Опсада Београда, 16. августа 1717. Између 9 и 10 сати пре подне 16. августа 1717. године била је одлучена и добијена велика битка под Београдом, у којој је учествовало 6.000 српских добровољаца, шајкаша. Већ другог дана након победе аустријске војске турска посада истакла је на градским бедемима беле барјаке у знак предаје. Предаја је уговорена 18. августа, а по склопљеном уговору војницима турске посаде одобрено је да, са женама, децом и покретном имовином, најкасније до 22. августа, напусте тврђаву. Сва се Европа радовала овој великој победи. Победника, принца Еугена Савојског, упоређиваше са Цезаром, који, опседнут у Александрији, потуче непријатеља у његовом штабу.
Београд, 1788.
План опсаде Београда од стране аустроугарске војске 1789.
Манцини, Београд 1789.
Изглед београдске тврђаве
Београд, изглед са савске стране. Карл Гебел (1824 – 1899), сликар и литограф. Прва сазнања стекао је у породици, од оца сликара Карла Петера и деде Јозефа Клибера. Уметничко образовање довршио је на Академији у Бечу. Бораво је у Италији, Паризу, а 1861. и 1881. у Београду, на позив кнеза Михаила. Сликао је портрете, жанр композиције, пејзаже, најчешће у техници акварела и литографија. Народни музеј има три његова дела.
Калемегдан, 1881. Карл Гебел
Улица Цара Душана, Карл Гебел
Београд, изглед са дунавске стране, Карл Гебел
Земун. Јакоб Алт (1789. г. Франкфурт на Мајни — 1872. Беч) — аустријски пејзажиста, графичар и литограф. Прве часове цртања Ј. Алт је добио у свом родном граду. Године 1811. уписује се на бечку Академију ликовних уметности у класи Фридриха Августа Бранта и Мартина фон Молитора. Године 1828. и 1833. путује по Северној Италији, а неко време живи и у Риму. Касније ради углавном као акварелист и, у то време отприлике, прави скице за серију литографија „264 приказа Дунава“, које излазе у Бечу од 1820. до 1826. године.
Земун, Јакоб Алт
Београд средином 19. века. Рад Јохана Георга Фридриха Попела, немачког сликара и издавача из Минхена. Ова сцена је један од докумената о изгледу Београда у XИX веку, посебно Доњег града који је током Први светског рата, у периоду 1914/1915. потпуно разорен. Београд је посматран преко Саве, из Дунавца кроз који група сараора вуче тегљеницу. Поред реалног изгледа Београдске тврђаве, ова литографија је извор ликовних података о ношњи, као и начину транспорта на Дунаву и Сави у време појаве првих пароброда.
Са калемегданске тврђаве, Вилијем Хенри Бартлет, енглески илустратор из прве половине 19. века.
Београд, Вилијем Хенри Бартлет
Београд, Вилијем Хенри Бартлет
Михаило Микешин, пројекат за споменик Кнезу Михаилу на Кошутњаку
Откривање споменика Кнезу Михаилу, 6. децембра 1982. Литографија Роберта Линхарта
