Александар Сјеклоћа – Шишање стоке ситног зуба – да ли је крај Дизниленда?

Већина човјечанства је порасла на цртаним филмовима у којима су вукови и овце најбољи пријатељи поготово ако испоштују легитимну демократску процедуру. Касније вам још и објасне да та иста демократија спречава велике и моћне да раде што им је воља са мањим и слабијим, све док се ови други придржавају правила која су написали ови први.
Овако формирано штрумпфовско глобално село задњих година је стално у страху да Сједињене Америчке Државе и Русија, због већ неког од својих пулена међусобно зарате, и отворе расадник нуклеарних печурки. На примјер у Сирији, где руски савезници бивају бомбардовани од стране америчког савезника чији предсједник истог дана шета по Москви са руским колегом.
И, док живе у страху и захваљују се Богу за сваки наредни дан у Дизниленду, Штрумфови не примјећују, или се праве да не примјећују, да им рачуни за струју, нафту, гас и остале енергенте, које гле чуда – они који иначе имају, или могу направити баш све – е па баш њих НЕМАЈУ, или не могу утицати на њихову производњу, вртоглаво расту и да за намиривање истих морају плаћати све веће износе и то, опет, гледај чуда, валутом коју не могу штампати иако све друге могу штампати до миле воље.
Гарантовањем заштите неколико феудалних држава, прецизније породица, и контролом начина продаје њихове нафте, Американци одрађују највећи дио посла. Остаје им само да оне са којима се не могу договорити добро испрепадају, а по потреби и изударају, све док исти не уђу у спасоносни руски тор где ће Руси да им гарантују заштиту и сигурност, углавном, и да им понуде  помоћ, најчешће у виду наоружања, од трофејног до оног перспективног које само што није.
Кинези су, ипак, велика сила а такође су задњих деценија добро засукали рукаве и помогли многима да се обогате на осиромашењу властитих народа, па је у овој „најновијој“ промјени глобалне парадигме њима на вријеме омогућено да они макар могу у представи која слиједи учествовати са властитом улазницом- златним јуаном.
Њима је и приликом прошле промјене „комада“ у театру на вријеме речено што да раде даље… ако се добро сјећам долетио је Горбачов у Пекинг чим се поздравио са Реганом и Бушом… оним старијим и љепшим. Остали су пјевајући „Wind of change“ рушили Берлински зид и зидали Дизниленд… а мене баш срам нек буде што сам га увијек називао Зомбилендом. Сви ови стално или на одређено запослени у Дизниленду и ову ће парадигму схватити на свој начин.
Европски лидери већ забринуто упозоравају народ да је најбитније да се сачува мир који је, по ко зна који пут, јел’ тако, угрожен,  небитно од кога. Како су пјевали у некадашњој Југославији непосредно прије него је угашено свијетло – „Само да рата не буде“. То што ће оваквим развојем и перспективом тржишта енергената будућност континента, као и неколико других, бити и дословно обогаљена, за сада није пожељно спомињати, а поготово објашњавати све последице истог на све аспекте живота и појединаца и заједница. Ево ће сад финале Лиге шампиона, а и Новак се враћа само да му стигну чварци, снимају се нови серијали цртаних филмова, за ове озбиљније пар серија на ХБО-у, а за ове морбидније неколико нових ријалити програма и … Бог те видио, што вам фали. Стрпите се… још само годину… двије.
У ђетињству сам прочитао мисао:“Сине, тако је мало памети потребно да би се владало свијетом“… често сам размишљао о њој и некако се нисам могао помирити са њеном поруком све и када је болно боло у очи да је тачна. Ни дан данас не вјерујем у њу, боље рећи, покушавам да убиједим себе да није проблем у ограниченој количини памети, него у неограниченом броју Штрумпфова.
Е да… сва ова прича, наравно, потврђује и теорију да је земља равна плоча само што се ми налазимо са оне стране плоче на којој нема довољно нафте.
П.С. Како иде у једном старом филму, „чим са га видио одмах сам га запазио…“ Чим сам видио господина Доналда Трампа као кандидата за “американског“ предсједника био сам сигуран да долази онај задужен за гашење Дизниленда. Што год да у наредном периоду долази биће макар мање увредљиво за разум и мање љигаво за било какву принципијелност од овог што је било до сада и због тога господину Доналду Трампу, без обзира што ће урадити у будућности, вјечно хвала.
П.П.С. – Зависно од квалитета шишања донеће се одлука да ли и колико Штрумпфова ситног зуба иде у кланицу.