На самом почетку својих писанија о гробовима наших владара, професор Србољуб Живановић истиче, ваљда у жељи да одбрани свеопште незнање, како се у школама, након Другог светског рата, српска национална историја све мање учи и предаје. Готово ништа. Да се све свело на глорификацију борбених успеха младе државе и тако даље. Сви добро знамо да је глорификације било, па и претеране. Сви знамо да се данас карикира и митологизира и сама та глорификација социјализма преко сваке мере. Парафразираћу професора и академика Дејана Медаковића, по ко зна који пут у Децивилизатору: „Све је већ написано, све постоји у књигама, само, мало ко чита те књиге“.. Нисмо учили мање, напротив, данас – када је комунизам иза нас деценијама – то чинимо….
