Можда наслов делује мало необично, али овај израз користи, у својој философији, Освалд Шпенглер, кад хоће да објасни прелазак са мушке политике (са „стране мача“), на женску политику („на страну преслице“).
Он каже, дакле, да се овај феномен дешава кад народи постану историјски стари, кад више нису спремни да се боре, већ траже пацифистичка и компромисна решења. Ниче таква расположења зове декаденцијом. У бићу, народа, дакле, превладала је „страна преслице“; народ коме се то деси, постаје биљолик, нема више у себи нагоне предатора и своје биолошко трајање ставља изнад слободе, културе, етоса и етноса.
Ту, „страну преслице“, ћете веома често видети код нашег председника, који за себе, врло радо, резервише улогу жртве, коју исто тако радо, у оквиру породице, за себе резервише жена[1]. Улога је згодна: жртву је тешко нападати и оптуживати, тако да она може да сиса животне сокове из околине, а да јој то нико не пребацује. Узгред, то је једина политика коју Вучић може да води: повремени наступи, у којима се мршти, прети, галами, или глуми ауторитет су маркетиншка опсена, док су напади кукњаве једина дозвољена политика.
Ако имате, дакле, жену, која поваздан иде по кући и кука како је болесна (јадна ја, јадна ја), или која се жали на гомилу обавеза које не може да обави (тешко мени, ах, тешко мени), једна ствар је потпуно сигурна: поред вас неће постати ни здравија, ни мање жртва, али ће, после десет година брака, у орману имати двадесет пари ципела, а ви једне, јер сте здрави и прави и, као такви, одлична сте хранљива подлога за све што је слабо, болесно и намучено, поготову ако је све то глума.
Наша сабраћа, из Хрватске и са Косова, за себе су резервисала улогу јадне жене из претходног пасуса („многострадални народ“, „недоклани народ“) и наше је само да их издржавамо и да им дајемо посла и хлеба, макар ми немали ништа. Ми, мислим на нас из Шумадије, још имамо ту „страну мача“ у себи, ту потребу да помогнемо слабом и немоћном, још имамо неку замисао (мада све слабију) о слободи и витештву; наша браћа су давно отрована духом дефетизма и пацифизма, да их само још интересује колико је „њихов део“, што би рекао Мирко из филма „Маратонци трче почасни круг“.
Под маском жртве и многострадалништва, небројени милиони су подељени, многи уносни послови приграбљени. Једино ко нас никад није глобио по основу мучеништва су Црногорци – они хараче по Србији без лицемерних изговора. Сви остали имају родољубив изговор.
Јучерашњи разговор Вучића са Србима са Косова је, без обзира што је у питању представа, жива слика како размишљају наша многострадална браћа. Имали су прилику да питају председника како су се пробудили у шиптрској држави, откуд им онолики криминал на Северу, откуд гранични прелази, са чијом дозволом их је посетио председник и још много штошта. Питали су га, међутим, хоће ли запошљавати више лекара, хоће ли им реновирати кровове на кућама, хоће ли санирати влагу у подрумима. Кад их неко пита, а ја их питам, зашто материјалне ствари претпостављају слободи, они одговарају: „Не знате ви како је тешко доле!“
Ништа бољи нису ни Крајишници који, као и Косовци, братску љубав некако увек виде у чврстој валути. Што је њихово, то је њихово; што је наше, то је и њихово. Зашто? Зато што су многострадални и недоклан народ.
Наша је несрећа, мислим на нас из Централне Србије, не то што нисмо страдали, или што смо недоклани, него што немамо коме да то наплатимо. Нисмо никад имали прилику да имамо кућу у Крагујевцу и још једну, на Косову, да је завалимо Шиптарима; никад нисмо имали фондове за себе само, него само за друге; никад нисмо имали браћу код које бисмо збрисали кад загусти. И, онда, сви дођу овде са тужном причом и пуним џеповима, закаче се на наше фондове, добију смештај, храну, дрва за зиму и, као што ред и обичаји налажу, буду нам захвални на томе. Шалим се, наравно. Намажу нас говнима.
Наша деца и ми немамо посла, јер Срби ван Централне Србије имају лепу навику да се закаче на буџет, па је труба да им те навике кваримо – запослићемо се кад се сви они запосле. Можемо да сачекамо живот-два. Нека се прво намири многострадални народ. То је она, сећате се почетка приче, болесна и нарађена супруга, која има двадесет пари обуће у орману, а ви једну баканџу, са одваљеним ђоном.
Браћа Крајишници ће, са путовницом у џепу, на море у Хрватску, а ми углавном немамо пара за летовање, мора се помоћи браћи, ми ћемо код бабе и деде на село; ми смо фасовали стотине хиљада отказа, многострадална браћа су се запошљавала или, још боље, добијала плату, чак и кад не раде.
Браћа су дизала некретнине, читава насеља своја по Србији, док ми не можемо да поправимо ни оно што имамо. Браћа се не интегришу, не друже се с нама, ми смо нижа раса, добра да даје посао, паре и, повремено, добра за спрдњу. Што смо боље упознавали браћу, то смо се мање волели, али никад нисмо престали да их чоколадирамо.
Црногорци и Срби из Босне немају своја насеља, друже се с нама, адаптирали су се. Кад могу – као и ми, уосталом – искористе прилику за комбинацију, али за њих нема фондова.
Многострадални народ Крајине и Косова, увек набијен патриотизмом кад се нешто дели, добио је, ни крив, ни дужан, грдну земљу по Војводини и Косову на поклон. Ови из војводине су ту земљу углавном продали и сад раде у државној служби, по градовима, јер тле тражи роба, а не гусларење. Ови с Косова су, под притиском, наравно, продавали најскупљу земљу у Европи. Такви су Шиптари: кад те притисну, притисну те парама. Дође нови рат, ми опет отмемо земљу Шиптарима и дамо је „чуварима милог и напаћеног Косова“ да је опет завале оним истим Шиптарима. Опет под притиском, наравно.
Исто тако, Личани и остала браћа, у наступу емоције се населе на Дедиње, удаве нас врлинама комунизма, а онда нагло, за годину-две, постану угледни православци па, по навикама са Дедиња, продуже да држе наставу, само овог пута верску, а не марксистичку.
Срећа је наша, мислим на нас из Србијице, што нисмо морали да бежимо код наше браће у Хрватску, или на Косово – крв бисмо пропишали. Брже бисмо оданде, него одавде, да им не реметимо суживот са комшијама. Не мислите, ваљда, да бисте могли да одете у Книн, или у Ђаковицу, да вас браћа Срби приме, нахране, сместе и дају вам посао у државној управи, па вам још примакну и дрва[2], да не зебете, а ви их, преко свега тога, још ружите на сав глас? Тај филм нит’ се давао, нити ће. Ми нисмо научили да будемо плаћени да бисмо били Срби; ми то, онако, без вајде.
Древна је мисао, не знам чија беше, да ће онај ко претпостави благостање слободи, изгубити и једно, и друго. Браћа с Косова, којој је потребније да среде кров, или подрум, него да буду слободни, платиће цену за то. Ускоро, за годину или две, Шиптари ће их све потерати вамо. И овде ће им фалити да се среди кров, да се реновира гаража, да се добије нешто, нека вајдица. Отроваће нас причом да је подрум који влажи већи проблем од окупације. Ипак, оно што ће бити добро је да ће коначно морати да дођу овде, да се пријаве овде и да престану да крше законе физике, по којима једно тело не може истовремено бити на два места. Постаће обични, мали Србићи, као и ми, и неће више бити фондова за србовање. Тако ће се, кад Шиптари буду заокруживали свој национални сан, ова прича завршити.
[1] „Људи трпе, а жене наричу“, каже бесмртни Његош.
[2] Сведочим из прве руке, па ко хоће да верује, нека верује: док сам живео на селу, мој комшија З.Г. и његова жена су дошли с Косова и седели кући, а добијали, мислим, 50, или 60% плате, јер су на Косову радили у државној управи. Мало-мало, ево га неки камион, или комби, да им истовари храну, средства за хигијену и сличне потрепштине. У јесен, те прве године, добише на поклон неких шест метара дрва, није то богзнашта, али је с неба пало. Мој комшија је, буквално, добио нервни напад, јер су дрва уметрена, а не истругана и исцепана.
Nije zlato sve sto sija. Deliti Srbe ma bracu sa Kosova i bracu iz Hrvatske i centralne Srbije na dobre i lose momke je racun bez krcmara.Kolko je napustenih Srpskih kuca i stanova dobijenih u Brozovo vreme prodato debelo Srbima sa Kosova.To sto su pare potrosene na automobilr i letovanja retko na neku korisnu investiciju nije kriv Srbin sa Kosova.Ti isti Srbi sa Kosova nisu se bunili kada su dolazili kadrovi iz centrane Srbije.A kolko je meni poznato nisam cuo da se neko i zalio da je bio lose prihvacen na Kosovo.U svakom zitu i kukolja ima na sta nisu imuni ni Srbi sa Kosova.U onoj farmerskoj epizodi na pinku niste mogli nista bolje da ocekujete. Jedno je tacno devedeset posto Srba na Kosovo misli poput one sirotinje.,Oni koji misle suprotno to je sistem na vreme odstranio. Sto se tice opozicije na Kosovo nje i nema a ono sto postoji ne vredi nista vise od ove iz centralne Srbije.Crkva na Kosovu je tolko u biznisu da od posla ne vidi nista. Zacetnik uspesnog privrednika u crkvi Vladika Artemije. .Kad je medjunarodnu humanitarnu pomoc delio sirotinji za glasove odredjenoj politickoj opciji i itd.Srbi su ko pcele bez jake matice su izgubljrni drugacije mi ne umemo da se organizujemo..Zamislite samo kolko bi vremena trebalo Vucko da onaj narod posalje u rat,Kosovo ce za dve tri godine za Srbe postati istorija. A Sandzak ,Presevska dolina i Vojvodina bice novi izazovi za Srbiju.
Jos pre dvadeset godina sam zapazio da deca Sumadinaca imaju izuzetne sklonosti ka umetnosti, muzici …. Upravo kao i Milan i ja sam se setio tih predznaka o evuliranju nacije. To je jedan od razloga zasto i sa te strane razumem i objasnjavam pojedina desavanja u nasem narodu. Kontrast nama su Siptari, koji kao mlad narod prihvataju velike ideje i spremni su za zrtve. MI ,Srbi, smo u mnogo cemu potrosili kriticnu supstancu i to u ljudstvu a da ne govorim o negativnoj selekciji. Voleo bih da , sve ovo o cemu pisem, nisam u pravu…….
Možda je trebalo primetiti da su begunci iz Krajina i sa Kosova makar u inicijalnoj meri nagrajisali prateći politike Beograda.
U tom je smislu i Šumadija „obrala zelen bostan“ glasajući za Slobu srbina, „jevropejce“ i ostale „SRBE BRE“ redom.
A da je slatko srbinu udariti na srbina, nije da nije…
,Osnovno načelo kvaliteta jedne nacije, u gornjem tekstu Zagraničnih Srba a i svih neizostavno, glasi:
“ Nema lošeg naroda ima ljoših ljudi“.
Raslojavanje srpskog korpusa počelo je seobama još u 17 veku. Kako je sazrevala istorijska prestava o nacionalnom identitetu naroda tako su počele političke, socijalne, religiozne, klasne, idejne deobe. Da bi se danas srpski korpus sveo na Šumadince.
Alal nam vera. Uskoro se vidimo u Beogradskom Pašaluku. A u finalu našeg bitisanja u krugu dvojke!
Naravoučenje kroz samopitanje: „Koliko Srbija treba da bude mala da bi bila ona prava?“
Браво, Милане, свака част. Дискусија се пренела на портал „Корена“, тек се захуктава. Много поздрава од Ацa из Баната.
Evo, Aco, Milan ti se zahvaljuje. Pozdrav i svako dobro!
Ima dosta istine u svemu ovome, ali, pobogu, dokle te podele na Kosovce, Licane, Krajisnike, Sumadince…? Zasto se to toliko potencira? Cemu to? Kad se budemo sveli ka Beogradski pasaluk, potpuno ce nebitno biti ko je odakle dosao.
Vec za 20 godina ce to biti nebitno. Ti ljudi koji su dosli 90-ih sada vec imaju unuke. Kada ta generacija stasa, da li mislite da ce sebe dozivljavati kao Krajisnike, Kosovce, ove iii one? Nece. Bice Srbi iz Srbije, jer ce uveliko biti integrisani u srpsko drustvo.
Na kraju krajeva, vecina stanovnika centralne Srbije je poreklom iz Hercegovine i Crne Gore. Njihovi preci su tu dosli pre 100, 200 godina. I? Da li oni danas sebe smatraju Hercegovcima i Crnogorcima? Naravno da ne. Tako ce isto biti i sa potomcima ljudi koji su u Srbiju dosli 90-ih godina proslog veka.
Jerini problem je sto cemo tada svi biti pod jednom sljivom. Ali kakvi smo, i tu cemo da se delimo i svadjamo.
Oooooooo kako me nervira ta sumanuta tvrdnja da su svi, ili makar velika većina Srba poreklom iz Crne Gore ili Hercegovine, pa to dobije konotaciju kao da smo došli iz Milove Crne Gore ili Izetbegovičeve Bosne ili u najboljem slučaju iz Crne Gore Kralja Nikole, pre 100 godina, što rekoste u tekstu. To je potpuna neistina i manipulacija, jer većina vas, tzv Crnogoraca i Hercegovaca, koja sa ponosom pokazuje to svoje poreklo ili „porijeklo“ i taman ga odmota unazad, iz Beograda 2000 i neke do nekog krševitog sela u Crnoj Gori, Hercegovini ili Krajini pre 100 ili 200 godina u najboljem slučaju i tu stane! A što ne teratei dalje, unazad, Srbija je matična država i Srbi su matični narod, vi vodite poreklo od nas, a ne obrnuto. Vi ste otišli iz matične države i sada se (posle 100, 200, 300…) godina vraćate, sa izmenjenim navikama i mentalitetom u postojbinu! Vi vodite poreklo od nas, a ne mi od vas!
@Александра Миленковић
Poštovana Aleksandra,
Obraćam se tebi. Pošto smatram da se ti moderator portala.
Pre sat vremena dobio sam ovaj mejl od jednog mladog goapodina koji me uvažava i traži moje slabašno mišljenje.
On je otišao odavde ali prati događaje, ceni vaš portal i smara ga kvalitetnim. Redovno prati Milanove tekstove i komentarišemo međusobno.
Evo negovog kometara zadnjeg teksta.Nije mi dao odobranja za objavi ali evo ja rizikujem da prekršim naše mađusobno uvažavanje, pa šta Bog da.
Ja sam komentarisao naivno pošteno koliko se to danas može.
Ovaj njegov kometar ne morate objaviti, to zavisi od vaših pogleda na današnja zbivanja.
Ja ovaj komentar neću komentarisati je ne bi bilo korektno.
Ovo nije nikakva zavera nego iskrena namera da pročitate misli i stavove jednog mladog čovekoa koga je zapad oberučke prihvatio.
A on je tužan što je napustio rodnu grudi kao jedinče da ne bi sagoreo u ovom vihori uzburkanih strasti i uzavrelih emocija.
Cilj mi je da vi pročitate jer verujem da imate potomke koji su suvrst ovog mladog momaka.
On piše:
Mislim da je Milan u poslednjem tekstu preterao. Iako smatram da je u odredjenoj meri u pravu,
mislim da je ipak preterao.I podlegao onome cemu su mnogi podlegli – konstantnim podelama i
nadgornjavanjima ko je bolji i veci Srbin. Mislim da ta diskusija nije diskusija za ozbiljnu raspravu,
nego diskusija po meri slavskog stola ili pijenja ispred zadruge. Ne vidim poentu u tome. Znamo mi
da sta se sve dešavalo, znamo i da nismo samo mi krivi, ali nisu iskljucivo ni oni. Ne moze se
ignorisati nepovoljnost istorijskog trenutka i pogresno izrazavanje nasih nacionalnih teznji. Siptari
su tu ispali mnogo pametniji od nas. Mnogo bolje su razumeli znakove vremena. O tome sam ti
vec pisao. Oni su tacno znali i sada znaju sta hoce. A nas domet je da pricamo za slavskim stolom
koliko smo zrtava imali u ratovima i da smo njihovom krvlju kupili citavu buducnost. Daleko od toga.
Oni su mozda znali za sta se zrtvuju, mi danas ne da ne znamo za sta se zrtvujemo, jer smo
postali slabici, nego ne znamo ni za sta zivimo, osim za medjusobna nadgornjavanja, poturanje
noge itd. Ne vole se svi Nemci, ali znaju da je na korist svih strana da zajedno teze odredjenom
cilju. Nemci se pozdravljaju sa – dogodine u Königsbergu, ili dogodine u Vroclavu, Pragu ili Becu.
Oni su odmah postali svesni na sta su svedeni i resili da iz toga izvuku maksimum. I uspeli su.
Moja procena je da je ovo maksimum sa trenutnim stanjem tehnologije (a oni su u vrhu) i brojem
stanovnika koji imaju (80-ak miliona). A mi? Mi smo i dalje na nivou plemesko rodovskih zajendica,
ali u gradu. Tu se slazem sa Milanom da je to kljuc malogradjanstine. Dakle, to ti je rodovko-
plemeska zajednica, ali bez tradicije, bez rigidnih pravila zivota koja su postojala pre stotinjak
godina. Sto znaci da se temelji na – ja tebi vojvodo, ti meni serdare, a obojica znamo kolika smo
govna. Bez osecaja o pripadnosti, bez osecaja o kolektivizmu i o univerzalnom dobru za celu
grupu, odnosno naciju. I zato mi imamo korupciju kao deo mentaliteta i konstantne deobe. Nismo
uspeli da steknemo osecaj prave pripadnosti. Ostali smo na nivou svoga sela (svaki funkcioner
samo gura svoje rodjake i zemljake), ali bez ikakvih moralnih skrupula (koje u principu uglavnom
dolaze iz tradicije). To je u stvari najbolje objasnio Slobodan Jovanovic u onom tekstu o Dinarcima.
Izgleda da nam je to kob. Imali smo ceo vek fore da to popravimo, ali nazalost nismo uspeli. I
mislim da smo kao nacija doziveli totalni neuspeh. Videcemo sta ce doneti buducnost.
Pozdrav,
D
Hvala Vam na pročitanom.
Želim svako dobro Vama i Milanu.
Milenkovicu Srbijanci su upravo glavni krivci sve Srpske nesrece.Oni su bili ti koji su birali sve Srpske vodje od 1989 pa na ovamo.Njesmo ih mi u Krajini birali vec ste ih vi Srbijanci birali.Pa prema tome nemojte se zaliti na nas Krajisnike vi ste krivci svega.Sto se tice koristenja vase navodne siroko grudosti ja je njesam osjetio.Sam sam se snalazijo koliko sam moga ako sam moga dje vas Srbijance zakinuti zakinuo sam vas .A zasto i nebi vi ste kumovali nasoj nesreci valjda sam imao pravo da vas zakinem na 10 tona cimenta i 5 tona kreca.I dan danas stojim na poziciji da Srbiju treba maksimalno koristiti to jest da od nje treba sto vise uzeti.Sto se tice toga kako bi mi Krajisnici vas primili da ste vi dosli kod nas u Krajinu.Kao prvo vodu vam nebi naplacivali i hranu za bebe kao sto ste vi Srbijanci nama naplacivali.A sto se tice zaposljavanja dje da vas mi zaposlimo? Sta u Krajini da radite? Da cuvate koze i ovce ili da vas zaposlimo u neki Dalmatinski i Licki kamenolom? Dali bi to radili?Njesam siguran.Srbija je duzna Krajisnicima omoguciti ono sto nesmije svojim Srbijancima.Mi smo zrtve vase Srbijanske politike a ne obrnuto.Vi ste Slobu birali a ne mi.
Prvo nismo Srbijanci, to ne postoji i ne znači ništa! Ovo je SRBija i u njoj žive SRBi, a tu umotvorinu „Srbijanci“ su upravo izmislili Krajišnici i Hercegovci, da bi se razlikovali od matičnog stanovništva, sli je nisu uzeli za sebe, pa oni postali Srbijanci, a mi u Srbiji Srbi, nego obrnuto! Što Hrvate ne zovete Hrvatinci ili Mađare Mađarinci i slične gluposti!? Ispade da ste vi strašno patili u sopstvenim kućama (čuvali ovce, tucali kamenolom….) a ja nešto ne primetih masovno doseljavanje pre tragedije 1995., pa ipak, ako je tako i bilo, valjda treba da budete srećni što ste primljeni u maticu gde ima mnogo više mogućnosti za rad osim tucanja kamenja i čuvanja koza! Ali ne, vi ste nezadovoljni Miloševićem, koji je vas upropastio, pa valjda je pre svega nas upropastio, jer je bio predsednik ove zemlje, a i vi ste birali neke svoje ljude, Babića, Martića… pa vidite sa njima. Ovo oko cimeta i kreča nisam razumeo, ali poruku oko zakidanja i snalaženja sam dobro razumeo (video i u praksi) a o tome i piše u tekstu koji komentarišemo.
NIKOLA@ Nikad se necemo integrisati u Srbijansko drustvo.Ne zato sto ne mozemo vec zato sto necemo.Radije se ogradjujemo nego da se integrisemo .Razloga ima nekoliko prvi je Kulturoliski drugi potreba da se sacuvaju nasi obicaji i mentalitet po cjenu svega.
Najbolje je uzetu ,,putovnicu,, i onda si Hrvat, ali imas sitnu korist.
Niko Srbijancima nije kriv sto njesu vispreni i umrezeni u rodjacko zemljacke veze.Mi Krajisnici se snalazimo koristimo cak i vase Srbijanske slabosti kojih vi njeste svjesni.A jedna od vasih slabosti je je ta prica o vasoj Srbijanskoj dobroti.Nije da nema dobrije Srbijanaca ima ali mi Krajisnici da bi se izdigli iznad vaseg Srbijanskog poimanja zivota.Moramo vas koristiti da ne kazem iskoriscavati.U smislu budemo gazde u vasoj sopstvenoj drzavi u vasim gradovima vasim firmama u vasoj svakodnevici.Vi naprosto nijeste kadri zivot zasnovati i ziviti na nasim principima.Jos ako se tome doda kulturoloska zazlika izmedju vas i nas stvar je potpuno jasna.Da nikad necemo moci zajedno
Ово је, Книњанине, већ безобразно! Србија те је примила и дужан си јој, макар да ћутиш!
Ја бих волио да се браћа из Србије организују и покажу мало рођачко-земљачке солидарности, било би благотворно по српско јединство. Да видиш како би се зачас културолошки приближили – пар полупаних носева би учинило доста за јединство српског народа. Ми Динарци (а нису ни остали брђани другачији) поштујемо кад је „тврдо“; кад се пред нама узмакне, умијемо да претјерамо. Батина је сјајан ујединитељ!
Не потцјењуј Србијанце, никад! Ти си шмугнуо и то баш у Србију, како је кренуло, можда и мене чека исто (мада вјероватно не у Србију, просто више нема мјеста!) – они постојано стоје на тим ријекама. Преживљавају овако и онако, ама нису (још) побјегли. И нису јуче пали с Марса, имају и они неке ђедове који су се тукли по Церу, Колубари, Дрини, Солунском фронту… Има ту много потенцијала.
И немој тако с висока, док ти се неки усташа башкари по Книну. Посебно што ти не знамо ни имена ни лица.
Ko bi rekao da ćemo se u nečemu potpuno složiti: „Jos ako se tome doda kulturoloska razlika izmedju vas i nas stvar je potpuno jasna“. U potpunosti stojim iza ove tvoje rečenice, samo bi dodao malo pojašnjenje. Kad „starleta“ objašnjava profesorki fakulteta kako je nesposobna i ne ume da se snađe, nego ceo mesec radi za ono što kao „starleta“ dobije za jedno veče, to ne znači da je profesorka stvarno glupa i nesnalažljiva, nego da ni iz fizičkih, moralnih pa ni iz kulturoloških razlika ne bi mogla da radi to na šta je nagovara „starleta“ iako je to finansijski isplativo. Nas je sramota da se tako ponašamo pred našom decom, roditeljima, prijateljima, komšijama,…. vas očigledno nije! Što bi rekao Dučić: „Hrvati su najhrabriji narod na svetu, ne zato što se ničega ne boje, nego zato što se ničega ne stide“, izgleda da ste živeći vekovima jedni pored drugi, dosta toga poprimili.
In medias tRes!
Ko je Книњанин?
Ја тајанственог Книњанина посматрам из угла псеудо лика, кога злонамерно потурају неки са идејом да заваде народ. Јер смо као народ склони завади.
Ствар је јасна, Миланов текст изазове полемику, и ево га „Книњанин“ у свој својој срџби и осионости удара по србијанцима. Било би провидно и безначајно да то ради стваро један човек баш из Книна односно, поштени страдалник и губитник из рата. Просто није логично, а ако и ради случај је за психијатра..
Ово се ради смишљено и резултати се виде. Почињемо једни друге да мрзимо и претимо. Циљ је постигнут.
Светосавско племе се и даље дели и осипа, а деобама се крај не види.Највећи непријатељи смо ми сами себи.
Книњанине, ако желиш твоим замљацима и нама староседеоцима добро прекини са првокацијама, а ако пак наставиш значи да ниси Книњанин већ провокатор са злим намерама.
Онда модератор треба да прекине објављивање тих коментара.
Срдачан поздрав ма ко да си.
За Владимира Павићевића,
Владо, не напуштај Српски Пијемонт већ се бори главом а не срцем. Срчане борбе смо све и увек губили. Борбе добијају они којима је разум у срцу. Није време за мач већ за мудрост. За мач увек има времена, нормално кад се промене светске прилике.
Puštam njegove komentare, jer su živi dokaz Milanovog teksta o Krajišnicima. No, uglavnom ga lobuju pogledom, za nevericu.
Poštovana,
Mislim da niste u pravu.
Milanovi tekstovi, ovakvog sadržaja, su uzrok ovakve posledice, tipa Kninjanin.
Suština svega je ne dati povoda za provokaciju.
Pozdrav
Mislim da brkate uzrok i posledicu. Nije Milanov tekst njih stvorio, već su oni razlog napisanog teksta.
Браво! Прави одговор!
Браво, то је поента!
Naravno da ovakvi tekstovi izazivaju uvjek polemike.Medjutim problem je sto bi ti VILOGORSKI da vodis polemiku o Krajisnicima bez Krajisnika.To ti je isto kao da ogovaras najboljeg prijatelja daleko od njegovi usiju i ociju.I onda kad u ovim komentarima napisem nesto kontra tvojih ocekivanja onda ja u tvojoj percepciji postajem neki anti Srbin ili ko zna sta jos.Ja sam napisa da su glavni uzrocnici Srpski stradanja Srbijanci jer oni su birali i Kralja Aleksandra i Tita i Slobu pa i Djindjica i Kostunicu.Vucica i sadasnji rezim smo birali svi i vi Srbijanci i mi Krajisnici.Jer moras znati da mi Krajisnici njesmo imali pravo glasa u Srbiji do 2000 godine.Tek poslje smo to pravo dobili.Sustina je da ste vi birali Slobu koji je i nas i vas zavio u crno.Vas mozda i vise nego nas.Mi smo izgubili Krajinu.Ali vi ste dugorocno osudjeni da budete gradjani drugog reda u Srbiji.Jer satisfakciju za gubitak Krajine svaka vlast u Srbiji ce gledati da Krajisnicima udovolji.Udovolji po pitanju zaposljavanja nase djece. I povlastica vezanih za zaposljavanje u drzavnoj upravi.Mi cemo uvjek imati prednost nad vama po tim pitanjima.Jer mi smo taj naj osteceniji dio Srpskog naroda.Ostecen upravom pogrjesnim izborima Srbijanaca od 1989 na ovamo.
@KNIN
Nisi ti nikakav Kraišnik.
TI si provokator. Ja odlično znam kraišnike. Imam ih i familiji sa obe strane. Poznajem te ljide odlično od moje prijateljice bolničarke do profesora univerziteta. To su odvažni ljidu,kršni, inteligentni, časni, vitezovi. Tešku istorizu su imali. Danas žive ponosno, poštuju zakone ove zemlje i pate zajedno sa nama. Često znaju u trenutcima kad ih obuzme tuga za Krajinom da kažu- mnogo ste nam pomogli ali mi nismo u stanju da se vama odužimo. Bolje da nam niste pomagali jer ste svoje resurse iscrpli a mi smo mnogo nerealno očekival pa smo zato postradali.E zato sad živimo svi ovako neizvesno i teško. Sad smo jedni drugima krivi.
Objasni sve to Milenkovicu kako smo mi Krajisnici odvazni inteligentni srcani krsni ljudi.Zavisi koje si ti Krajisnike to upizna?Njesu svi Krajisnici isti imas nekoliko vrsta Krajisnika.Imas nas Krajisnike iz RSK ali i imas ove iz Bosne a imas i ove Srbijanske iz Negotina.Koje si ti onda to upizna?Krajisnici iz RSK nemaju puno dodirni tacaka sa Krajisnicima iz Bosne.Oni su bili pod Osmanskom vlascu isto ki vi Srbijanci dok smo mi bili pio Austriom.Oni su bili seljaci cobani bez ikakvi prava ili sa vrlo malo prava.Dok mi Krajisnici sa prostora Dalmacije Like Korduna Banije Slavonija smo morali svijetlom caru skute ljubit i boriti se za njeg.Svaka Krajiska kuca je imala obavezu 3 muske vojno sposobne glave dati za Austrijsku vojsku.Sve ostalo nam je bilo dozvoljeno.Austrija nam nije branila da ispovjedamo nasu Pravoslavnu vjeru niti su nam rusili Crkve, samo su nam spavali sa zenama .Kao sto he bio slucaj sa vama u Srbiji i ovima u Bosni koji ste bili pod Turcima.Nas Manastir u Dalmaciji Manastir Krupa je pod naletom Turaka bio tesko ostecen Austrija je izdvoila novac da se taj Manastir popravi i dovede u prvobitno stanje.Slicni primjera imas sirom Krajine dje su Austrijske vlasti obnavljale nase ostecene Crkve. Svijetli nas. Zato kazem objasni sve to Milenkovicu on ima suprotno misljenje od tvog.Za kraj mog komentara ne zaboravi da njesu isto Srbi Krajisnici sa prostora Austrougarske i Krajisnici iz Bosne.Ovi iz Bosne su bili raja cobani bez prava.Mi sa prostora Austrijske Monarhije smo totalno drugi status imali.Zato su Krajiski Srbi Svijetu dali tri velika naucnika Teslu Milankovica i Boskovica dok ovi Krajisnici iz Bosne ni jednog.Ni jednog naucnika ni Srbija nije dala.
U ovom tekstu zajednicki imenitelj je zrtva. Svi su zrtve. Srbi iz Hrvatske, Srbi sa Kosova, Srbi iz Srbije. Ako izostavimo sve ostalo, opet imamo nesto sto nas veze.
No medjutim sto bi rekao Avram B. Mi volimo da vrsimo nuzdu dok plivamo.
Stvarno nemam nameru da raspravljam na ovako besmislen i neargumentovan način.
Posle bitke su svi genarali.A na Gazimestanu 1987 Milošević drzi govor pre 1500000 Srba pa nisu tu bili samo Šumadinci. To je bio najmasovniji skup naroda od njegovog postanka.
Esad kada je ta energija i san o Srbiji u nacionalnim granicama utihla nesta i najskuplje srpske reči.
Sad starog idola odbaciti i traži se novi za novu avanturu. Gospodo to istorija ne prašta.
Tužno je da se potežu ovako teške neargumentovane i bolne tema, a da se ne zna ili namerno prikriva istina. Pa upravo najvećeg šumadinaca Dobricu Ćosića su ponizili baš krajišnici na pregovorima da se prihvati plan Z4. I od tada su kola krenula nezbrdo da se i danas ne zaustavljaju.Šta je Dobrica rekao ima u beleškama sa sastanka, Tako je se nažalost i zbilo. E sad je ponovo kriv Dobrica.
Ko to nije naučio do sada neće ni u buduće. E u tom slučaju se moze podvući crta u traganju za izgubljnim snom.
Plan Z-4 je ozvaničen početkom 1995. godine i nudio je Srbima u Krajini široku autonomiju unutar Republike Hrvatske. Krajina je, po planu, imala pravo na predsednika, parlament, vladu i sudove, ime, zastavu, grb, sopstveni novac, upotrebu jezika i pisma, pravo na sopstvene poreze, policiju, carinu i sklapanje međunarodnih ugovora. Hrvatska vojska bi mogla da uđe u Krajinu samo na poziv krajiškog predsednika, hrvatski zakoni bi se sprovodili samo uz saglasnost Krajine, dok bi sporove između Krajine i Hrvatske rešavao poseban ustavni sud.
Normalnom čoveku sve jasno,
To je sve vas Milosevic odbio samo zbog pokusaja da sacuva Kosovo u Srbiji.Sjeti se sta je Boro Jovic kaza nas ne zanimaju Srbi iz Hrvatske nas zanimaju Srbi u Bosni i Kosovo.Ovo je cak i Lazanjski potvrdio u jednoj emisiji da mu je Jovic to otvoreno kaza sta su prioriteti Srbije.Tako da tvoja prica o Z4 nema utemeljenje.Z4 jest sve to nudio nama u RSK ali taj Z4 nije bio po volji Srbiji zbog Kosova.Milosevic je zna ako Krajisnici prihvate Z4 da ce isti takav plan on morati dati Albancima.Toga se Srbija prepala i onda brze bolhe je zabranila Krajisnicima davprihvate Z4.Nebi li tako Americi pokazali kako su spremni zrtvovati 700.000 Srba iz Hrvatske zbog Kosova.I da im Ameri na taj nacin pistede Kosovo.Cak je Milosevic imavusmeni dogovor sa Holbrukom oko toga.Dacic je nedavno pominja taj dogovor.Naravno da nije Dacic pomeno RSK jer bi se tad otkrila puna ustina o izdaji RSK.Prijatelju Srbija je zrtvovala 700.000 Srba iz Hrvatske zbog pokusaja da tako odbrani Kosovo.
Lepo ste vi to smislili, da stalno levitirate izmedju Beograda, Zagreba, Beca I Budimpeste I da se vajdi.
Muka ovde – vi u Hrvatsku, oni vas najure – vi ovamo. Privilegije tamo, privilegije ovde.
Zasto vas je Beograd prodao??? Prodao vas je „svijetli“ car, pa se njemu zalite. Njemu ste ljubili guzicu bar 300 godina….
ISTINA iz prve ruke,
Intervju Mire marković:
Na pitanje o Slobinoj najvećoj grešci u politici, ona kaže:
To je bila lakovernost.
Strpljenje i tolerantnost prema nekim usijanim glavama u rukovodstvu preko Drine devedesetih godina, koji su i najbolju volju međunarodne zajednice, kada bi bila ispoljena, odbijali, rukovođeni iracionalnom zabludom o sigurnoj pobedi, na koju su, međutim, računali oslanjajući se na njega.
Pametnom hroničaru dosta.
I ovde sam polemisao i o psihološkoj konstrukciji „pobunjenika“ i političkom nagonu izražavanja netrpeljivosti prema neistomišljeniku ili prezira prema konceptu različitosti. Mislio sam da sam već rekao sve što sam imao na ovu temu ali uvek se otkrije neki novi podatak
Netolerantnost, s druge strane, može da bude i kolektivna, posebno pod autokratskim vladama, Danas većina partija traži od svojih sledbenika da preziru neistomišljnike iako ti isti lideri nemaju nikakov program ni opravdanje da obrazlože takve političke stavoe. To je ono loše što populisti žele jer takvom politikom objedinjiju svoje sledbenike hraneći ih netolerantnošći a sebi obezbeđujući vođstvo. Kao na primer Kninjanin, kafanski filozof, koji mlati praznu slamu.. Svoja dotacije koje nisu male obezbeđuje isto tako od onih koje optužuje jer ih smatra protivnikom.
Istorija našg naroda mnogo je više obeležena mržnjom, ratovima i masakrima nego delima ljubavi. Da li se može pobeći iz kruga naše netolerantnosti. Naša sklonost ka nasladi koju stičemo preziranjem toliko se ukorenila da neodgovorni stranački lideri svesno manipulišu da to postaje normalan politički vid borbe. Cena kojom se ta neodgovornost plaća dolazi kasno. suviše kasno!!!
P:S:
Srbijom posle Broza su vladali ne srbijanci. Milošević, Crnogorac. Đunđić Bosanac. Šešelj Hercegovac. Istaknuti lideri stranaka. Čanak kraišnik,Čeda bosanac, Vučić bosanac.Drašković hercehovac. malo li je.
Cifra od 700000 Sba proteranih iz Hrvatske je naduvana i ti manipulišeš ciframa. Navedi bilo koji relevantan dokument o broju Srba proteranih za vreme oluje koji je svet priznao, nema ga, i ti su neozbiljn polemičar.
Više ne polemišem sa praznim trućanjem,
@ Александар Несторовић
Nije bravo prijatelju, nije bravo.
Ovde se radi o uzročno-posledičnom razbuktavanju podela, ako razumeš.
Sve se radi po principu – daj benzina da gasimo.
Mediji, naročito nezavisi, imaju pre svega moralni zadatak da gase nacionalna žarišta a ne da ih rasplamsavaju. Niko ne kaže da Milan nije u pravu, Jeste. E sad treba majstorskim umećem lečiti rane i obezbeđivati kakvu takvu budućnost onima koji dolaze, a da nem ne odlaze.
Mislim na mlađe generacije.
Misionariti je human izazov i ima ulogu da posrnulu zajednicu uspravi na zdrave noge.
Onaj ko to uspeva je koristan član zajednice.
Na zdrave noge možeš samo ako izlečiš bolest. Ona se ne leči ignorisanjem, zamazivanjem očiju, prećutkivanjem i laganjem. Tako se samo njeno pogubno dejstvo na zdravije tkivo odlaže na dane buduće.
Nekom je korisno da se pravi Toša zarad veštačke dobrobiti zajednice, ne bi li se opet klali sutra, nekom je korisno ukazati baš na maligne manifestacije jednog društva i ne prepustiti ih slučaju.
Као што рече Достојевски: „Буде ли браће, биће и братства“. Почиње се грађењем узајамног поверења. Мукотрпан је то процес, и да се не заваравамо – реципрочан.
Teško nama ako svakakvom šljamu, ološu i bašibozluku budemo verovali i sa takvima bratstvo gradili. Nakon egzorcizma i kod njih i kod nas, možemo razgovarati. 😉
Свака част на тексту, ја бих можда мало блаже али некад треба и оштро