Пре два месеца, тачније 7. јула ове године (патриоти би рекли: „о Ивањдану“), прича се, у мојој емисији, вртела око заборављеног Дана устанка, односно дана када је Жикица Јовановић-Шпанац, у Белој цркви, убио жандара и тиме започео, макар формално, устанак НОП-а. Прекјуче ми, не знам ни сам како је та тема опет дошла на ред, слушалац каже како је Жикица са два метка призвао бомбе на Београд, а да је исто тако могао убити и поштара, јер је и поштар део окупационог апарата.[1]
Наравно, бомбе су на Београд пале три месеца пре него што је Жикица убио жандара, али један патриота не мора да има знање, већ расположење, тако да слушаоцу нисам замерио ову мали историјску непрецизност и обртање узрока и последице. Ово друго је, међутим, добро питање: да ли је и поштар део окупационог апарата? Ја мислим да није и то зато што није инструмент силе. Део окупационог апарата су били жандари и остале наоружане формације (попут Збора, на пример), које су служиле окупатору и које су могле да примене силу. Слушалац је побркао буџетског корисника са слугом окупатора. И учитељица прима плату из буџета, али није део окупационог апарата. Њен министар, међутим, јесте и то због тога што намеће школске програме у интересу окупатора.
Исто тако, делови окупационог апарата су и сви они који користе делегирану силу, односно они који, у својој делатности, могу да траже асистенцију полиције, или других органа принуде.
Према томе, у условима окупације, нужни делови окупационог апарата су Влада, Скупштина (јер доноси законе које намеће окупатор), судови (јер спроводе законе које је наметнуо окупатор, до нивоа радног спора), полиција и војска и сви они који користе њихову асистенцију у својој делатности, попут извршитеља, на пример. Исто тако, део окупационог апарата су све институције које су настале вољом окупатора (попут разних агенција и канцеларија), али је јасно да кафе-куварице, чак и у тим институцијама, нису део окупационог апарата, већ су то само они који заузимају руководеће положаје.
Глумац, који игра комедије у време окупације, јесте гњида, али није део окупационог система, јер нема средства принуде. Када би, рецимо, полиција на силу приводила публику у позориште, да гледа представе, онда би и глумац био део окупационог апарата. То што изгледа да јесте је због тога што се глумци, по природи својој, упињу да задовоље господара изнад стандарда које овај тражи. Играће у свакој представи, или у сваком филму, у коме Срби изгледају као директни потомци Луцифера, само ако у томе има нешто пара, или популарности. Често је довољан и мршав аплауз.[2]
Остаје озбиљно питање како дефинисати окупацију, па самим тим и појам слуге окупатора. Окупација се обично дефинише као војно деловање, током ког оружане снаге једне државе, војним средествима, заузимају територију друге државе. Четврта Женевска конвенција регулише обавезе окупатора (да нахрани становништво на окупираном подручју, о заштити цивилног становништва, о понашању према лицима лишеним слободе итд.). Тако гледано, Србија данас није окупирана, изузев на територији КиМ.
С друге стране, тешко је разликовати модерни колонијализам, од класичне окупације. У том смислу, појам окупације би могао да се прошири и да се њоме означи стање када једна држава (или војни савез) под претњом силе, или корупцијом, принуде законодавна, судска и извршна тела[3] у окупираној држави да служе интересима стране државе (или војног савеза).[4]
Исто тако, веома је тешко замислити суверену земљу која је окупирана, тако да се одсуство суверенитета може сматрати другим именом за окупацију. Држава која није суверена, а није ни окупирана, може уживати у том стању само ако постоји договор великих сила да се такво стање очува. Сувереност се може остварити или ако се поседује нуклеарна бомба[5], или ако постоји снажна конвенционална војска, у условима непостојања пете колоне. [6]
Да сажмем:
- Неоколонијална управа и окупација се разликују у корист окупације, јер неоколонијална управа није дужна да се придржава Четврте Женевске конвенције.
- Ма колико десничари славили колаборацију, она ће увек бити окренута против сопственог народа.[7]
- Жикица је легитимно треснуо жандара у најмању руку зато што је борба против окупатора легитимна, сем у очима десничара.[8]
[1] Ја сам, наиме, тврдио да је жандар, који је попио метак од Жикице, део окупационог апарата, па тиме и легална мета.
[2] У Старом Риму, глумци и проститутке нису могли да се сахрањују на гробљима са поштеним светом, већ су имали своја гробља.
[3] У извршна тела спадају и институције принуде и силе.
[4] Можда би требало размислити и о појму „самоокупација“, или „аутоокупација“.
[5] Одавно већ постоји термин „нуклеарни суверенитет“.
[6] Бити окружен НАТО пактом и није нека срећа, али ограничава могућности за нуклеарни удар по Србији, јер би, ма како мала нуклеарна експолозија била, озрачила и становништво околних држава, које су у већ у пакту.
[7] Ко сумња да су све петооктобарске власти до данас из истог корпуса идеја као и њихови опоненти на десници, нека погледа њихов однос према колаборацији и капитализму и видеће да су у питању браћа рођена.
[8] Не и легално, у тим условима, јер окупатор не дозвољава да се његове слуге легално ликвидирају.
Насловна фотографија – Устанички плакат „Србија се умирит не може“, скен из књиге „Отписани“ Драгана Марковића (Просвета, 1977.)
Dobar tekst, tera na ozbiljno razmišljanje. Pitam se da li su onda i direktori stranih korporacija (mislim na naše ljude u stranim kompanijama) deo okupacionog aparata?
Veoma zanimljivo razmisljanje…Evo sta mene konkretno muci. Izvinjavam se na opsirnosti, ali sve je nekako hipoteticki. U pitanju je uciteljica. Ako uciteljica predaje po programu nametnutom od okupatora, vrsi indokrinaciju i vrbovanjemladih (ispiranje mozga) za racun okupatora; Prijavljuje izostanke i kaznjava ucenike koji ne savladaju gradivo po planu i programu; Prijavi (iz straha za sopstvenu egzistenciju, ali i da je neko drugi ne pretekne) naivnog ucenika, koji je npr. izletio kako Zikica J. Spanac nije zapoceo ustanak, nego je ustanak zapoceo negde na R. Gori, da li onda ona nije deo tog okupacionog aparata, makar srafic u mehanizmu, pa samim tim i legitimna meta?
Male ispravke teksta. 7jula je ubijeno 2 žandara a ne jedan. Lončar izbeglica iz Like i Braković iz Vrbave kod Gornjeg Milanovca.
Okupacija nastaje gubitkom suvereniteta, globalnog i/ili lokalnog i ima otvoren ili skriven karakter.
Privid lokalnog suvereniteta skoro u potpunosti uživa stanovništvo većine zemalja tkzv. slobodnog sveta pa se i ne bori protiv otsutstva globalnog, jer to ne oseća na svojoj koži. Šta brine nekog Nemca ili Finca što okupiranim svetom vladaju ljudi u čijim rukama je Amerika samo instrument vladanja, kad on svakodnevo živi u relacijama lokalnog suvereniteta. «Sloboda» koju im daje kapitalizam, proizašla iz slobodnog tržišta i proklamovanih ljudskih prava je za mnoge kompenzacija za neslobodu od izgubljenog globalnog suvereniteta. Skrivena okupacija namernim hranjenjem atributa lokalnog suvereniteta zapravo efikasno pomaže gubitku globalnog.
Pri tom deklarativno i agresivno insistiranje na pravima raznih manjina je samo dimna zavesa za gubljenje slobode okupirane većine. U Srbiji se pod suverenitetom obično podrazumeva isključivo globalni, a pre svega otsutstvo strane vojne sile na sopstvenoj teritoriji. Tako većina misli da je Kosovo okupirani deo Srbije a ostala teritorija to nije i tu počinje gubljenje kompasa. Lako je uočiti vojnu okupaciju, ali ona davno nije ni jedina ni glavna. Ona je vojna samo kad više ne upali ni jedna druga. U svetu koji je sofisticirano brutalan, skrivene forme okupacije pokazuju veću delotvornost od otvorenih. Zato se izmedju ostalog i podržavaju raznim vidovima kontrolisanog «terorizma» i nasilja koje pomažu maskiranosti okupacije. Ko još vidi globalnog skrivenog okupatora kad mu eksplodiraju bombe po metroima i aerodomima? Ko još razume da je okupiran od MMF, EZ, NVO i ostalih skraćenica jednako kao i od NATO-a?
Za održavanje okupacije su, osim okupatora i okupacionog aparata, podjednako važni korisni idioti sa okupiranog područja. Oni nesvesno u svom neznanju, zamagljenih dimnom zavesom umovima, podržavaju okupaciju nečinjenjem, neobaveštenošću, neznanjem, glasanjem za predstavnike okupacione vlasti, nesvesnim odradjivanjem posla za okupatora i njegove eksponenate itd..Njima se neka odgovornost mora pripisati iako nisu direktno u vezi s okupatorom. Na taj način okupator preko okupacionog aparata vlada direktno a posledično instrumentalizujući nesvesnu većinu.
Izgleda da ovo vreme traži cyber partizane.
..“делови окупационог апарата су и сви они који користе делегирану силу, односно они који, у својој делатности, могу да траже асистенцију полиције, или других органа принуде“..po menii,postoji vise elemenata okupacionog aparata…jedan od glavnih elemenata koje okipator okupatora su mediji..jedan od najnizih elemenata okupatora su kolaborateri,voljno ili nevoljno,zbog puke zelje za opstankom tj prezivljavanjem..oni koji su lojalni okupatoru,svesno ili nesvesno su isto u njegovoj sluzbi..dakle ne mora neko da poseduje neke elemente sile da bi bio okupatorov eement
Ja bih kao okupaciju definisao,sve radnje koje sprovodi onaj ko je prinudom dosao u polozaj da izvodi radnje u cilju onemogucavanja uobicajenog i pozeljanog zivota i razvoja jednog drustva-naroda
JNA je po mnogim procenama bila snažna konvencionalna vojska. Kada je došlo vreme krvavog raspada SFRJ, skoro sve aktivne starešine JNA su zaboravile na zakletvu datu toj državi i vojsci, bežeći u novonastale nacionalne države. Što nisu u skladu sa svojim obavezama i ovlašćenjima pohapsili i likvidirali izdajnike? Da li su izdajnici činili većinu u toj državi i vojsci? Scenario je bio planiran znatno ranije, po tvrdanjama vodećih bezbednjaka tog doba, još početkom sedamdesetih godina prošlog veka, o čemu je tadašnji državni vrh imao detaljna saznanja, ali se nije preduzelo ništa. Nisu smeli ili nisu hteli da učine nešto povodom toga? Vidim jednu neprekinutu nit, kroz našu mučeničku istoriju i sadašnje posrtanje i propadanje.
Ko jeste a ko nije deo okupacionog aparata?
U ime koje slobode deluje Žikica Jovanović Španac?
Nimalo laka pitanja, ni prosti odgovori.
Utisak koji se stiče čitajući komentare je zabrinjavajuči, upozoravajuči i obeshrabrujući po budućnost. Naroda, države i normalnog života. Ovde se ne iznosi ni jedn podatak koji bi uverio trezvenog pratioca bloga u istinu. Kao i uvek samo zavere. Samo knjiška i poluistinita teoretisanja o nekim zaverama. Samo tajna i nigde potvrđena saopštenja DB. I tako u krug za vek vekova.
Ima li ko da nepiše nešto argumentovano i potkrepljeno činjenicama.
Ako hoćemo da živimo u sopstvenom brlogu, zatvorimo državu. Ogradimo je bodljikavom žicom. Prestanimoda uzimamo kredite, pomoć i savete od neprijatelja, koje ovde noko ne navodi jasno i glasno. Sve po sistemu, rekla-kazala. Sve u domenu priča babe Perse. Dok najpametniji, najradniji, najkreativniji hrle u naručje baš tih nam omrznutih neprijatelja. Bože čudnog li i dvoličnoh naroda.
Ko to nama našu sreću kvari?
Srbija je najslobodnija nenuklearna drzava u sferi Zapada. Da je drugacije ovaj sajt i radio bi bili nemoguci, a vecina komentatora bi plivala Sredozemljem, Savom i Dunavom u potrazi za rajem. To je legat Slobodana M. koji ni 5. oktobar nije mogao da izbrise. Uostalom, Srbija je jedina iz te sfere pogledala nemani u zube. Mi to nismo jos videli ni od Rusije, cak ni u Siriji. A Kina je ovde istrpela raketiranje ambasade. Toliko o geopolitici i Srbiji.
Hamletovsko pitanje je i danas aktuelno. Da li biti , udariti na zlo ili nestati? Da li „tresnuti“ zločinačkog slugu ili gledati svoja posla? General Paton je rekao da je rat najveće zlo koje je ljudska vrsta proizvela i da ga treba učiniti još gorim da bi se pobijedilo. To je ratnička(muška) logika predvodnika stada, za razliku od mirovnjačke(ženske) logike (ostatka stada), spašavaj potomstvo. Narod kao i stado nemože opstati ako se niko(najjači) ne žrtvuje za bezbednost ostalih (najslabijih, potomstva). Za mene su heroji moji djedovi koji su žestoko ratovali protiv okupatora i moje bake koje su za to vrijeme othranile djecu.
Najveći ratni zločin je napad, onaj ko je započeo rat je otvorio pandorinu kutiju i dok ga se ne kazni, ne smije biti mira. Svaki drugi ratni zločin je manji. Tako šaljemo poruku u budućnost, ko nas god napadne biće poražen i kažnjen. Bez toga nema mira. Najstarije dualističke religije su definisale osnovno moralno pravo i obavezu onoga ko se smatra dobrim da se bori protiv zla.
Zao mi je zbog zloupotrebe prostora za komentar. Zelio bih „nacionalnom romanticaru“ preporuciti da procita komentare sa ove teme, „Srednjovekovni Srpski vojnici“ my city militari. Srdacan pozdrav!
npr. str. 14 i postovi od clana „Valentin Terek“