту ракију искључиво, могао је и меку;

по убеђењу — социјалиста;

по функцији у партији — четврти од црвене заставе сваког Првог маја;

по узречици — поп ишао по цркви;

по надимку — безбожник.“

 

Памтио је:

„Мама — напротив: лепотица! Али врло тужна. И још тиша. Никад није изговорила реченицу што би почела са „не“; мислила је послушно, слажући се: „Добро, како ‘оћеш!“

Рука — мека, мала. Усне — ујутро без шминке — скоро беле.

Пре подне — у кухињи, по подне — гости, рано ујутро — пијац.

Специјалитет: слатко од бундевиних резанаца с медом, касније — хладан кох.

Опсесија —  нема зимнице без пекмеза од шљива!“

 

Говорио је:

„Историју сам обожавао. Нарочито лукове, стреле, мачеве, праћке, добре и поштене старе Словене. Они су знали толико финих ствари које данас ни најизмишљенији мангуп са Саве више не зна. На пример — дисање на трску, вађење гвожђа из кључале воде, врхове копаља умочене у отрове јаче од змијских.“

Певао је:

Ја нисам од ића, од коленовића

што без страха лежу, устају весели.

Ја сам од оних црних никовића

што су крв пљували и много волели.

 

Много су волели моји жедни старци,

и са дна ломача и с врха вешала.

И кад би им усне разнели ударци,

њихова су уста удар опраштала.

 

Свога су се смеха, љубави либили,

бежећи од сунца, ноћи и села.

И пред сваком сенком у земљу се крили

 

и имали мала и згрчена тела,

па су сваку наду тужно промашили

и све што су хтели вода је однела.

 

(девета песма из лирског циклуса „Хана“)

Послушајте емисију. Аутор и водитељ – Александра Миленковић.

 

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *