Бордел демократија

Већ једном писах на ову тему: кад се заврше избори и кад на ред дође подела плена, лидери и лидерчићи обавезно закукају како на локалу могу и са Калигулом, јер тамо, на пустом локалу, се решавају животна питања грађана (где ће се поставити семафор, где крак канализације, а нарочито где ће се подићи нова фонтана, на којој ће грађани моћи да оквасе уста док чекају социјалну помоћ), док се, на републичком нивоу, ваљда решавају беживотна питања, попут пореза, закона који вам гуле кожу с леђа, плата и пензија, права и слобода човека и грађанина итд.

Зато се на локалу може са сваким, док се на републичком нивоу штите високи морални принципи партија. Та прича ме увек подсети на она патријахлна времена, када су девојке дозвољавале момцима да их посете отпозади, али су спреда чувале невиност, да би, на дан свадбе, пред младожењом, могле чиста срца да узвикну: „Виђе ли мог поштења“!?

Тако некако и ми виђесмо поштење данашњих политчких актера; на општини Стари град, у Београду, скупљена је весела коалиција, коју чине ДС, СРС, СПС, СДП, ЛДП и, наравно-Џеј…не Џеј, заправо, већ ДСС-Двери. Све то да би решавали животна питања грађана.

http://dostajebilo.rs/dosta-je-bilo-u-opoziciji-u-starom-gradu-ds-pravi-vlast-sa-seseljem-sps-i-dverima/

Ако је веровати Саши Радуловићу, коалиција је склопљена на следећим принципима:

1. Нема поделе између политичких и професионалних радних места у јавном сектору
2. Нема јавних конкурса за руководиоце јавних предузећа
3. Нема пописа општинске имовине, нити увида у то ко је користи

Саша Радуловић је, дефинитивно, немајући слуха за животна питања грађана, тражио супротно и  –  извисио. Ко је показао слух, данас је у коалицији.

Наравно, присталице ДСС-Двери ће, још једном, ускликнути с љубављу, али овог пута не Светом Сави, већ лидеру странке и на једноставно питање: од каквог је животног интереса да ЛДП, или ДС игде у Космосу буду у власти, добићете следеће одговоре:

1. Ко те плаћа?
2. Локал није важан
3. Па шта?

На прво питање је одговор једноставан: ко год да ме плаћа, биће с вама негде у коалицији.

Друго питање је већ добило објашњење на почетку текста, док на крик „па шта“, доброг одговора и нема. Проширени крик би гласио: па шта, биће и за мене нешто!

Више пута сам добио коментаре, испод текстова, који ми се, са моралних висина, обраћају речима: „Срам те било“. Мене треба да буде срамота што пишем о моралном слому српске патриотске опозиције, а њих не треба да буде срамота што су данас у коалицији са онима које су сами гадили?

То личи на сцену из филма „Ко то тамо пева“, кад воајери гледају секс Славка Штимца и Неде Арнерић па, кад буду ухваћени у рашомонијади, Бата Стојковић добаци младеницма: „Срам вас било“! На то му Драган Николић каже: „Што? Па ми смо њих дошли да гледамо“, а овај му са леденим миром одговора: „Без обзира“.

Преведено у политику, крив је онај што говори шта се ради, а не онај који ради.

Философија хијене

Патриотски коалициони капацитет има тендецију да се шири, док не испуни сав слободан простор. Наравоученије: гаће споро падају до бутина, а оданде много брже.

Нагледаћемо се, само пратите вести, како је врховни светосавски принцип коалиција са свим упропаститељима српског народа и државе. И још ће се за то тражити богоугодна објашњења, типа: „И Свети Сава је мирио завађену браћу“, „Саборност изнад свега“ и сличне тандарамандарије деце бивших комуниста, а сада погонских теолога. Таква је, просто, мешавина теологије и комунизма: принципи су вечни и високи, али има нечега и у кешу.

Све у свему, чуда ћемо се нагледати, али то није оно најгоре; уз формирање веселих коалиција ћемо још морати да слушамо високоморалне и патриотске поуке како треба живети и какве породичне вредности треба гајити.

На активисте и остале партијске војнике скупљене око плена се не може утицати, али једно можемо: да, са индигнацијом, одбијемо моралне вакеле, којима ће нас засипати пријатељи и коалициони партнери Чеде и Пајтића, Расима и Ивице и да им, сваком приликом, ставимо до знања шта о њима мислимо.

Осим ако и сами немамо тал у некој коалицији.

Насловна – Вилијам Хогарт, „Бордел“