У склопу општег запишавања свега што је било вредно у нашој историји, „патриЈоти“ су на нишан узели, и то одавно, и несрећног Вука Караџића. Кажу: упропастио је српски језик. Уместо дивног славјаносербског, који је говорило око 2% становнишва, као еталон је узео народни језик, језик чобана и ратара. Да није тако урадио, данас би сви „патриЈоти“ говорили славјаносербски, уместо што се муче са овим чобанским језиком, из кога су фасовали кечеве и двојке у школи.
Прво: славјаносербским се служио безначајан број људи и то махом у службеној коресподенцији, исто као што данас поп служи на црквенословенском, али, кад изађе из цркве, не наставља да га говори, већ се враћа на чобански.
Друго: ко „патријотама“ брани да говоре славјаносербски? Колико знам, не постоји закон против тога. Они га, наравно, не говоре зато што су горко разочарани и декуражирани Вуковом реформом. И овај чобански јадно говоре, а још црње га пишу. Ко чита „патријотска“ лупетања по нету, мора да се запита шта је тим вајним родољубима српски језик учинио, да му се тако сурово свете?
Треће: основна идеја „патријота“ је да је славјаносербски језик елите, те да би се, да је тај језик некако преживео, њиме служили баш они и тиме се разликовали од обичне светине. Би – шипак. И ова, поједностављена, пастирска варијанта, сувише им је тешка.
Четврто: Ко је читао „Успомене јањичара“ од Констанина Михајловића, које су писане у 15. веку, или Мемоаре Симеона Пишчевића, аустријског официра из средине 18. века, запазиће да су писали народним језиком, што значи да је писменост у Срба и пре Вука имала народну варијанту, односно да он ништа није измислио, већ је само стао на одређено становиште.
Пето: и Његош је писао Лучу на славјаносербском, али сумњам да је тај језик користио за разговор са сердарима и војводама, а поготову са обичним народом. Горски вијенац, као и цела наша епика, написани су народним језиком; на славјаносербском, који је рогобатан и немузикалан, тако нешто би било немогуће. Ни највећи идиот не може да замисли Филипа Вишњића како гуди у хексаметру, на славјаносербском. То, наравно, важи и за лирику. Сем Луче, не могу да се сетим ма и једног значајнијег књижевног дела на славјаносербском.
Шесто: оно што је вештачко, увек устукне пред оним што је органско. Није Вук измислио народни језик, као што рекох, већ је народни језик потиснуо вештачки и прекомпликовани славјаносербски.
Седмо: предлажем „патријотама“ да, о свом трошку, кад им је већ толико стало, отворе приватну образовну установу, у којој ће се научити возљубљеном славјаносербском. Ако им успе да отворе такву установу, а поготову ако успеју, овакви какви су, да нешто и науче, почећу да верујем да Супермен није личност из стрипа.
Осмо: за почетак, браћо „патријоти“, буквар у шаке, да научите прво чобански језик, онај поједностављени, који је, и данас, енигма за за сваког правог, расног родољуба. Непојамно је да се неко, ко не може да савлада једноставнију варијанту језика, залаже за сложенију. Овде говорим само о правопису и граматици, а кад бисмо кренули да анализирамо смисао онога што „патријоти“ пишу и говоре, пали бисмо у депресију.[1]
Посебно ме увесељава једна самозвана политичка аналитичарка, која изриче овакве мисли: „Кад јуче ето обистинило се оно чега смо се плашили. Немањићка православна Србија, земља Светог Саве на чело парламента добија геј Хрватицу. Имамо Шиптарског лобисту за председника и хрватску лезбејку за премијера. Још само фали Хашим Тачи да дође за министра одбране а Харадинај у здравство па да коначно народ погледа у небо и каже Боже помози“!
Реченице би сувисло изгледале овако: „Кад, ето, обистинило се оно чега смо се плашили! Немањићка, православна Србија, земља Светог Саве, добија геј Хрватицу за председника Владе (аналитичарка не види разлику између председника Скупштине, који је на челу Парламента и председника Владе). Још само фали да Хашим Тачи дође за министра одбране, а Харадинај , за здравство (а не „у здравство“), па да коначно народ погледа у небо и каже: Боже помози“!
Боже помози да се „патријоти“ једном описмене на чобанском, па да пређу на славјаносербски. Од читаве граматике и правописа, једино су научили да се каже „србски“, а не „српски“. То је почетак и крај њихове писмености.
Девето: никако ми у главу не иде да је неко, ето, ватрени „патријота“, родољуб до сржи, а мрзи га да научи да се коректно служи језиком возљубљеног, многострадалног народа свог. Још нисам срео „патријоту“ да зна десет-двадесет песама, а да нису од чика Јове Змаја, или да знају стотинак повезаних стихова из Горског вијенца, на пример.
У развојној психологији и социологији културе, читава поглавља су посвећена међузависности језика и мишљења. Упрошћено: где је језик грбав, грбава је мисао; где је атрофирао језик, ту је мишљење одавно збрисало из лобање. Кич се, каже Данило Киш, мери баналношћу својих асоцијација, те нам, баш зато, „патријоти“, са дубоким патосом, саопштавају баналне ствари, као истине које су доступне само посвећенима: да је Ана Брнабић Хрватица и, к томе, још и геј; да сми ми „небески, многострадални народ“; да је Вучић, Бриселским споразумима, предао Косово Шиптарима. Све је то тачно, али то су олиндрале, општепознате фразе и памет покупљена са нета, тако да таква памет вазда касни за збивањима и још се изражава таквим језиком и таквим фразама, да то изазива бол код свакога са завршеном пристојном средњом школом.
Десето: модеран, мусави и неписмени србски „патријотизам“ покушава да превреднује све наше традиционалне вредности, јер је сам нетрадиционалан, односно грађанизован до карикатуре. Под плаштом борбе против давно покојног комунизма, врши се превредновање традиционалних српских вредности и за иконе патриотизма се проглашавају бедни колаборационисти, попут Љотића и Недића, или побегуље, попут Николаја Велимировића. То нема везе са комунизмом: у српском народу колаборационизам никада није био на цени. С друге стране, све што је расно, мушко и борбено у нашој историји, то је за „патријоте“ недостатак мудрости, комбинован са делатношћу МИ6, масона, Билдерберг групе и Ватикана. У том погледу, „срБска десница“ се врло мало разликује од свог колеге, Александра Вучића, који не пропушта прилику да се истовари на све људе, или догађаје, који су Србију начинили великом.
Стално „патријотско“ сиктање на Вука Караџића је део матрице: чувари, кобајаги, традиције, „срБски десничари“, под плаштом родољубља, заправо поништавају српску традицију, не разумевајући да су и морални кодекс, и језик српског народа, као и вредносни систем, далеко старији и од Вука, и од 27-ог марта, и од комунизма и да се историја одвијала тако како се одвијала, јер је тако морало бити, а не зато што Срби нису имали данашњу десничарску памет.
Упутство: све што не знаш, питај „патријоту“, поготову ако је десничар и антикомуниста. Разлика између њега и Бога је у томе што Бог зна све, а наш десничар још мало више. Он је, тај наш „патријота“, снабдевен гротескним катихизисом родољубља, који је мешавина неписмености, десетак цитата Николаја, Љотића и светих отаца, што је управо она најгора, најопаснија комесарска памет из доба комунизма, само што су они, после рата, били снабдевени цитатима Маркса и Енгелса и наоружани дијалектичким материјализмом, у који су`се разумели као данашњи њихови десничарски наследници у граматику, правопис, историју и политику. Иста памет, са различитим предзнаком.
Наравно, оргија незнања и неразумевања би била само симпатична будалаштина, да грлатост и развијене пљувачне жлезде, баш као и комунистичких комесара, не опструишу сваку друштвену дебату. Између две примитивне Србије, оне вучићевске, и ове „патријотске“ никакве разлике нема у погледу људског материјала. Ако бисмо терали мак на конац, испоставило би се да се у Вучићевој фауни да наћи далеко већи број писмених и способних, него у „патријотској“ фауни.
Вукова реформа, да и ту будем до краја прецизан, може бити предмет дебате, чак и критике, али тај посао није за неписмене и примитивне. Да би се нешто критиковало, мора се претходно познавати. Не знам колико сам упознао (и саслушао) критичара Маркса, који никад ни једну његову изворну реченицу нису прочитали; не знам са колико сам бесних клерикалаца, који никад Библију нису прочитали у целини, дебатовао о верским питањима; не знам колико сам пута разговарао о Вуку и реформи језика са мудрацима који су неписмени….
[1] „Само оно што је битно, има вредност. Остало је све прича о битности и вредности“. Ако сте помислили да је цитат из Алана Форда, односно нека Грунфова мисао, преварили сте се: то је мисао иконе „патријота“, Николаја Велимировића. http://opusteno.rs/mudrosti-f136/velike-misli-vladika-nikolaj-velimirovic-t11276.html
И Басара је некад био против Вукове реформе.
Ово је језик Ћирила и Методија, дакле стари српски језик из околине Солуна
Враждебни, љути бози Ада
Творци всех кознеј черних, злих,
Пресекоше мечем их јада
Нит вседражајших дњеј Твојих;
И всја надежди погребоша,
И всја нам чувства облекоша
В мрак печали, скорби, смерти!
И ми имејем јоште жити?
Бремја жизни јоште влачити,
За тја готови умрети!…
Префиловано 🙂
Много си бесан на ионако слуђен народ…
А врло добро знамо да си и сам патриота.
Непотребно се и у празно нервозираш.
Сувише си интелигентан за већину.
Iz ovoga što je Milan opisao, nekako ispada da Vukova reforma nije mnogo pomogla pismenosti u srba…
Tako nekako, pogotovo u poslednjih dvadeset sedam godina. Ispade da smo, generalno, najpismeniji bili u vreme SFRJ, kada se zaista radilo na opismenjavanju ljudi. Tada nisi mogao ni da završiš školu, ako nisi bio bar elementarno pismen. Danas su i gimnazije postale kaubojske škole. Neznanje je poželjno radi lakšeg upravljanja ljudima.
Vuk i Dositej mogli su biti zdravi koreni naše kulture, a ne razlozi sporenja i šizme.
Delim Vaše mišljenje da je prosveta pedesetih i šezdesetih bila u zenitu.
Kasnije smo nekako posrnuli.
Ех , када се се у позадини назиру ставови домаћих социолога културе, листом пропалих марксиста , онда је омашај потпун. Крај културе писмености није наступио са нашим „патриЈотама „ . Врло је упитно да ли је икада култура писмености овладала овим просторима. Првог дана регрутације у ЈНА сам доживео приличан шок. Један број регрута,истог почетног слова презимена као и ја , људи и из села и из града су били функционално неписмени. Било је то зрело доба СФРЈ. У војсци сам тек схватио да су размере и и класичне функционалне неписмености повелике. Важило је то и за Србе и „ културне „ Хрвате , речите Црногорце не само за Шиптаре, Мађаре, динароде муслиманске вероисповести … , О старешинама не бих трошио речи. Од њих се ваљда очекивало да гину а не да пишу саставе . Молбе за запошљавање у предузећу су биле посебна прича. Масовно описмењавање народа под руководством КПЈ је само мит . Суштина је да писменост зависи понајвише од животног стандарда , а не од једноставности писма. Вукова реформа је до тада однела све могуће победе у филологији, Вуков култ је наставио да живи и после 1945 али резултати су били површни.
Вук Караџић није био геније. Читајте његову преписку сабрану у томове ако мени не верујете. Али не верујте тако ни тумачима његовог дела који нису дозволили ниједо прештампавање дела његових противника. Беспотребно је подсмевати се и иронисати са теоријама завере. Иза Вука Караџића је стајао Јернеј Копитар и његова језичка политика је била само продужетак политике Аустрије према српском народу са обе стране границе.
Као што се данас бирају народи на периферији западне империје за експерименте ( Финска у образовању , Норвешка за предшколску педагогију ) слично је урађено са реформом српског књижевног језика на периферији Аустро- Угарске царевине.
Да је систем једно слово један глас толико генијалан и да не производи више штете него користи у реформи језика , за ових 170 година усвојила би га нека од великих сила за себе. Кемал Атаурк је за са само неколико месеци створио потпуно нов књижевни и говорни језик , и за врло кратко време је један анадолски дијалекат постао заједнички језик целој нацији. Ататурк је имао пуно страног да очисти и избаци у својој реформи. Вук је радио контра, убацивао туђе а избацивао своје.
Нисам критичар Вука Караџића басаријанског типа . Вукова реформа је данас ту са свим својим позитивним и лошим странама. Језик се мења . Изазови су велики . Сведоци смо да се писменост враћа у реалне оквире. Писменост није одлика широких народних маса. Леве идеје просвећивања и општег школовања су прилично истрошене . Нажалост тежим путем долазимо до спознаје да у школу треба да иду само они који су способни и који имају вољу да се школују. Догматизовање Караџићевих промашаја и митоманизовање његовог култа не воде никуда.
Бићу слободан да наведем делове једног текста објављеног пре неколико година на сајту Удружења „Сабор Срба и пријатеља Срба“, делимично као одговор на неке, по мени, не баш исправне закључке г. Петковића, а делимично као допуну ауторових разматрања, са аспекта који је недовољно наглашен, а заправо је срж Вуковог доприноса. Да је памети наше фонетско писмо би се већ увелико користило као један од најјачих брендова Србије, а не би га се повремено стидели, или у сопствена имена уводили двознаке за један глас, да би изгледало „светски“.
„Српска фонетска ћирилица, са правилом један глас – једно слово, је модерно писмо, по времену настанка ( половина 19. века) новије од скоро свих осталих писама, од којих је, као напреднија опција писања, неупоредиво јаснија и једноставнија и за учење и за писање. (Један број страних експерата за интернет је изнео став да је наша модерна ћирилица, због своје готово математичке једноставности врло погодна за интернет комуникацију,као и да може да буде врло корисно средство у процесу учења страних језика.)
Српска савремена ћирилица се састоји од тридесет слова. У облику у каквом се данас користи, српску ћирилицу је уобличио Вук Стефановић Караџић.
Главна карактеристика српске ћирилице је да је фонетична, што значи да сваком слову одговара тачно један глас.
За учење читања текстова на српском језику је довољно да се научи тридесет слова, а није неопходно да се уче бројна правила писања и изузеци.
Фонетичност српске ћирилице најбоље осликава максима Вука Караџића:
Пиши као што говориш, а читај као што је написано.
За разлику од оних који потпуно неаргументовано тврде да је наша фонетска ћирилица застарело писмо, као и оних који тврде да се ради о нашем традиционалном писму, које би само тога ради, требало сачувати, став нашег Удружења je да је модерна, односно актуелна српска ћирилица писмо које је, због своје фонетичности, чак корак испред времена и да, већ и због тога, представља један од најјачих српских брендова.
Уосталом наше фонетско писмо (модерну ћирилицу) је својевремено хвалио и нобеловац Џ. Б. Шо, који је тестаментом оставио пар стотина хиљада фунти ономе ко би успео да фонетизује енглеску абецеду, а у енглеском парламенту је у 19. веку изнесен предлог да оно, пошто још није било ничије, буде званично енглеско писмо.
Предлог је одбијен превасходно из финансијских разлога, јер је енглеска књижевна култура била пребогата за наглу преоријентацију на фонетско писмо.
Већ су многи странци, углавном случајно, открили погодност тог нашег писма које је својеврсни „пасворд“ за улазак у тајну изговарања било којег језика на свету.“
Pravilo „piši kao što govoriš“ jeste pouzdan put u jezički haos.
Nije nužno baš oko svega filosofirati. Zna se na šta se mislilo kada se tako reklo. Ako kažem „š“, onda ću tako i da napišem, a ne „sh“.. Jedan glas – jedno slovo…
Steta za Ruse, Engleze, Francuse, Nemce, Kineze, Japance….. Turke, Svedjane itd itb…. Sto se ne setise i skupise hrabrosti da priznaju svoje ,,pogreske,, i Vuku Hvalospev napisu.
Nemam potrebe da znam Slavjanoserbski, nemam potrebe ni da odlicno govorim ovaj ,,Govedarski,, (sa punim pravom nazvan) jezik jer je jezik ZIVA MATERIJA, koja se menja, pa sutra mozda i krene Konvergacija jezicka i opet budemo ,,bliski Rusima,, sto je Nocna mora za sve Brozice, bilo otvorene, bilo prokrivene pod Maskom neke ,,izvorne religije,, i slicnih bla bla, jer mi je prece da znam Ruski i Engleski.
Bez ,,srPskog,, jezika da se preziveti pogotovo ako si po Ocu i Majci Srbin iz Sumadije i Valjevske Podgorine (Citaj Crna Gora starinom) :)))
Sto se tice mudrih jezikoslovnih objasnjenja na ,,naucnoj bazi,, zamolio bi sve strucnjake da prvo prouce Genezu stvaranja Modernih jezika, recimo francuskog i italijanskog, pa i Svedskog i Norveskog, RECIMO !
Vidis ti ,,Budale,, Svedske i Norveske, a vala i francuske i italijanske, sto se ne setise svojih ,,govedarsko-svinjarskih,, varijanti i oblika govora koje su ITEKAKO POSTOJALE, sa razlikom izmedju ,,govedara,, i ,,Grofa,, JEDNAKOM IZMEDJU VEC U FAZI REFORME SLAVJANO-SERBSKOGO JEZIKA I DANASNJE ,,GOVEDARSKO-SVINJARSKO-CIGANSKE,, :))))
Da, pa ne znate da se VEC spremala ,,reforma,, i tog Slavjanosrbskog u vreme kada je Austrijski a ,,nas,, Prasac Govedarevic Kozic DOBIO NAPISANU ,,REFORMU,, …. ako bi to znali saznacete mozda i ono sto znaju vrsni Pomorski Oficiri, da je Zemlja i te kako RAVNA, a to moz saznas i kao staresina PVO i bolji vojni obavestajac (ako ti IQ dozvoljava!) ili da ima mnogo u Arhivima Crvene Armije o OSLOBADJANJU VALJEVA 1944 I MNOGIH JOS MESTA PO SRBIJI KOJE SU ,,GOVEDAREVICI,, VEC KAO TOBOZ ,,OSLOBODILI,, :))))
Da, jezik je cudna stvar, osnovna stvar za POLITICKO I STRATESKO USMERAVANJE NARODA! A kako se uci Slavjanoserbski u onim jos uslovima, ne sada u vreme Cuda-Tehnologije?
Ovako: Kao u Francuskoj i Svedskoj ili Japanu recimo, SLJAS, BAM , TRAS, SIIIBB, krv po nosu…. Ne slavjanoserbski sto bi progovorili i knjizevnost i nauku na njemu sazdali, nego bi i VARIJANTU IZ VREMENA SRBA KAD SU ZIVELI NA ODRI U NEMACKOJ PROPEVALI :)))
Jezik koji je imao izvornih preko 300 termina za naucne bazicne pojmove, jezik koji je imao savrsenstvo, zamenili su cime? Ovim ruglom od jezika, koji godi jedino prostackoj svesti (tipovi ,,Zinat,,) podprosecnog pripadnika naroda srBskog!
Izvinite, ne mogu da ucim nesto sto je UNISTENO, mogu da se borim za novu izgradnju na drugim osnovama srbskog jezika, bez budalastina tipa ,,jednacenje po zvucnosti,, ili ,,fonetsko pismo,,.
Da,moze se! Kao sto se moze i Okupacija skinuti (BEZ KOMUNJARA, NEGO CAK I SA PLEMSTVOM!) i kao sto se moze i 6 i 8 dece imati da bi se Narod obnovio ako se prethodno bude ,,smanjio,, (Bukvalno ,,smanjio,, ,ako ne nauci novi jezik i ponisti pogubni a lazni Samoubilacki a usadjen ,,Kod,, nekog ,,Zinata,, i neke ,,borbe,, u kojoj je taj ,,narod,, ipak PLASLJIVIJI I OD NEMCA I OD MONGOLA, CITAJ RUSA U BORBI !). Istina ,,leci,,!
A ona je jedna i jedina, ma koliko se upinjali da zemlju ,,zaokruglite,, i da od opajdare i kurvetine Milunke napravite ,,heroja,,:) Pamti ovaj NAROD vise i od M.M. i od mnogih ,,tradicionalista,, ….
P.S. 27. mart je IZDAJA sustinska stbskih interesa nasom greskom, Ljotic je Junak, a ludacki otpor koji vodi nestajanju naroda srbsko Plemstvo NIKADA ne bi dozvolilo :)))
P.S.S. Jel nekome nesto nije jasno ? Odgovore dajem na srBskom i na ,,Velikomu Ruskomu yaziku,,, imas mail pa pitaj Majora ,,Reptyla,,. Odogovaram Srbima-muskarcima, jer u Drzavi i Narodu za koji se borimo, osobe zenske bice pravno ,,nevidljive,,. Bez brige, ima takvog ,,Tolkovania v Pravoslavnomu Kanonu,, :)))))
P.S.S.S. Pas koji laje ,,ne ujeda,, (verujte u to posto niste cuvali Kerove haha) i ja sam ,,samo na netu hrabar,,…. Tacno je, dodjite u Lugansku Narodnu Respubliku ili Abhaziju pa mi dokazite kolika sam ,,Kukavica,, hahaha….. Ako bas necete hmm… Bice sto biti ne moze, pa ce ,,Kukavica,, moguce i do Srbije, pa mi tamo kazite rukama ili puskom da sam ,,plasljiv,, :)))))
Komentar je prihvaćen, uprkos sveopštoj kakofoniji i odsustvu svake smislenosti. Molim da obratite pažnju na osnovnu pismenost, da Vam rečenica bude bar jasna i razumljiva.
Recenice su mi i jasne i razumljive, a duge su i slozene naravno :))) Sto se tice ,,pismenosti,, i suvise sam pismen koliko cenim sadasnju ,,verziju,, srPskog ,,jezika knjizevnog,,. Vise se posvecujem pismenosti (kao i duhovne i fizicke snage) na nekim drugim jezicima, a jezik ovaj ,,cenim,, koliko i sve vlasti od Knjaza Mijaila naovamo i srPsko ,,graDZansko drustvo,, to jest uopste ne cenim:))
Po nacinu pisanja se primecuje da osim ,,fizicke profesije,, (i ,,kukavicluka,, mog) izgleda imam i neka veca znanja i tog Slavjanoserbskogo i uopste slovenske ,,komparativne,, lingvistike. Izgleda da mi je poznat tzv. uljudni narodni govor u Srba iz 18. VEKA i vec (zbog svog savrsenstva) samo-reformirani zvanicni ,,Slavjanoserbski,, izmedju kojih NIJE BILO TOLIKE RAZLIKE kako ,,govedarevici,, miluju naglasavati 🙂
Ipak Hvala sto je Komentar prihvacen, neke ,,patriJote,, su ipak suvise obrazovane i fizicki sposobne da bi se uplasile ,,Kakafonije,, koju stvaraju Vuko-komunarci, eto nek citaoci vide, nismo se svi uplasili ni NATO pakta ni ,,junackih,, partizana. Mozda smatramo da su i jedni i drugi ,,sica,, ….. Orao se vrabcima smeje, taman posla da ih juri :)))
Sto se tice ,,smislenosti,, ima je ! Iste one kojom je ,,Vukovija,, uvedena i promovisana, kao i Brozovija. Taman toliko ,,smislenosti,, koliko je bilo u austrijskim bajonetima pod cijom pretnjom smo ,,Vukovisali,, i u sovjetskim ,,bajonetima,, (tenkovima) pod kojima smo usavrsili ,,Zinat,, 🙂
Opet vremena kao i ,,bajoneti,, se menjaju. A vatra? Kao sto su GORELE knjige i pisanija do-govedarske i u buduce ce ,,govedarska,,. Ehaaaa, postoji Narod Srba mnogo hiljada godina, sa ovim ili onim pismom i jezikom haha….
P.S. A sto se tice jezicko-gramatickih i ortografskih pitaja (vaprosa) sve mi se cini da posle ONOGA sto ceka Srbe, da ce sledeci zvanicni govor i pismo biti ,,izvorni,, – skoro pa sa Sanskritskim elementima i 12 padeza , lepo je pomenuh Odru i Srbe na Odri :)))
Sam pao, sam se ubio.
Istraživanje objavljeno u časopisu „Nejčer neurosajens“ inspirisano je jednim od značajnih događaja u lingvistici savremenog doba ‒ knjigom Noama Čomskog „Sintaksičke struktureˮ (1957), kojom je transformacionalizam uveden i „razglašen“ širom lingvističkog sveta.U osnovi teorije Čomskog jeste ideja da ljudi imaju ʼgramatiku u glaviʼ koja im omogućava da obrade govorni jezik. Naši neurofiziološki nalazi upravo podržavaju ovu teoriju. Od niza reči ljudi prave smisao tako što ih u mozgu spajaju hijerarhijskim postupkom; ovaj proces predstavlja mehanizam interne gramatike“, objašnjava Dejvid Popel, profesor na Odseku za psihologiju Univerziteta u Njujorku i direktor Maks Plank instututa u Frankfurtu.
I zato problem postaje jasan i nedvosmislen.Jedino se još mi bavimo zaverama i nadgornjavanjima. Izgleda da nam je to u krvi. Srbi smo mi bre. Najstariji i najpametniji narod na svetu. E zato ćemo i nestati.
Naklapati o „koristi primera srpskih ortografija i gramatika“ i genijalnom otkriću fonetskog pisma slično je pisanju teze o „uticaju srpske književnosti na francusku i nemačku poeziju“.
Probajte se dosetiti zašto, recimo rusima nije prihvatljiva takva ideja?
Vole srbi potkivati žabu.
Posle svega u sta se pretvorila rasprava, a pogotovo ,,Morbidnosti,, i Neprilicne Simbolike u emisiji, ne vidim potrebe da objasnjavam celu problematiku unistavanja Srbskog jezika (kako se i nazivao, a skoro niko ga u spisima ondasnjim ne naziva ,,slavjanoserbski,,). A mogli bi mnogo toga da kazemo. Medjutim ima drugih, ozbiljnijih i prilicnijih mesta od ovoga.
Jedino sto bi mogao da ukazem ja tragicno velika kolicina neznanja materije ,,Pisca,, ovog Pamfleta . Ne poznavanje pojma ,,Razumevanja,, (mutual intelligibility) izmedju varijanti jezika kad se uzmu u obzir Ortografski momenti. (Uz Grohotan SMEH Arapskih i Slovenskih i inih Lingvista :))) ) Kao i mudrolije istog ,,Pisca,, i ,,Savestnika nacije Serbske,, o Vojno-tehnickim i drugim pitanjima. Da, neznanje oprvdava cutanje, ali ne i PRICANJE I VREDJANJE !
Ostala lingvisticka pitanja bi ostavili Lingvistima u nekim ravnopravnim uslovima (a komunjare se takvih ,,uslova,, kao VATRE BOJE!) da objasne kako je ipak neko mnogo skolovaniji i narodnosno i strateski svesniji, planirao reformu, kao sto su u to vreme reformiani mnogo evropski i slovenski jezici! Koja ,,slucajnost,, :)))
A kakve veze imaju uporedbe sa Ruskim, a ja bi dodao i bugarskim jezikom i njegovim ISTOVREMENIM SKORO REFORAMA ?? Nemam pojma…. Mislite ima nekakve ,,veze,, ? Ne veze, nego KABLOVA ima citavih, ako se imalo, znaci ne mnogo, nego imalo razumemo u jezicnu problematiku, pa shodno tome i KAKO je ,,narod govorio,, (sto se odlicno zna) i kakve su bile knjizevne varijante :)))
Mislim….. za ovaj ,,nivo,, znanja i intelekta, i ravna Zemlja je mnnogo sto sam rekao. O Lingvistici i njenom uticaju na svest i strategiju jednog naroda, prosto receno POJAM SA POJMOM NEMATE !
I da, zabranjeno je i uciti i koristiti ,,slavjanosrbski,,. Ne videh da ga se u skolama uci, da smes da na njemu napises zvanicni pa i polu-zvanicni dopis, a svaka upotreba istog je vodila ne samo orkestriranom od strane drzave i ,,zvanicne,, jezicke skole, sveopstem ismevanju pa i hapsenju. Govorim o vremenu posle ,,Pobede Reforme,, (a to je pocetak 1870-ih godina). Cim prozivate na ,,ucenje,, sto ne prozovoete i na ucenje Jezika Serbskogo (Slavyanskogo) po Trnovskoj ,,Redakciji,, iliti po pretpostavljenom izgledu istog na bazi Runskih spisa…. Najbolje da vi prvo naucite OSNOVE ARIJEVSKE (INDOEVROPSKE) LINGVISTIKE I JEZICKE ISTORIJE…. pocnite sa ,,Junackim,, Upanishadama, o osvajanju Cejlona i ,,ulozi Sarboi naroda,, u tim spevovima. Kako god koje citanje tih spisi da je, jasno se NEKI razaznaju.
Cak im je i ,,Govedo,, (Krava) Sveta zivotinja :))) Opet, jos onda ga za ,,Profesora,, Sidarta uzeo nije, to je doslo posle.
Mnogo volim kad pogodim SUSTINU teme, bice zbog toga sto sam tek nesto mladji od Pisca, a te seljake , cetnike i partizane LICNO MNOGO BOLJE ZNAM, a znam i kako se nagrce kuruz, prashi paradajz, izvlaci Govece iz stale… pa mi to nije smetalo da pokusam ,,Knjazom,, se uciniti…. Kakva mi je ,,konkurencija,, izdrzana i ,,opasna,,… Velike su mi sanse :)))))
Чињеница је да су Вука плаћали Аустријанци и његов рад није био користан у односу на наше везе са севером, тј. Русијом, али родило се и треба га љуљати.
Срби су и много веће грешке правили у својој историји. Ко је нама патриЈотама крив што не учимо руски или не плаћамо преводе за исти или правимо смислена софтверска решења која би нам помогла у превођењу са руског. Руси имају читав један свет којег смо мало или никако свесни. Садржаји на руском су бескрајни и врло квалитетни. Не знам зашто бих се ја сад убио што не говорим совеносербским. ‘Ајд да научим руски који је и сам препун позајмљених речи и правила, јер је језик жива ствар.
Људи смо, нисмо једне од наших комшија који разбијају ћириличне табле. Нешто ми на ум паде… Зар и та чињеница што нам разбијају табле с тим Вуковим писмом какво год јесте није довољно добар индикатор да смо ипак на каквом таквом добром путу, јер против чега је та руља, то мора да је цивилизацијски више корисно него штетно.
Valjda te patrijote smatraju da bi bolje razumeli Ruse na slavjanoserbskom, a u zivotu nisu procitali neki ruski klasik. Sreca pa se pojavio Vuk inace bi govorili kao Bugari.