Ускликнимо с љубављу… уједињењу

Већ причах и писах: како се примичу неки избори, српска опозиција закука до неба: окупљање! Сабирање! Не смемо да пропустимо ову шансу!

Пошто ускликну с љубављу, али не Светом Сави, него окупљању, опозиционари истакну замишљену слику кандидата, са свим моралним и професионалним каракеристрикама националне громаде, која треба, под претходним претпоставкама, да добије Вучићевог кандидата. То ће се десити кад ја будем први тенор у Београдској опери.

Нудим опкладу, дакле, свим ујединитељима опозиције да се неће ујединити и да неће имати заједничког кандидата. Дајем, за мене великих 300 евра, а ко мисли да може да уједини опозцију и да добије Вучићевог кандидата, а поготову да победу оствари на моралној и вредносној основи, мени дође 200е. Поштено.

Коме до сада није јасно да Вучић на „кутију“ изгубити не може, осим ако кутију не контролишу странци, тај за политику није и не треба да овом народу арчи време и енергију сомнабулним причама о снази народа и демократије. Овај намучени народ не заслужује Вучића, али не заслужује ни ове што олако обећавају рушење Вучића, јер нема ничег јаднијег и дестимулативнијег од плитких и неиспуњивих обећања. Како који избори: „Готов је, само да се ујединимо“.

Наравно да од тога нема ништа. Лепо би било да позивари на уједињење кажу шта ће они урадити и то не ако, већ кад се поново укаке? Ево, ја кажем да ће се укакити и, као што рекох, дајем 300е да ће тако бити. Додајем: ако се уједине, ако буду имали једног кандидата, ја нестајем трајно из јавног простора. Ако не успеју да се уједине, ако буду имали више кандидата, не тражим од њих да нестану из јавног простора, после стотину промашаја, већ само да промене плочу, да зацвркућу нешто друго, од песмица о уједињењу. Не могу да верујем да им машта и памет даље не допиру. Колико пута треба да оману, да схвате да прича не пролази?

Дакле, уједињавачи: нећете се ујединити из више разлога. Први је што делове српске опозиције контролишу различити играчи, тако да ће кандидата бити онолико колико има господара. Друго: срамота је да толико не знате, него верујете да су патриотске организације власне да саме одлучују што им на памет падне. Морате да знате да политика тако не ради. Већ данас постоји индустрија патриотских странака, које трче на Пинк да хвале и бране Вучића. Па шта мислите, уједињавачи, да је то случајно, заиграла се деца? Или имате патриоте које се лижу са Чедом и Борисом, а цензус лове код америчког амбасадора. И то случајно? Пао Мујо на нож, па тако седам-осам пута. Да ли ћете, уједињавачи, икад ишта о политици научити? Или ћете увек исту песмицу певати, мислећи да је евергрин. Супер песмица, него нема ко да вас схвати, па да запева са вама. Време да се мења плоча, уједињавачи. Прднули сте плаво сто пута, ајд’ сад мало да пустите неког другог да цвркуће, а да ви умукнете. Поготову да престанете да малтретирате народ моралисањем у политици. Ако не, платите опкладу, уновчите знање. Штета је кад све знате, да не наплатите. Ето, наплатите од мене, јер ја кажем да од уједињавања нема ништа. Одлична прилика да ми узмете лаку лову и то на знање.

Ко би био кандидат који може да победи Вучићевог кандидата, или Вучића самог, а под условом да се цела опозиција уједини? На пример…Господ Бог. Недовољно, уједињавачи, недовољно. Информер би брзо установио да је Господ Бог гањао Еву по Едену, да је учествовао у удруженом злочиначком подухвату рушења Јерихона, те да је рођеног сина запустио и дозволио да пострада, а Пинк би све то додатно потврдио. Где ви живите, уједињавачи? Ви стварно верујете да можете из ваздуха да створите кандидата? У лабораторијским условима? Треба само да проговори, да пропаметује, да народ увиди да има бољих и паметнијих од Вучића, и СНС одлази у прошлост. Па где ви живите, у којој реалности се шуњате? Не да нећете добити, него ћете, по обичају, испасти смешни, к’о и до сад што сте били.

Одраће вас Вућић ко јагањце ђурђевданске, вући ће вас кроз блато, исмејаће вас, а онда ће половина од вас да се закуне да ће се следећи пут ујединити, али кеве ми, а друга половина ће код Вучка по тањир чорбе. Тако то ради, уједињавачи. Кад ћете, тако паметни, једном схватити?

Ваши вапаји за уједињењем су индиректо, али јасно признање да је свако од вас, понаособ, неспособан, те да је изузетно лукав план да се неспособни окупе, са идејом да је нагомилана неспособност ефикаснија од појединачне. Чудни резони. Философија Болдрика, из Црне Гује.

Невероватно је са каквикм резонима и каквим бајалицама се хоће срушити озбиљан систем и озбиљан политичар. Знам ја да Вучић није Черчил, али за ове мајсторе који хоће да га сруше уједињавањем и поучним причама, овај је Цезар. Они, наши уједињавачи, то уопште, у својој самозаљубљености, не виде, а први услов да неког добијеш јесте да га бар озбиљно схватиш. Овима ни то не полази за руком.

Срећом, ил’ несрећом, уједињивачи никад неће добити шансу, осим ако не дају гузу истима онима којима су тај орган дали сви од 5. октобра наовамо. За неке знам да су здраво расположени, само их блам да кажу, за неке знам да су већ дали, само још имају дозволу да глуме патриоте, за неке знам да неће дати гузицу, али никад неће разумети ништа од политике и у политици.

Е, ти последњи су ми тежи од свих других, јер је њихово поштење гаранција њиховог неуспеха. Њих се бојим, јер би по јулском дану промашили Авалу и побркали би метар и грам.

Следбеници утопија, поправљачи света, сви они који сузу лију кад живот одбије да се покори њиховим саветима, суштински су много опаснији и штетнији, него реал-политичари. Утописти увек народу на леђа товаре што овај понети не може. Терет идиотских, утварних пројеката, сан о идеалној држави, о хармонији и складу, увек, некако, има рђав почетак, крваву разраду и бљутав крај.

Но, ако их живот не научи, научиће их Вучић, кад се опет, негде око 2026-те буду окупљали да га сто пети пут оборе заједничком акцијом. Да ли ће макар тада сами себи изгледати смешни?