Јуче, 23. децембра 2085., Вишем јавном тужилаштву у Београду поднет је захтев за рехабилитацију некадашњег председника Владе Србије, Александра Вучића. Подносилац захтева, Група грађана „Колаборација заувек“ је, у захтеву, навела следеће чињенице, који савременици Вучића нису имали у виду, кад су га блатили да је колаборациониста:
1. Вучић је на себе примио тежак терет колаборације са окупатором и жртвовао је своју част и углед, да би спасао Србију од далеко надмоћнијег окупатора, који би, да Вучић није поступио како је поступио, Србију претворио у прах и пепео, а да је способан за то доказао је 1999-те године.
2. Вучић је спасао многе српске главе, примивши у Србију све оне који су били принуђени да побегну из Хрватске, Црне Горе, са Косова и из Федерације БиХ.
3. Посебно је тежак био његов душевни бол, јер је, иако у дубини душе прави српски патриота, морао да, за добро отаџбине и народа, трпи муке савести и морални конфликт у дубини патриотске душе.
4. Напимиње се да је, пре колаборације, Вучић био узоран патриота и један од првака борбе за права Срба у Крајини и Босни, као и на Косову.
5. Потребно је да се констатује да је Вучић терет колаборације примио под притиском окупатора, а не својом вољом, те да је имао извесне лиучне трагедије, које су утицале на његово расуђивање у критичном тренутку.
6. Одрицање од Косова је било диктирано потребом да се избегне ново бомбардовање и нови губитак српских глава.
7. Вучић, колико је познато, није имао логоре за политичке неистомишљенике и није их стрељао.
Истовремено, Група грађана „Колаборација заувек“, поднела је захтев да се посмртно суди члановима Врховне команде Српске војске из ратова 1912-1918-те јер су:
a) Давали узалудан отпор далеко надмоћнијем непријатељу, не водећи рачуна о страдањима народа
б) Јер су преко Албаније повели неутврђени број војника и цивила, чији је добар део оставио кости у албанским гудурама.
3. Јер су кукавички оставили Србију на милост и немилост Бугарима , Арнаутима и Аустро-Угарима, да је распарчавају и иживљавају се над народом. Посебна осуда се тражи за војводу Косту Војиновића, који је, током Топличког устанка, ликвидирао сараднике окупатора и општинске начелнике и сеоске кметове, који су колаборирали са окупационим властима, у намери да спасу главе нашег намученог народа.
Удружење грађана „Гаће доле-покрет за поносну Србију“ сматра, међутим, да је иницијатива Групе грађана „Колаборација заувек“, иако оправдана, непотпуна и да на стуб срама треба извести све оне који су, током наше историје, неразумно и у лажној борби за слободу, трошили српске главе без мере и броја. То се односи, пре свега, на цара Лазара и Милоша Обилића, који су својим неразумним поступцима иритирали Турке и драматично погоршали услове потоње капитулације, али треба рећи да ништа мање није крив ни Карађорђе, који је устанком изазвао широке репресалије Турака. Уместо да уђу у часну колаборацију, те сачувају главе, ови су се одлучили за погубну и неразумну политику отпора и буна, а та политика је резултирала тиме да је српски народ безмало преполовљен. Представник Удружења „Гаће доле-покрет за поносну Србију“, Бежан Покоровић, додаје и да је његово удружење покренуло иницијативу да се, на месту где данас стоји споменик Карађорђу, направи спомен-парк српских колаборациониста, а да се вождов споменик измести на Ушће, да се народ не саблажњава и не наводи на погрешне закључке. На крају, Бежан нас је поздравио геслом удружења: „Боље роб, него гроб! Доле тестостерон, живео серотонин!“
објављено 26. 12. 2015.
