Сваке године, Дан ослобођења Београда, даје прилику утварним љотићевцима и недићевцима да још једном проспу своју вампирску и издајничку причу српском (у њиховм случају: срБском) народу. База приче је веома проста: дошли су зли партизани и отерали наше Немце. Како су то партизани странци, а Немци наши, слабо да је коме јасно, ако је сувисао ма и најмање.
Морални релативизам је костур на који се каче ове и овакве квазиидеологије, али су, управо због тог релативизма, потпуно стране бићу српског народа, његовој историји и традицији и баш због тога љотићевско-недићевске странке и организације нису, ните ће имати икакав утицај на српски народ, а још мање на политику у Србији.
Поставка ових утвара је оваква: издаја и колаборација су оправдане, јер постоје разлози за то. Рецимо, да се спречи да нас наши Немци не потамане до краја. Недић се, је ли, поставио разумно, да спасе што се спасти може. Љотић такође. Веома рационално. Но, част не познаје разлоге, она је састављена од крви и рефлекса. Кад ти неко малтретира мајку, или дете, ти не размишљаш шта да радиш, ако си частан. Ако ниси, као што носиоци ових идеологија нису, онда почињеш да чепркаш по разлозима. Рецимо, ако ти неко силује кеву, или жену, ти ћеш рећи себи: паметно је не бунити се, силоваће и мене. Частан човек никада тако не би размишљао, нити поступао.
Наравно, без части се може живети. Због части су умрли многи, због недостатка части, готово нико. Паметна је то филозофија, поготову кад образа немаш. У светлу Недићеве и Љотићеве „борбе“, смешно и јадно изгледају Синђелић, Тепић, Обилић, Гавриловић и толики српски хероји, који су част претпоставили користи, па чак и самом живљењу. Како је могуће, ако ниси сасвим параноичан, да ти, истовремено, буду хероји и Недић, и Синђелић? Синђелић би Недића обесио о прву крушку, Љотића такође. Обојица, и Недић и Љотић, са духовним пастиром Николајем Велимировићем, покушали су да се часно, као што је ред и обичај међу таквим гигантима, спасу бекством; Николају је успело. Ни Синђелић, ни Обилић, ни остали истински дивови нашег рода, на бежање нису помишљали.
Управо поређење ова два типа, часног и колаборационистичког, показује карактер и личност оних који им се диве. Стицајем околности, упознао сам велики број недићеваца и љотићеваца и сведочим да су састављени из два људска материјала: први су деца комунистичке сиротиње, лумпенпролетеријата, слабо образована, још слабије васпитана и неспособна за сваку духовну дисциплину, за поимање концепта части, традиције и обичаја. Јад и беда. Полуписмено, агресивно, има само уста, уши нема. Њих воде и ложе нешто образованија деца средњег провинцијалног комунистичког кадра, која сама, мислим на идеологе љотићевштине и недићевштине, не верује ни у једну реч онога што проповеда, али ову полуписмену масу сасвим лепо виклује.
Никакв људски материјал не ниче на мокрој крпи, него на одређеној социјалној и биолошкој подлози. Нећете наћи никога из добре куће, домаћинске куће, да је љотићевац, или недићевац. Кад човек заступа неку идеологију он, заправо, заступа себе, своје могућности и вредности. Вредности расних типова људи су вредности Обилића и Тепића, а не Недића и Љотића. Мишја философија и идеологија колаборациониста има дубоку и генетску, и породичну основу. У таквим породицама су деца генерацијама учена да повијају шију пред јачим. То што ће се, чак и у таквим породицама пронаћи неки Солунац, последица је тога што су их извлачили на силу испод женских сукања, а не тога што су ови једва чекали да се боре за отаџбину.
Иако су овим несрећницима пуна уста традиције, обичаја и вере они, у ствари, с тим ништа немају и баш зато морају стално да редефинишу те појмове по мери својих недовољности. Ви, кад слушате како они тумаче традицију и обичаје, веру и морал, морате мислити да се налазите у душевној болници, у којој су предепилаптична стања на високој цени.
Оно што је честито и поштено у Србији, што је сојно и расно, ни под мукама не би исповедало недићевско-љотићевске вредности; оно што није, непрестано то ради.
Сведочим још нешто: они сами знају да нису добри. Они не говоре, не мисле, не аргументују, већ реже, прете, вређају. Да су сигурни у своје аргументе, у своју идеологију, не би морали да фркћу непрестано. Опет, у савршеној опреци са претњама и пљувачином је њихова апсолутна неспособност да у реалном животу покажу храброст. Највећи број тих хероја је неспособан да чак и своје право име и слику стави на, рецимо, фејсбук профил.
Према томе, Београд је, 1944. ослобођен, а не окупиран. Не може се бити окупиран од својих сународника, то још нико никад није видео, сем побудаљених следбеника маргиналних идеологија. Исто тако, не постоји идеолошка окупација, већ само окупација коју изводе странци. Може се, оно после 20. октобра 1944. звати диктатура, аутократија, страховлада, али окупација не. Додуше, неписмене прецизни термини не обавезују, они имају расположења.
Отужно моралисање ових необразованих и некултивисаних типова над жртвама комуниста, показује да о политици и историји не знају ама баш ништа: и политика, и историја ишту крв. Нико није владао другачије. Шта се дешавало у Француској буржоаској револуцији? Или у другим превратима? Није се убијало? Нису се вршили геноциди по Африци и Азији? Историју запљускује крв, а оно што за њом трчкара и приговара су управо овакви типови, који немају благог појма о чему причају. При том, ти исти моралисти претпострављају Недића Синђелићу, чиме баш и показују висину свог морала.
[foogallery id=“3777″]
Нисам, сем два-три изузетка, упознао љотићевца, или недићевца, који уме да напише реченицу без граматичке, правописне, или стилске грешке. Мрзело их да уче, а и то шти су учили, није им од помоћи. За знање много треба, а расположења има и животиња. Због своје неписмености, они руже писменост уопште; због свог незнања, руже знање; због недостатка храбрости у себи, руже храбре, а уздижу колаборанте. Иста прича као Вучићева: храбро је колаборирати, кукавички је борити се за слободу.
Срећом, кажем, они никад неће представљати ништа у Србији, осим малог, прљавог, пљувачког клуба, који може да добаци до 3-4% подршке у народу.
Иако су им уста пуна срБства, вере и патриотизма, они ништа од свега тога нису: нити су Срби, нити су верници, нити су патриоти. Они су један сувишак, који се створио кад је сиротиња добила дозволу да се бави политиком и кад је незнање наметнуто као право на слободну реч и на мишљење. Да је за мишљење потребно знање, а и хардвер, у виду развијенијег мозга, то им је промакло. Право да се каже је надмашило обавезу да се мисли.
Ја одбијам да ме неки дроњавци и понављачи уче шта је 20. октобар. Одбијам да су Немци били наши, а комунисти странци. Одбијам да су Немци побили мање људи од комуниста. Одбијам да је Недић био „срБска мајка“, само зато што то нишчи тврде. Свет Срба није свет нишчих, иако га силују да то буде. Срби су вазда били жељни моћи, витални, борбени, храбри и увек су презирали гмазове који колаборирају или скидају гаће пред непријатељем. И партизани, и четницу су представљали то мушко лице српског народа, онолико успешно колико су знали и могли. Недић и Љотић, заједно са Николајем, су побуна гмизаваца против онога што је хтело да хода усправно. Та Србија је поражена 20. октобра и за тим жале ови данашњи гмазови.
Насловна фотографија: „Уличне борбе током ослобођења Београда 1944. г.“ Извор – znaci.net
Podjendako je zanimljiva pojava da drugosrbijansci organizuju proslavu Dana oslobodjenja na Trugu republike. Kako to (malo)gradjani da slave dolazak komunista? Ili ce pre biti da su to unuci istih tih koji su oslobodili Beograd. Doduse, dedovi su im uzimali pusku pa u Frusku, ali oni mogu da promene par idologija u roku od par decenija, nije lako danas u Frusku ici.
Чика-Жико, паметан си човек, али те носе осећања (као и једног мог „противника“ са СИ портала, Ацу Т.)
То што су они деца неких бивших комуниста њих не чини комунистима, а ти упадаш у замку приписивања родитељских политичких опредељења потомцима. То нит’ је у реду, нит је то социологија као наука доказала. Ако у некој породици има више генерација опредељених за једну политичку опцију, то није због наслеђа него због интереса! Или рецимо колико ТИ лично људи знаш где отац навија за Партизан, а син за Звезду?!? Већина деце бивших „комуниста“ је 2000. подржала неолибералне принципе капитализма, већина њихових очева је гласала за Слобу!!! Можда су неки од тадашњих ДОС-ових лидера и били бивши комунисти, али они нису заступали ту идеологију! И сад објасни ти мени како је неко ко заступа неолиберални капитализам комуниста?!? Извини, али ја нисам будала па да ми неко продаје м.да за бубреге! Оно си што радиш – ТАЧКА!!! Да није тако, онда би сви ови заступници рехабилитације ген. Недића били у праву да он није издајник, јер он није МИСЛИО то што је радио!?! Капиталисти и комунисти заједно, то нит’ је било нити бива…! (Кина једина има двојни систем, али то ми не можемо да схватимо, јер њихов морални кодекс и схватање дужности према држави, западни мозак није у стању да прихвати, а не да разуме. Код њих капиталисти у Хонг-Конгу раде за интерес и напредак социјалистичке Кине. И да, како је то социјализам „мртав“, кад 1/5 СВЕТА живи у социјализму, а земља је ДРУГА најјача економија света и ТРЕЋА војна сила, са тенденцијом да у следећих 10-так година уобе сфере заузме ПРВО место???)
„…Ili ce pre biti da su to unuci istih tih koji su oslobodili Beograd….“ Чији су унуци то је апсолутно ирелевантно. Они су свесни нечег другог: – Није разумно данас Русима забијати прст у око, а, и још увек, већина народа не подржава Љотића и Недића и колаборационизам. Зато свој колаборационизам скривају под лажном иконографијом. Они би радо славили 4.јули, али не као Дан Борца, већ као Дан независности. међутим за то немају м.да, па зато и „прослављају“ Дан ослобођења!
„…Мишја философија и идеологија колаборациониста има дубоку и генетску, и породичну основу. У таквим породицама су деца генерацијама учена да повијају шију пред јачим. То што ће се, чак и у таквим породицама пронаћи неки Солунац, последица је тога што су их извлачили на силу испод женских сукања, а не тога што су ови једва чекали да се боре за отаџбину…“ „…због недостатка храбрости у себи, руже храбре, а уздижу колаборанте. Иста прича као Вучићева: храбро је колаборирати, кукавички је борити се за слободу…“
Значи не разумем потребу да се оправдава то што већина (можда и ти), није на време увидела куда води 5.октобар, па кад су скапирали да то нема благе везе са патриотизмом, онда су им ови одједном постали „деца комунизма“! Извини, али већина учесника НОБ су итекако били искрене патриоте и одлазак у партизане није имао везе са идеологијом, већ са жељом да се „Шваби ј… м….ка!“ Уосталом, од свих учесника НОР-а, само око 5% је било у КПЈ!!! Каснији чланови, поготово након ИБ-а, су то постајали из интереса, а не из убеђења и то нису комунисти већ КОМУЊАРЕ! Или ти мислиш да рецимо СНС има оволико чланство јер су сви убеђени да је ЕУ будућност и што воле АВ-а??? Паметноме доста.
Остајте с’ Богом, догодине на Космету!
Вања С.
Не бих се упуштао у дубљу анализу коментара Чика Жике.
Уствари његов коментар је лако разумљив.Чика Жика поставља тезу и изражава сумњу или боље рећу покушава да отклони дилему. Дилема се састоји из упитаности, који је мотив да се направи журка на отвореном, на дан ослобођења? А он скуп назива и учеснике крсти као другосрбијанце, Под тим именом, надимком, другосрбијанци, вероватно сматра Србе који су се уживели у удобну улогу жртве, а гнев им извире из зависти, што Вучић обилази и прима светске лидере и што се афирмише. А не да им да дођу до речи. Па шта да се ради, кад немају бољу идеју!? Такав је живот – гобеља из блата , гобеља у блато. Жика тврди да се другосрбијанци не држе идеологије као пијан плота. По структури учесника скупа и начела која су преставили (никаква), он вероватно оправдано слути да су то идеолошки или пак интересни конвертити са комунистичким генима у себи. Макијавели лепо каже- Циљ оправдава средство. У даншњем времену хедонизма нема те идеологија коју другосрбијанци не би замеили за удобну лакоћу живљења.
Занчи ако то примети пре 500 година оштроумни Niccolò Machiavelli, ја му вала верујем иако је Језуит 🙂
Jeste bio Dan Oslobodjenja.
Jedan dan slobode.
A onda iz ralja fašizma u ralje titoizma….
( Komunizam naime upoznali nismo. Samo staljinizam i titoizam.)
Аутор узима екстремне примере за анализу, пример /силовања кеве/ тај пример ставрно боли до бесвести и ту нема примедбе. Немам намеру да оправдавам или оптужујем већ да покушам избалансирати и увести тему у нормалне границе где се преплићу разум и емоција.Зла је било и биће. Ево данас по Србији зла на претек и шта? Таблоиди се хране вестима и монструозним сензационализмом трују младе душе,
Наводите; „Љотићевско-недићевске странке и организације нису, ните ће имати икакав утицај на српски народ, а још мање на политику у Србији.“ Овај Вас закључак је релатвивне природе. Ево прошло је 7 деценије а он још увек живи у појединим деловома Србије и страначки су у скупштини. .Примера ради Двери. Најновији избори у немачкој на сцену доводе фашисте. Што је незабележено у историји Намачке поле другог светског рата. Моја маленкост би другачије констатовала. Да ли ће те странке јачати или одумирати зависи од политичке климе као у земљи тако у окружењу и свету.Историјски не можемо ствари посматрати црно бело. Неки еминентни историчари тврде да је политика Кназа Павла победила рат би прошли лакше. Примери за то су Румунија, Бугарска, Мађарска итд. Ако је историја ,учитељица живота, она ове земље су нешто научиле и сад су у ЕУ. Та философија је имала гесло реал-политике. Сагни се док олуја прође. Консталација догађаја пре други светски рат је била по Србију изузетно лоша. Ево јеног примера који је у свету незабележен. Парола „Боље рат него пакт и Болје гроб него раб“ је неразумна. Исто као она четничка „Слобода или смрт“. Обзана која је гласила за једног Немца сто Срба је .ужасна цена коју смо плаћали невиним главама деце од Краљева, Чачка, Крагујевца, Шапца, Сремског Фронта итд.
Све те жртве би оправдале цену страдања да је Србија решила своје како национално тако и државно питање. На жалост днас у 21-ом веку ми на почетку док окружење заокружује своје државне међе.
Кажете- Но, част не познаје разлоге, она је састављена од крви и рефлекса.
Питам се, да ли је та част адекватна цена за оравдање невино страдалих?
П:С:
Извињавам се на поновљеном кометару, ако решите да објавите објавите овај, исправио см пар грешака које сам уочио и допунио текст ради јасноће.
Овом приликом бих замолио модератора да боју слова појача црном јер стварно смета при при куцању нарочито онима са оштећеним видом.
Хвала на разумевању и срдачан поздрав.
Ako smo djackim glavama placali onih 100 za jednog, sta smo placali sa onih stotine hiljada mucenika poklanih u Jasenovcu?
Trebali smo da cutimo ceo rat, ne bi nas onda dirali? Reci to silnim ciganima koje taj isti Nedic posla nacistima, da ih vozaju po Beogradu u “bupkama”. Da nije i to bilo po toj racunici 100 za 1?
Znas, kad se sagnes dok vetar duva, moze da te naguzi ko god hoce. Bolje vetar da te oduva, nego decu iz narucja da ti otimaju i na bajonet nabadaju.
Za vreme ww2 najbolji ljudi su bili po sumama. Zato je nakon oslobodjenja uglavnom pucalo po gradovima. Tamo oko centra, svaka fasada bese izbusena. Te rupe u zidovima bile su kao slova kojima se ispisivalo “OSLOBODJENJE”.
Divno, nadahnuto, penički ali bez pameti.
Ja u svojim analizama iznosim relevantene činjenice a ti kafanske mantre. Što partizani nisu oslobodili Jasenovac? A 1943 su bili na desnoj strani Save. A?
Zato bolje pročitaj Mošine beleške, ako ti to uopšte nešto znači.
Нажалост, ти не знаш ни ком сливу припада Сава па тако ни у ком правцу тече. Славонија не може бити на десној обали Саве, друже!
Pa, kako ne zna? Covek je mislio da su partizani bili na desnoj strani, u Bosni. Ili prevedeno na srpski – zasto nisu presli Savu kad su vec do nje stigli? Ja licno nemam takve podatke, ali sam razumeo sta je hteo da kaze.
„Znas, kad se sagnes dok vetar duva, moze da te naguzi ko god hoce. Bolje vetar da te oduva, nego decu iz narucja da ti otimaju i na bajonet nabadaju.“
A da li bi ih odnosili i nabadali na bajonet da nismo kneza Pavla najurili? Kada su ga uhapsili u Zagrebu i kada su mu
rekli za puc, njegov komentar je bio – Jadni Srbi, sta ce biti s njima.
Питам се, да ли је та част адекватна цена за оравдање невино страдалих?
Извините, али се не слажем. Невино страдале су побили Њемци, којима није било мјесто у Србији. Недопустива је таква замјена теза: за смрт сваког човјека у нашој земљи криви су Њемци, а не партизани или честници,јер да Њемци нису дошли, сви би они остали живи. Партизани и четници су имали и право и дужност да се боре за слободу. Можемо о сврсисходности и тактици, али ово је суштина.
Коначно, за служење Њемцима не постоје разлози, већ само изговори и то неубједљиви.
Част се не мјери, нема цијену и не може се упоређивати.
Част се не мјери, нема цијену и не може се упоређивати.
Јер ви стварно мислите да ова флоскула има упориште у животу.
То је само реч и ништа више, коју припити и напаљени националисти изговарају у друштву да би јачали свој его.
Искрено се дивим Тепићу и пилоту пуковнику Миленку Павловићу. Који рече „мајку вам дечју, нећете да гинете ви, ја ћу“ и крену на лет без повратка. Тај подвиг је раван библијском миту.
Али то су старогрчки митови прерасли у срске легенде. Сад ја вас питам:“колико је таквих“. Ста је остало од свега осим легенде и споменика око којег се свађају, треба ли нам или не.
Једноставно треба ли нам „Небеска Србија“ или не. Ја је се одричам, ако ћу народ свој да изгубим. Ако њега изгубим не треба ми ни“набеска србија“ ни сва блага овог света.
Још као дете увече седећи покрај огњишта сам слушао прађеда Драгутина кад нам приповедаше:“Дјецо моја, неки Тарабићи говораху да ће нас Срба остат толико да ћемо стати под једну шљиву. Касније сам мислио да ђед булази, али данс почињем да веријем у ђадове ријечи..
А како је кренуло више нас умире него што се рађа и за сто љета оста само „Небеска Србија“!
Још увек ми у мислима она Патријархова мудра мисао коју нам рече на протестима код Теразијске Чесме: „Будимо Људи колико год да је тешко бити Србин“. Тачно, Србин је понос и памет обоје у ЧОВЕКУ:
Dragi Vanja S.,
niste najbolje shvatili moj komentar, ali evo pokusacu da objasnim. Ja se bas pitam kako to (neo)liberalni zastupnici kapitalizma traze parce slave i vlasti tako sto slave oslobodjenje Beograda, isto sto i Vi. Pa, komunisti su vazda bili najvecci protivnici liberalizma bilo kog tipa. To i jeste (prividni) paradoks? Sto ne organizuju nesto tamo u maju kad je Draza formirao jedinice na Ravnoj gori? Pa zar Draza nije branio taj gradjanski poredak medjuratne kraljevine? Zar to nije blize liberalima nego komunizam? Poenta price i jeste da su pripadnici NOB, kao uostalom i mnogi cetnici lojalni Drazi, jesu bili prave patriote. To je neosporno. Ali sta mislite koliko je boraca Seste licke u pauzama izmedju dejstava citalo Marksa Englesa ili Lenjina i Djerdja Lukaca? E, isti taj broj drugosrbijanaca danas cita – Dzona Loka, Adama Smita, Ili Karla Popera i njegovo „Otvoreno drustvo“? Pa ja mogu da se kladim da 90% prisutnih nikada za Karla Popera nije ni culo. I mislim da je Vucic „bolje“ iscitao Vebera, nego oni bilo kog zastupnika klasicnog liberalizma, vremena kada je liberalizam imao i neku tezinu u misli i delu. Ne ovo danas. To je buljuk konzumenata, koji samo zna da mu nista ne odgovara, osim udban zivot u krugu dvojke.
Dakle, imamo situaciju – gradjanska Srbija, organizuje kocert povodom oslobodjenja Beograda od strane komunista, uz rock ‘n’ roll muziku. Ja mislim da bi se svi pomenuti mislioci iz mog posta okrenuli u grobu to da vide. Ali, to nije nista cudno. Jer oni imaju motiv koji je ljudima tog kova zajednicki oduvek na ovim prostorima – fotelja. Njima nije problem da budu zastupnici bilo koje ideologije ukoliko im ona omogucava da zadze fotelje i prosecnu platu od 500 evra koliko je u krugu dvojke, naspram 150-200 u krugu Crne Trave i Grdelice. Ja nemam nista protiv komunista u ideoloskom smislu i uopste ovde i ne vidim sukob ideologija, jer ideologije na Balkanima nikada nisu ni postojale, jer je jos i Djilas (Milovan) primetio (parafraziram) – mi smo uvek bili samo odenuti u sinjele tih velikih ideologija koje sustinski nikada nisu mogle da se prime, jer je sve ispod sinjela bilo balkanska hajducija. Zato konotacija „komunisti“ ili „liberali“ u Srbiji nema znacenje kao recimo u Evropi ili cak i Rusiji. To se samo misli na balkansku hajduciju zeljnu vlasti i privilegija. I zato takvim ljudima nije problem da prave bilokakve oksimorone. Kao to recimo da liberali slave dolazak komunista.
Vi ste sustinski i sami kroz pitanja dosli do iste dileme kako? Samo ja odgovor ne trazim na nivou ideologija, nego na nivou teznje za zivotom na kakav su navikli – leba bez motike. U Srba je to jaci motiv od bilo koje ideologije. I kod mene postoji samo jedan odgovor – to su deca onih koji su ih navikli na takav zivot, a eto mi ih zovemo komunisti. Ali kad ja kazem deca komunista, ja samo mislim deca svojih oceva, koji bez obzira na ideologiju u ciji sinjel su povijeni, jer njihov najjaci instikt je da zadrze ono sto su naucili od svojih oceva – leba bez motike. Zato mi imamo proteste protiv Vucica gde su i levi, i desni i liberali, i monarhisti i anarhisti itd. To se poznavaocima ideja i ideologija ne bi nikada smelo desiti. Ali, avaj, ovo su Balkani.
Браво, право у центар:“… to su deca onih koji su ih navikli…. – leba bez motike…“ Ово је суштина свега „… jer je sve ispod sinjela bilo balkanska hajducija…“. Управо то и сам сво време покушавам да објасним, да ово што нам се дешава нема ама баш никакво упориште у било каквој идеологији, сем „…da zadze fotelje..“, али су појединци толико заслепљени да никаккав разуман аргумент на њих не утиче. Људи не могу, не да схвате, већ да прихвате, да ови који их сада јашу то раде у „десничарском, капиталистичком шињелу“, па им је онда лакше, уместо да преиспитају своје „десничарско-капиталистичко“ опредељење, да кривицу свале на идеолошке противнике, тј комунисте, иако они са тим немају благе везе! Кривце за своју заблуду налазе у другој заблуди. Јер управо је то и највећи проблем у земљи Србији непостојање БИЛО КАКВЕ идеологије (што си ти веома лепо објаснио), а то појединци на овом порталу не могу да схвате.
Остајте с’ Богом, догодине на Космету!
Ни о каквој се ту „небеској Србији“ не ради кад говоримо о части. Не мијешајмо небо у све то! Ово су овоземаљске ствари, тичу се опстанка, не појединца него заједнице.
Да Срби нису пружали отпор, можда би нас било који милион више, само што не бисмо били Срби, него робови, макар се и звали Србима. Ваљда се о томе и ради кад се дижу буне, воде ратови, праве државе… Смисао српства, и културни и етички и политички, је управо у отпору. Несрећна наша историја, која нам је наносила освајаче талас за талсом, учинила је да мјера нашег самотврђивања буде отпор окупацији. Енглезе је, рецимо, историја наградила па су се пред њом потврђивали више тиме што су они окупирали друге него бранећи се од нападача, мада је било и тога.
У сваком се рату гине; ако нећеш погибију, носи јарам и ћути. Наравно да нико од нас није врана која не разумије да није сврсисходно запалити њемачки камион ако ће они да убију 50 Срба, али то никако не значи да ћемо славити оне Србе који су тај камион чували ревносније од Њемаца.
Људи смо ако људски реагујемо па да, кад сте према мени добронамјерни, и ја будем према вама, кад ме ударите да вам вратим. Још је људскије ако одговор упетостручим и у једном и у другом случају.
Што се тиче хероја, они су у сваком народу ријетки – неки људи су за херосјтво просто биолошки преодређени, неки нису и ту помоћи нема. Оно што су учинилиТепић или Павловић није ни за нокат измијенило исход ратова у којима су учествовали. Не вјерујем да су и они мислили да ће се то десити, нису били глупи. Али је поента у томе да нису чак ни размишљали! Нешто је у њима прорадило из дубине личности, испод нивоа рационалног- чист рефлекс, који је неком дат, неком није. Зато и јесу хероји.
Е, сад, судбина народа и судбина појединца нису иста ствар, тј. историја никад не „ради“ само преко хероја. Њој служе и издајници, и кукавице и они – а већина таквима припада – што нису ништа од тога или су, да будем мало и циничан, све помало, па како их ко упрегне. Међутим, узор добра морају бити хероји, модел зла издајници. Допадало нам се или не, народ само тако опстаје, како физички тако и духовно. Релативизација је као канцер – изједа народни организам, полако али неумитно.
Nekome kome je Svaba bio potaman, a Srbin okupator bezali su sa ujakama zajedno preko slovenackih suma i poslagani su zajedno sa njima i po Blajburgu. Za Milana jedno veliko bravo.
Svaka vlast (i opozicija na budžetu) u svakoj koloniji je nedićevska. Vjerujem da će svanuti dan oslobođenja samo ljudima koji prepoznaju zlo(na vlasti i u sebi) i odreknu ga se. Sve što nas truje oličava zlo. Dok se ne shvate dimenzije (i posledice) okupacije nema oslobođenja. Nije nam samo okupirana zemlja, već i tijelo i duh. Ako se država danas ne može osloboditi od novih nedićevaca, možemo bojkotovati sve čime nas truju (od hrane do medija).
@Владимир011
E moj veseli Vladimire,
Žalim i tužan sam što je došlo vreme trijunfa gluposti.
Pa sve ti je lepo objasnio Čika Žika.
Kako se određuje strana obale? Od izvora ka ušću!
Leva i desna strana reke uvek se utvrdjuju u odnos na tok reke Niz rečni tok moj Vladimire. Od Ljubljane ka Beogradu.
Jedna trećina granice logora , tog grdnog našeg stratišta, je na levoj obali Save.
Idi na mesto Vladimire jedinica.Mora da se prespavao prirodu i društvo u osnovnoj.
Ostalo sve moraš naučiti i istinu spoznati.
Doduše iz tvog 011 i njegovog blještavo praznog kruga dvojke i ne vidiš dobro topološke odrednice tokova.
Ali to ti ne daje za pravo da menjaš civilizacijske standarde. Vladimire.!
Е, мој Vilogorski. Што ти је то требало? Са пажњом сам пратио дискусију, а ти га упрска на крају. Зар је важније поповати него разменити гледишта. Што би наши стари рекли, „Златом пиши, г….м запечати. „
Не разумем зашто господин ММ трпа у исти кош Николаја Велимировића са Недићем и Љотићем, Можда чак ни њих двојицу не би требало баш у исти кош, али Владику са њима сигурно не.
Zato što su se voleli, poštovali, iste poglede na svet imali… I svi su bili pelcovani u istom danu… Zamalo, Nikolaj je zbrisao.. Inače bi i njega pelcovali..