“Другим ученим људима били су потребни томови књига, да би се успели на врх српске интелектуалне елите; Сави Мркаљу је било довољно осамнаест страница књижице штампане 1810. године у Будиму граду.“
У питању је била граматичка брошура „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“…
Више од једног века Мркаљ је помињан само као неко ко је „утро пут“, „припремио терен“ Вуковој реформи српског ћириличног писма. Због тога је историчар књижевности Јован Деретић истакао да је Мркаљ трагични јунак српске језичке реформе.
У сваком случају, прва знања о азбучно-језичким питањима Вук Стефановић Караџић стекао је у тим пештанским дружењима са Савом Мркаљем и још неколицином учених Срба тог времена – Димитријем Давидовићем, Луком Миловановим, Димитријем Фрушићем итд… Несумњиво, ти контакти и доцнији подстицаји Јернеја Копитара усмерили су Вуков рад на пољe језичко-азбучне реформе. У последњим деценијама, а не сумњам да је то и раније била пракса понегде, завладала је мода оспоравања значаја, величине и дела Вука Караџића, те му се приписивало и да је буквално украо, плагирао Саву Мркаља. И, сходно томе, покупио сав кајмак, славу итд…
Неваљалац један ћопави..
Уствари, то су лаичке, површне и непроверене, неаргументоване оптужбе. Свако иоле заинтресован ће у предговору Вукове „Писменице сербскога језика“ (тј. граматике), пронаћи ове речи написане четири године након сусрета са Мркаљем (види овде, str.5), цитирам:
„Ја сад овђе, имајући за намјерење успјех Сербскога Књижества, не могу друге Азбуке употребити него Мркаљеву, јербо за Сербски језик лакша и чистија не може бити од ове“..
Мени ово личи на све, само не на лоповлук.. Још сам негде, давно, деведесетих, начула, или прочитала да је несрећни Сава био и алкохоличар (немојте ово да узмете као неоспоран факат), да је био скроман и да није желео на својим плећима да носи још и терет славе (није много марио за то), те је тако оставио Вуку у аманет да доврши њихову мисију устоличења народног језика и понесе то спорно бреме. Вук, не само да није преузео заслуге у Мркаљево име, него је нагласио јасно чији је образац азбуке користио, а приде је још од заборава сачувао и Савину поезију, за коју кажу да је весник нашег романтизма.
Послушајте емисију посвећену човеку, који је, заједно са Вуком Стефановићем Караџићем, заслужан за реформу српског правописа.
На насловној фотографији се, поред насловнице Мркаљеве брошуре, налази и његов портрет, рад Предрага Драговића из 2011. године.
Аутор и водитељ – Александра Миленковић
