facebook

Звонко Прелић: И тако се закивају врата теслом на слави…

Звонко Прелић: И тако се закивају врата теслом на слави…

Иду славе, иду редови и обичаји, негде овакви, негде онакви, велике ладне, велике чаше, бокали, тегле, како ко и како где, време лети, хвата се силина, а онда у неко време…..

– Домаћине, води реда, неко пије, неко гледа, – започиње један кавгу, домаћин као не чује, а овај

– Овако ти не изгледа, – па додаје – ова кућа с два прозора, овако нас нашла зора, нашла зора и свануће, домаћину ове куће….

Домаћин куће се прси и не оспорава предложено, док ти једног не нагна ђаво па се продра :

– Домаћине дико наша, ево мени празна чаша, – а домаћин плану:

– Услуга!!! Божју ти лампу!!! Овај абер нема, него тера даље – код другога кад си био из пуне си чаше пио!!!

Један се нешто фемка, нешто буни, нешто врда, не може да пије, није он тај, смета му, ал’ ето ти спремне газдарице , за такве случајеве и оне што се помркују…

– Жив и здрав ми буди пријатељу, ако ти не можеш, ево ја ћу, жена да и твоју ‘попијем.

И попи је као пијаница, малу љуту, те оде да послује по кухињи, а на грешног госта трезвењака крену паљба:

– Ал жена може, обуци сукњу, шта ћеш на слави, не брукај себе и фамилију!

И шта ће грешан гост него је попи, ал’ заборави у тој гужви да неком наздрави, а ред је такав, те сирома’ попи још једну допунску, и смуљи се на клупу да мало душом дане.

Онај већ преправља песму и наставља:

– Код другога кад си био, из веће си чаше пио, домаћине ниси дете, камо чаша од вегете…

Диже се потера по кући да се отпоштује гост и један такав захтев и у неко доба од негде се створи стаклена чаша – рукатка пола литра запремине на којој се поносно испрсио певац и чека да гледа ракијске витезове славских столова како ће даље.

Ова чаша је случајно заузела почасно место у топличким кућама, јер је некадашња „Подравка“, у циљу рекламирања робе, имала различита паковања вегете, а највише пажње је изазвала стаклена амбалажа – посебно овај певац и намена му се нашла на првој слави, а и у песми је опевана „Вегета“.

Домаћин први здрави, услуга, син или зет или неко млађе чељаде у приправности са плетеним балоном, сипа следећем, а газда мало пљусне увис и окрене чашу да документује испијање.. Иде чаша, нико не попушта, а кад неко почне да шлајфује и прогуња, укратко, врда, или сирома’ нема капацитет, дружина га куражи:

– Попи’ је, бато, на дну је злато – иде мука, иде невоља, грешни гост одговара изазову. Нижу се славске песме..

– Ко у здравље вино пије, све му здраво и весело било – не знам по њиховом како је благосиљање за оне што не пију, да ли га уопште има?

– Даје чаша флаша, да је флаша буре, да је буре море, пили би до зоре…

Нижу се велике ладне са благосиљањем или без, чељад гвири на врата гостинске собе, даје сигнале да је вакат кући ићи, славари се праве да не виде; коме се иде, врда да иде у клозет и тако у неко доба остаје језгро угледних славара, од којих домаћини врдају уколико им дођу на славу,

– Ко је домаћин у овој кући?- речи су које окураже и највећег папучара, па се и он, припит, ускурчи у друштву, а ови му честитају и по трипут љубе за исказано јунаштво. А сутра – сутра је други дан !!! Сад је он газда !!!

Куку леле, неки ујак домаћинов поче да прича како код њега гости седели раније по два-три дана, врата закивали. Кад то чу домаћин, плану:

– Теслу, дете !!! и ексер, мертак!!!

 

Насловна – Феликс Каниц, Слава у Сталаћу…

About The Author

Related posts

1 Comment

  1. Milisav Marenović

    Ha, ha, ha,…odličan tekst…podseti me na atmosveru po slavama na planini Goliji kad se daje „dobrodošlica“ – uglavnom tegla od krastavaca, puna meke rakije ili vina ili piva (ko šta voli) koja se ispija na iskap, uz obavezno nazdravljanje drugom gostu uz reči: „Zdrav si Milane“, a onaj prihvata “ Bog ti dao zdravlje“…, a tokom ispijanja Dobrodošlice ostali gosti dobacuju razne pošalice….u tom nazdravljanju nema rodne neravnopravnosti, pa i žene učestvuju…naravno i mladji momci koji bi hteli na taj način da pokažu kako su odrasli, pa se često zagrcnu, što izaziva podsmeh…
    Osim Dobrodošlice tokom slave, kad neko želi da krene kući, nudi mu se i jedna „za sretna puta“ – danas bi bila sigurica „za duvanje melodike“ kod organa reda i zakona…sećam se, jedan je bio pijan ko letva, pa nije mogao na noge, uspeli su nekako da ga popnu na njegovu kobilu, koja ga je sama odnela pravo njegovoj kući…dakle i naši preci su u ona vremena imali navigaciju i to bez greške…dok današnja auta neće da upale, ako si pod dejsvom alkohola…pa gde je tu progres?

    Zanimljivo, iako je dosta šala oko ispijanja ove dve „vrste“ zdravljenja, kod ispijanja tzv. „Treće“čaše je atmosfera ozbiljna!
    „Treća“ uopšte ne mora biti treća čaša po redu, ona to uglavnom i nije, već označava nešto sasvim drugo.
    Naime, „Treća“ se obavezno davala po krajevima s obe strane Ibra (zdesna Kopaonik, Željin, Stolovi i sleva Golija, Čemerno), kao i u Toplici, al to su isti doseljenici iz oblasti Ibra i Deževe…
    „Treća“ je obavezan deo slavskog obreda, jer prilikom „Dizanja u Slavu“ (glavnog obreda), koriste se dve čaše vina – prva u slavu Boga (govori se „za jedine slave Bože…“), a druga za Krsno ime, od strane domaćina i najuže porodice, pre lomljenja slavskog kolača..dok „Treću“ ispijaju kasnije svi gosti i time i oni učestvuju u „produženom“ obredu.
    Dobrodošlicu i onu Za sretna puta, može čovek čak i odbiti i neće mu se zameriti (mada je sramota), dok se Treća nikako ne odbija, jer pri nazdravljanju domaćin kaže: „Pismo prvu za pomozi Bože, drugu za dobri čas, a Treću za svete Trojice! Pomozi Bože i Sv Trojice, gde se pominjala-tu i pomagala“…posle takvih reči, nema toga ko sme da je odbije, uz prigodnu reč i blagosiljanje domaćinu!
    Naravno, danas toga običaja gotovo da nema, prvo što se nekad nije išlo na posao kod gazde, pa se imalo dosta slobodnog vremena…drugo- pila se meka rakija tzv. desetka, a danas je ljuta 20-tica, što nije isto…treće-po brdima nema saobraćajne policije…četvrto- delovanjem crkve je učešće gostiju na slavi svedeno na probanje kolača, a negde i žita ili slavskog vina, stojećki uz kršćenje…i peto- pomodarska svest, da je gozba neka neprikladna, paganska i čak bespotrebna stvar kod slave, te da su kolač, žito, vino i sveća (i naravno pop) sasvim dovoljni za slavu…zato se mnogi danas zgražavaju nad ovakvim običajima, citiraju Panonskog govnara da je takva gozba „parada pijanstva i kiča“…a upravo je ta gozba – gde je svako dobrodošao, suština slave i to je jedini sačuvani primer ranohrišćanskih agapija – večera ljubavi…to nigde na svetu nije sačuvano u tom obimu, kao kod Srba….naravno, popovima ta formulacija ne odgovara, jer ispada da je narod bolje sačuvao veru od njih, kao što i jeste!
    …i tako, osušiše mi se usta, ajd Milane Zdrav si!

    Reply

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

 

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.