Последња воља ђенералштабног пуковника Драгутина Димитријевића – Аписа:
Моја последња воља
„Иако осуђен од оба суда на смрт и лишен милости Круне, ја умирем невин и са убеђењем да је моја смрт била потребна из виших разлога Србији. Из овог мог убеђења потиче и моја душевна мирноћа, са којом очекујем свој последњи час. Нека Србија буде срећна и нека се испуни наш свети завет – уједињење целог Српства и Југословенства, па ћу и ја и после своје смрти, бити срећан и блажен, а бол, који осећам што ћу од српске пушке погинути, биће ми лакши, у уверењу, да је та пушка управљена у моје груди, ради добра Србије, ради оног добра Србије и Српског народа, коме сам ја посветио цео свој живот. У том своме раду, ја сам можда и шта и погрешно учинио, можда сам се нехотице огрешио о даље интересе Србије, али радећи, ја сам и грешио, иако никад свесно, већ увек убеђен, да радим само за добро Србије. Нека ми се опрости за по неку такву погрешку, бар нек ми опросте Срби, а ја ћу се молити Богу, да ми Он своју неисцрпну милост подари.
Са својим стварима и имовином чиним овај распоред: Новац који после моје смрти остане молим да се пошље мом сестрићу Милану Живановићу, ђаку избеглици у интернату у Ници,
Коња Блихера, молим да се прода држави, првенствено, и да се новац добијен од продаје пошље такође мом сестрићу Милану Живановићу у Ницу. Коња Звездана који је престарео, остављам на увиђавност оних, који имају надлежно право да реше да ли је тај коњ још способан за службу или не. Ако је способан за ма какву службу, онда га уступам радо држави, а ако није молим, да се убије.
Све остале ствари остављам да се поделе нашој избегличкој сиротињи. Конзерве, дуван и уопште оно што је за јело молим, да се подели војницима жандармима, који су ме чували у затвору, уместо подушја.
Мој џепни сат, успомена и поклон од мога зета Живана Живановића молим, да се пошаље мом сес
трићу Милану Живановићу за успомену.
То је моја последња жеља и воља.
Молим, да се и ова моја последња жеља, по извршењу, пошље, моме сестрићу Милану Живановићу у Ницу.“
11. јун 1917, Солун
Драгутин Т. Димитријевић,
ђенералштабни пуковник
Послушајте емисију.
Аутор и водитељ – Александра Миленковић
IZUZETAN COVEK HEROJ I PATRIOTA DO KRAJA JE VOLEO SRBIJU IAKO SU GA NEPRAVEDNO OSUDILI !!
JA LICNO MNOGO ZAMERAM KARADJORDJEVICIMA I SVE STO IM SE KASNIJE DESAVALO I DESAVA JE PO BOZIJOJ PRAVDI I DANASNJI POTOMCI TE FAMILIJE BAR PO MOM MISLJENJU NE ZASLUZUJU NIKAKO DA BUDU NASA ZVANICNA DINASTIJA JA BI IM ODUZEO I TAJ STATUS I SVO VLASNISTVO STO JE PO MENI BIO JEDINI DOBAR POTEZ BIVSIH KOMUNISTICKIH VLASTI IAKO JE TAJ CIN BIO MOTIVISAN POGRESNIM ZELJAMA ALI JE GENERALNO BIO ISPRAVAN CIN !!
TA DINASTIJA IAKO PROSLAVLJENA OSLOBODILACKIM USTANKOM PROTIV TURSKE , SE VREMENOM MORALNO URUSILA I STVORILA USLOVE SLOMA SRPKE DRZAVE I NESTANKA NARODA ZBOG SVOJIH BOLESNIH AMBICIJA I ZASLEPLJENOSTI SVOJOM MOCI !!!
ZATO SE NADAM DA NAS SRPSKI NAROD NECE POKAZATI SLABOST AKO SE IKADA BUDE IZJASNJAVAO U VEZI GLASANJA OKO STVARANJA OD SRBIJE KRALJEVINE POD DINASTIJOM KARADJORDJEVICA !! NE DAO NAM BOG TU ZLU SUDBINU DA ENGLESKI OBAVESTAJAC UPRAVLJA NASIM SUDBINAMA!!!