Поново нам се десило да нам је прошао слон поред носа и ми га нисмо видели. У реду, неко није хтео да види слона јер жели да се нада, па тиме лакше отаљава ово што се по дефиницији зове живот, мада је у пракси далеко од тога, а неко није видео јер не може да види. Код нас је на срећу мали број људи који су глуви или слепи и тиме заиста спречени да виде или чују али у пракси је таквих пуна Србија. Доказ за то, као и многе друге мане које поседујемо, могле су се лепо уочити на примеру ослобађајуће пресуде Војиславу Шешељу.
Хашки суд је на запрепашћење многих, што родољуба, што евроџихадиста, што земаља у окружењу који би нас на само један мали миг поново клали, а који се популарно зову комшијама, донео ослобађајућу пресуду Војиславу Шешељу. Да се одмах разумемо, верујем да је сваком иоле родољубиво настројеном Србину драго због тога, а искључиво на само једној ствари која се заснива на томе да је ослобођен Србин. О осталим стварима, а посебно о политици дотичног би се тек дало причати и писати али у овом тексту ће тога минимално бити. Тек онолико да пропрати текст и употпони читаву причу. Да би људи могли од дрвета да виде и шуму, бар понекад, а и истог тог слона који нам често пролази испред носа али га не видимо.
Страсти су се узбуркале и запалиле, а интернет је горео од одушевљења. Онако баш са нашим доживљавањем и сведочењем патриотизма, па се патриотизам из кафане преселио на интернет. Флаше су заменили статуси и коментари, а радост се у броју свиђања на објављене статусе мерила. Испали смо оно што нам у последње време иде изузетно добро, а то је лицемери, скоро на нивоу Хрвата. Две констатације су посебно упадале у очи, а огледају се у мишљењима, које су по добром обичају писале родољубиве странице, а маса их здушно подржала. Ради се о насловима попут: „Правда је задовољена“ и „Шешељ је победио Хашки суд“. Пре свега и оно што би свако требало да зна, Хаг није основан да би делио правду и да би био побеђен. У Хагу се не добија правда и не може се победити. Хаг је слика и прилика избора у окупираној земљи, па тако код нас за кога год да гласате у Скупштини ће бити 250 посланика Запада. У оба ова случају се људима даје привид, једни да до правде могу доћи код свог џелата, а други да могу да одлучују и бирају своје квислинге. Џелат није ту да суди, као што ни квислинг није ту да народу служи. Али авај!
Хаг је основан, пре свега, како би за злочине и чорбе које су западне земље кувале, добиле легитимит кроз међународно право које је подједнако смешно (ако не и смешније) као и кловнови по циркусу. Сам број осуђених припадника народа на простору бивше Југославије, као и године робијања, нам јасну показују и другу сврху тог Хага. Поред давања правног легитимитета окупатору, суд треба од нас Срба да направи геноцидан народ и отприлике да добијемо историјску улогу какву је Немачка имала након Другог светског рата. Иста та Немачка је од тада постала и верна остала, као марионета политике и воље САД-а, заправо од тада Немци ни немају своју слободу и суверенитет. Исто ће се и код нас десити само у много горим размерама јер смо ми већ све то и то без дефинитивне Хашке пресуде, која ће свакако доћи са изрицањем доживотне казне или 40 година Ратку Младићу. Овде се заправо ради о томе да треба цео (као што и јесте) српски политички врх да добије велике казне и потврди све оно што је напаковано по разноразним оптужницама. Дакле, Радован Караџић је био први председник Републике Српске, а заједно са Ратком Младићем као главним генералом и оснивач српске државе преко Дрине. Такве личности су за даљу историју и за даље покушаје урушавања и утапања Републике Српске под Федерацију и више него битне. Хашким судом се оправдала Олуја, Космет и све остале територије где Срби више не живе. Тужно је закључити како је ово игра победника и како Запад то немилосрдно користи, а опет са друге стране, колико смо направили грешака, у само претходних 100 година, да је добро да уопште и постојимо али ни то нам није нешто чиме бисмо могли да се тешимо.
Што се конкретно тиче случаја Војислава Шешеља, треба сви да се запитамо пар ствари. Оно што је веома битно је да поставимо питање ко је био Шешељ док је избијао рат и током самог рата? У најбољем случају трећеразредни политичар који није имао апсолутно никакву моћ одлучивања. Управо зато сам и наводио примере Караџића и по свој прилици и Младића, као и колико би добио Милошевић да га нису отровали и убили. Ови политичари су битни јер су директно одлучивали, а ко је тада био Шешељ? Наспрам њих нико и ништа. Оно што је даље битно је то да иако се Шешељ маестрално бранио, па су многи рекли како суд није имао за шта да га осуди или како није имао морала за тако нешто, пошто би осуда довела Хaшки суд на руб јавног срама, показују само колико су наивни и колико немају појма са киме ми имамо посла. Али наравно ово, као и аргумент да је Шешељ лежао 12 година су ударне песнице ових теорија о моралисању. Сила, морал и право имају везе једно са другим искључиво са јачином силе. У ово смо се до сада уверили ко зна колико пута али и даље не схватамо. За окупатора постоји један морал и право, а за поробљене сасвим друго. Запад је до сада показао да са моралом нема никаквих проблема, а право му искључиво служи у односу са другим земљама како би могао да добије легитимитет за окупацију или за оно што жели да уради. Током Првог и Другог светског, деведесетих, као и злочиначке агресије 1999. године, за оне који и даље верују у њихов морал и право, нека се само запитају где је то тада било? Доста више да се играмо жмурке у просторији метар са метар, па да се кобајаги не проналазимо.
Иза ове ослобађајуће пресуде стоји много дубља игра и са том пресудом мозгови на Западу су показали сву своју генијалност. Они то нису урадили, због морала или међународног права јер као што смо видели они са тим немају проблема и не гризе их савест, него да би колонију звану Србија и даље држали у уредном миру. За тако нешто им је Шешељ најбољи и већ толико пута доказани политички лик. Изигравао је опозицију Милошевића, па га је сам Милошевић назвао омиљеним опозиционаром, а то исто је радио и приликом доласка ДОС-а на власт, док није добровољно отишао у Хаг. Запитајте се само једну ствар и након тога ће све ово постати доста бистрије и можда ћемо следећи пут видети слона пред носом када су овакве ситуације у питању. Да сте ви окупатор, да ли бисте осудили Шешеља и тиме још више подстакли народ на бунт или га ослободили и пустили да ради оно што најбоље зна, а то је свакако каналисање родољубиве енергије док окупатор по Србији мирно оперише? Ово је веома једноставно питање и суштина се у њему крије, а све остало су производи наших страсти и крајности, по којима смо веома познати. Теза по којој је Шешељ победио Хаг још је смешнија од задовољавања Срба који су Хаг у случају Караџића пљували, а у случају Шешеља ипак пронашли у том Хагу неку правду. Лицемерје својствено Хрватима улази код нас на велика врата. Та теза о победи над Хагом имала би смисла ако би се већ јуче ослободили сви српски генерали и политичари, који у великој мери робијају на правди Бога, а суд моментално затворио али од тога ништа није било и неће бити. Они сви тамо остају, суђење Младићу се наставља и то је то. Теза по којој је Шешељ победик је још комичнија од претходне. Колико знам победник је онај који свом народу омогући бољи живот, донесе веће територије, онај који постаје судбина другим народима у окружењу, а да је дотични није победник можете видети и на основу тога што након његове „победе“ фрижидери нису пунији, дилери су и даље по улицама, све државно се распродаје, а пуста жеља да слободно одемо до Призрена остаје и даље само жеља. Ниче је рекао „Сачувај ме Боже, малих победа“, а ми такве победе једино и славимо, што само показује степен наше пропасти и јарма под којим и са којим живимо и то поносно.
За разлику од такозваних патриотских странака које су се или нагодиле са Западом или са тренутном власти, по свој прилици се Шешељ нагодио и са једнима и са другима, тако да је он миран и сигуран. Оно што нас очекује у предстојећем периоду је још интензивнији наставак дизања обостране популарности на релацији Шешељ-Вучић. Први изјављује како би га свака претходна власт изручила Хагу, а да то неће урадити Вучић, а други држи конференције поводом првог и првом отвара гостовања у медијима које директно држи под својом контролом. Мишљења сам да, за разлику од неких који мисле да ће СРС са СНС на овим изборима у власт, да се то сигурно неће догодити сада јер СНС добија још један мандат како би продали ЕПС, Телеком и донели нови устав, а када их Запад пусти низ воду и почне да форсира новоокупљени ДОС, онда ће се љубав између политичког оца и његовог верног сина и ученика конкретизовати. Први ће нагло заволети Русију, а други ће показати сву ширину своје душе и примити првог. Запад ће и тада, као и сада, опет имати две опције које су потпуно лојалне и које се неће ни по коју цену отети контроли. Запад је паметан и Запад зна да је много боље да баш Запад контролише странке чија је дужност да паролишу са нећемо у ЕУ и живела Русија. Последња реченица је мало и комична али и тужна пошто је истинита. Ово ће свакако одложити процес борбе за ослобођење и овом ослобађајућом пресудом је ударена велика анестезија, још једна у низу само са много јачом дозом. За ово пуштање иде и скорије шибање Срба и Србије, само се још не назире тачно по чему бисмо добили шибу.
Да ли ће они који имају слух и даље остати глуви, а они који имају вид и даље остати слепи, зависи искључиво од сваког од нас и оног поред њега.
Текст преузет са блога igorantisic.wordpress.com
