Доситеј Димитрије Обрадовић се школовао се за калуђера, но, напустио је тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најчувеније „Живот и прикљученија“. Био је први попечитељ просвете у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербије“.
Најмање је био чувен по својим стиховима, но, није без користи и њима се позабавити. Доситејеви немноги стихови падају у доба веома неплодно за уметност. Сва наша поезија 18. века је муцање и срицање. Он је код православних књижевника последњи песник руске школе, а у исти мах почетник народнога правца. Сви данас знамо ове стихове:
ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ!
ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ
СЕРБИЈИ И ХРАБРИМЈЕЈА ВИТЕЗОВОМ
И ЧАДОМ И БОГОПОМАГАЈЕМУ
ИХ ВОЈЕВОДИ ГОСПОДИНУ
ГЕОРГИЈУ ПЕТРОВИЋУ ПОСВЕЋЕНА
Востани, Сербије! Востани, царице!
И дај чадом твојим видет твоје лице!
Обрати сердца и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.
Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди
Ти воздвигни твоју царску главу горе
Да те опет позна и земља и море
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.
Востани, Сербије!…
Спомени се мати наша, твоје перве славе,
Твојих враждебника ти посрами главе!
Дивјег јаничара терај са Врачара,
Који свог истога сад не слуша цара!
Востани, Сербије!…
Теби сад помаже небесна воља,
И сад ти се показује судбина боља,
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.
Востани, Сербије!…
Востани, Сербије! Мати наша мила!
И постани опет што си прије била!
Серпска теби вопију искрена чада,
Која храбро војују за тебе сада.
Востани, Сербије!…
Босна, сестра твоја, на тебе гледа,
И не жели теби никаква вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога,
од којега теби иде помоћ многа.
Востани, Сербије!…
Херцегова Земља и Чернаја Гора,
Далеке државе и острови мора —
Сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе и
И согласно веле:
Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!
Мало ко зна ове стихове:
ЕТИКА НАМ ПОКАЗУЈЕ
Етика нам показује што јест чинит ружно,
Да се од тог сви клонимо као да је кужно.
А што треба испољават, шта правостју дише,
То у сваком сердцу треба само да се пише.
Хајд’, погоди, милостива, сад мени, госпоже,
Што ли бедно сердце моје сад чинити може.
Етика му једно вели, на пристојност учи,
А, гле, оно што ти мислиш — жели да докучи.
Доситеј је несумњиво најпотпунији и најизразитији представник оног дела нашег народа који у рационалистичкој култури западне Европе види свој узор и свој идеал, права супротност Вуку Караџићу, који је (о, парадокса!) романтичарским генерацијама открио култ народне песме и обичаја. Он је велики реформатор и просветитељ народни, један од оних који се ретко сусрећу на почетку једне нове епохе и који смело кидају са традицијама и отварају нове видике. Па ипак, он је са потцењивањем гледао на основе наше старе културе и, као убеђен рационалиста, веровао да се разумом може брзо изменити прошлост и наслеђе, те створити нови поредак и нова култура. Ту је грешио. Криву Дрину ништа не исправи…
Послушајте емисију.
Аутор и водитељ – Александра Миленковић
Насловна – Урош Предић, Доситеј Обрадовић
“Kада се Србија ослобађала у 19. вијеку, поставило се питање њеног образовања, њеног школског система и то је ријешено на најгори могући начин. Ријешено је Доситејем Обрадовићем и њему сличнима. Они су отворили врата, тј. отшкринули, врата тада још нису била потпуно отворена, политичким идеологијама Запада које су потом зацариле као једина научна мисао у Србији. Сви наши умови, једва научени да се прекрсте јер су имали тек по двадесетак година, слани су у Грац, Беч, Берлин и остале западне центре, где су се хтјели не хтјели сусријели и са неописиво великом количином мржње која нема везе са науком, а коју су морали научити под именом историјског критичког правца.
И сви наши научници – не само историчари, филолози, лингвисти, већ и многи други – тамо су учили ту науку. И још су већу грешку правили враћајући се овде и натурајући то што су тамо учили овом народу, овом поднебљу и овом простору. Посљедице њиховога дјеловања се данас виде на најбољи, боље речено на најгори могући начин. И то у времену, када Срби много више знају о Хотентотима и Тунгузима него о себи самима. У том лудилу ми имамо људе са српским именом и презименом, можда и вјернике Православне цркве, који се воде као наша назови елита, али који већ безмало двеста година спроводе германско-катедристички план на Балкану најсуровије што могу.“
Андрија Вујовић
„Najteže je za istinu u vreme kada sve može da bude istina….“(Stanislav Ježi Lec)
Odabiram da se naklonim kritičkoj struji. Nekako, činjenice više beže na tu stranu.
https://www.scribd.com/doc/171895635/Srbi-pre-Adama-i-posle-njega-Radivoj-Radi%C4%87
То што су неки новији писци повести сматрали Словене за касне придошлице у Европи, тек у епохи азијских Хуна, долази отуда, што су полазили од произвољности, без дубљег и многостраног истраживања, од претпоставке да Словени не би могли бити старији у Европи од њиховог имена у грчким и римским писаним делима. Бесмислица и глупост ове претпоставке пада сваком у очи. На овај начин би се могло и тврдити да пре имена Грка, Римљана, Германа и Франака нису постојали Хелени, Итали или Латини, Немци или Гали. Историја нас учи гласно, да се при задржаној истоветности народа, мењају њихова имена, стара одумиру, нова се појављују, даље, да посебна имена огранака прелазе на један цео народ, насупрот томе да се општа имена једне целине народа утапају у посебна имена бројчано малих огранака, да један исти народ може да се води под различитим именима, једно код куће, а више различитих у иностранству. Да ли би требало да овај етнолошки природни закон, доказан свуда, без обзира на толико много јасних сведочанстава за њега, трпи изузетак само код Словена?
Павел Шафарик
Све је тако.Подржавам сваку вашу реч
Ови на Скрибду су безобразни и траже паре за даунлодовање.
Књиге има около па сам је скинуо, за џабе, како и ваља 🙂
Ima fora i za Sribd. Iksiraš sve njihove prozorčiće,free ponude, itd… Ubaciš njima neki svoj dokument, pdf, ili word (može biti i jedna strana nečega), pa imaš prava da skineš, ili čitaš u celini 4-5 njihovih naslova. Kad potrošiš bonus, ponoviš postupak i tako u nedogled. Naravno, treba prvo da se registruješ na njihov sajt. 😉
I ovo radi za manje fajlove: dlscrib.com
Isto za scribd?
Poštovana Aleksandra
Jutros sam imao problema sa komentarom na Milanov tekst Bamomrzac
Komentar nije hteo da primi vaš sajt.Nisam siguran dali je do mene ili vas.
MolimVas obavestite me da li vam je replika na Markov kometar stigla.
Hvala na odgovoru.
Nisi jedini koji se žalio. Izgleda da je bio neki privremeni problem.
Hvala na odgovoru i svako dobro Vam želim u radu.
Nema na čemu. Pozdrav!