„Надреализам ми је, рекао бих, само олакшавао да очувам извесну, макар и замишљену критичку дистанцу, да ни комунистичку утопију не узимам баш буквално.”
Један број надреалиста, међу којима су били и Константин Поповић, Оскар Давичо и Ђорђе Јовановић, опредељује се 1933. године за социјалну уметност и Комунистичку партију. О томе Коча каже:
„Ту, ничим изнуђену, ни од кога сугерисану одлуку доносим у Француској, дакле изван југословенске ситуације. Тамо, у драматичним околностима, постајем комуниста, опредељујем се за акцију у предвечерје Другог светског рата, доживљавајући све очигледније надирање фашизма као изазов на који нема другог одговора: морамо се тући. Нема више смисла да пискарам некакве полуразумљиве песме, морам да се покренем.”
»Мене нико није увео у марксизам. Ја сам сам кроз учење и рад дошао до закључка да је марксизам научни поглед на свет и таквог сам га усвојио.«
Послушајте емисију о овом генијалном човеку.
Аутор и водитељ – Александра Миленковић