Цвијетин Миливојевић: Трла баба лан

Како ће и којом чаролијом наш Канцелар у техничком мандату успети да по(д)мири део својих садашњих и будућих коалиционих партнера који би, из ових стопа, да признају Косово гледе убрзаног уфура у ЕУ (британски премијер рачуна да би Турска у ЕУ могла већ 3000. године, а ми можда чак и пре) са онима који га никада, чак ни по цену уласка у ЕУ, не би признали?! И све то да тако испинује плебсу српском – да еврољубни део поверује да је баш он, Канцелар, тај Европејац, а евроскептични да баш од Канцелара нема већег Руса. Да буде – и Вук (да, Драшковић, али и Јеремић, и Фатић, и Вучевић и томе слично) сит и овце на броју; и да удовољи свакоме од оних 48 одсто (од оне половине пунолетних што су гласали, значи четвртини од укупног грађанства с бирачким правом) који су 24. априла навијали да „Србија побеђује“ и, што се, у преслободном тумачењу, државног агитпропа преводи као „изабрали да ЕУ нема алтернативу“, а све друго, и Косово, и Русија итд, има… и међу којима, као у Звонковом Сомбору, „свега има, то истина, па и жене пију вина“…

И кога сад брига (изеш, јелте, демократију, тј. владавину већине) то што се, од истог тог пука, чак три четвртине изјашњава против признавања Косова (што нас, де факто, чека), против уласка у НАТО и – чујте сад ово – против увођења санкција Русији, чак и ако би нас овакви потези кандидовали за, већ речену Камеронову 3000-ту, као годину нашег пријема у ЕУ!? Кад смо већ код Руса, пошто ни сам нисам неки претерани русофанатик (о еврољупству под специјалним условима да и не причам), баш сам хтео да проверим јесу ли нас стварно остављали на цедилу кад нам је било најтеже. Методом случајног узорка, читам прилог Миодрага Коларића у „Историјског гласнику“ Историјског друштва НР Србије, из 1949: „Већ после прве устаничке депутације у Русију, 1804. године, одређена је била Србима на име прве помоћи сума од 3.000 дуката. Русија је, мада у то време наклоњена Турској, и заступајући интегритет Турске насупрот агресивним плановима Аустрије и Француске, осетила одмах сву предност савезничких односа са Србијом… Године 1806. примио је Карађорђе из Русије 13.000 дуката, а 1807. Миленко Стојковић 5.000 дуката… Генерал Исајев је прешао Дунав и спојио се 17. јуна 1807. са устаничком војском. Од тога времена, па до 1813, Руси су послали на име помоћи у муницији: 34.000 кг барута, 28.000 кг олова, 12.380 комада ђулади разног калибра, као и преко милион комада пушчаних фишека. Од оружја су, поред неколико хиљада пушака, послали и 26 топова различитог калибра… Почетком 1809. устаници су подсетили Русе на обећане ливачке мајсторе. Кнез Прозоровски је о томе известио владу и већ јула исте године у Београд су стигла два тополивца из Луганског артиљеријског завода, Козма Калињин и Григорије Пољаков…“

Иначе, у ове две недеље откако се бавимо нефудбалским темама, из УЕФА приопћено и да ће, вољом Бриселског споразума и милошћу Канцелара српског, глоговачки „Фероникл“ можда гостовати Терзиној, Кокезиној и Канцеларевој „Звезди“ у претквалификацијама…

Јуче, на чају, кафи и ракијици код Његове екселенције, изређало се 11 њих и њихових представника. Једино Шаровићу и Наташи Јовановић није усуо „томовачу“, већ јуначки збрисао са мегдана… Његову, непосредно изабрану, екселенцију у редовном мандату – да простите – зеза и понижава како ко стигне. Погодите, ко инструира антиекселенцијиновске медије? „Жути“, ЧБЧ, Де-је-бе, Де-ес-ес, Кум Војвода…? Или….. (упишите сами)?

За оне који се први пут друже са мном, Њ.Е, то вам је човек који је, да простите, са меморандума „председник Републике Србије“ и у име свих грађана, захтевао од Канцелара – већ друга година тече од тада – да размотри кроки крокија платформе о Косову. И, уместо одговора, добио: трла баба лан.

(Данас)

Текст преузет са сајта НСПМ

http://www.nspm.rs/hronika/cvijetin-milivojevic-trla-baba-lan.html