Кроз овај логор је за време окупације прошло тачно 23.288 логораша, од којих је стрељано њих 3.849. Међутим, то је према непотпуним бањичким књигама које су сачуване, док је према стварним показатељима кроз логор прошло близу 250.000 људи и за одмазду стрељано њих 30.000. Велики број осуђеника није ни увођењен у бањичке књиге, већ је директно вођен у Јајинце. Кроз логор је прошао и велики број логораша са Старог Сајмишта, од којих је највише било Јевреја. Они су били транспортовани на Бањицу као попуна квоте која се морала испунити за одмазду, а такође и због интернирања.
Стрељања и вешања логораша вршена су и у самом логору. Почетком 1942. постављен је грудобран у дворишту логора који је коришћен за стрељања, а било је случајева убиства из чисте обести. Затворенике је највише слала немачка СС и полиција, Управа града Београда, Престојништва и Среска начелства. Из Бањичког логора су стрељани Јевреји, Роми, партизани, присталице НОП-а, четници, присталице Равногорског покрета, странци, криминалци и преступници.
Ипак највећи број логораша су по националности били Срби. Били су то не само комунисти, већ и други родољуби, грађански политичари који се нису приклонили квислиншком режиму, културни и јавни радници, угледни али и сасвим обични грађани. Страдале су и читаве породице…
Ово је писмо Јованке Букумировић о стерељању своје сестре Србијанке у логору Бањица:
„Драга мамо и сви остали,
Синоћ изненада, када смо се најмање надали, дођоше да изводе за стрељање. Прозвали су дванаесторо, а међу њима и наше Српче. Ја сам очекивала да ће и мене после ње и дигнем се да се спремим. Међутим, он престаде и рече овима да излазе. Тог момента ми је било страшно. Она се обуче и рече: „Здраво“.. Пољубиле смо се на брзину. Пошла је гордо дигнуте главе, као и увек што иде. (…) У ходнику где су им везивали руке на леђа проломи се Србин глас:
„Живела Комунистичка партија!!!“
Добила је батине. (…) Ми смо остале саме у тишини и мраку, да ослушкујемо одлазак марице.“
Послушајте емисију.
Аутор и водитељ – Александра Миленковић
