Почела је сезона протеста и сад не знам више шта да мислим.
Ко смо то ми?
Да ли смо постали протестанти, како нам је препоручио „наш“ врли председник, или смо православни? Славимо правду и право?
Химна нам почине стиховима „Боже правде“!
Правде је све мање, а и ово нешто преосталих права нам се укида.
Од права нам је остало да плаћамо рачуне и да кукамо над судбином клетом. Имамо и прокламована права, али само на папиру. Малкице је друкчије у пракси, што рече један песник, а и он се поприлично обрукао у међувремену.
Укинули смо социјалистичко уређење јер су нас убеђивали да ће нам у овоме бити боље?
Да ли нам је боље?
Са прљавом водом смо из корита избацили и дете. Шта је фалило бесплатном здравству? Шта је фалило бесплатном школству? Шта је фалило субвенционисаним летовањима на мору? Шта је фалило радничким правима, где си могао да будеш отпуштен готово па само теоретски? Шта је фалило слободи и осећају слободе, кад људи нису закључавали своје станове и куће?
Мењали смо их за ово?
Па је л’ нам боље?
Није?
Зашто онда спорадични протести? Јуче у Нишу, не дамо аеродром, Крагујевац пун незадовољних оружара, На Старој планини, сељацима хоће да отму реке и спроведу их у цеви, а онда би да им наплаћују произведену струју. У Републици Српској, полиција побила неку децу и бацила их у реку. Сад кажу да протести дестабилизују државу??? Па зар таква држава треба да буде стабилна? Тајкунска деца газе нечију другу децу по улицама. Самоубиства на све стране. Убијају се из службених пиштоља, они који треба да нас штите.
Ала је леп овај свет,
онде протест, овде цвет.
Против кога и чега се људи буне? Свако за неки свој ситан интерес. Заборавило се шта је то опште добро? Шта је то заједница? Шта је то народ?
Покушавамо да заборавимо ко су нам преци, јер сећање на њих оптерeћује и обавезује. Популарне су певаљке, глумци и политичари, који опет свако за себе и свој лични интерес пева песму која се избезумљеној маси свиђа. Повлађује се најнижим укусима.
И како опет један стих песме каже: А могло је боље…
Може боље. Може све док има нас који знамо за боље и који се сећамо бољих времена. Млади се рађају и одрастају у овом што је данас, не знају да је било другачије и да може другачије. Многи од њих осећају да ово не ваља. Многи беже из средине која нема перспективу, кидајући везу с народом из кога су потекли.
Овај систем друштвеног уређења и овај систем вредности је немогуће поправити.
Ово треба да се сруши, и запамти, да се не би поновило, а да се онда на сасвим новим основама направи нешто ново, удобно и за нас и за нашу децу, уместо узимања кредита који ће они морати да враћају.
Ми смо за ово криви, на нама је и обавеза да ово исправимо.
Svaka čast na tekstu,
Kratko jasno sažeto i najvažnije tačno.
Лепо и пеметно речено, али не видим КО ће то да уради?!? „МИ“ („…Ми смо за ово криви, на нама је и обавеза да ово исправимо…“) је превише широк појам, јер неки „ми“ су се у овоме сасвим лепо уталили и њима не пада напамет да ово мењају; други „ми“ су заузети борбом за голи опстанак па од дрвећа не виде шуму, тј. не виде да им опстанка нема без борбе; трећи „ми“ су одавно побегли из овога и не бих рекао да им је нешто стало за ове „ми“ овде; четврти „ми“ се пак још увек боре са историјом и покушавају да победе у рату који су изгубили у прошлости, тако да за ратовање у садашњости немају времена; опет пети „ми“ позивају на православље, повратак Богу и за све криве комунисте и комунизам (иако је најдаље што смо одмакли у друштвеном уређењу био „раднички самоуправни социјализам“), при том заборављајући (или ће пре бити незнајући), да се идеја социјализма заснива управо на Христовом учењу (и да би се мирне душе могло рећи да је баш Христ био ПРВИ левичар!!!). Плашим се да оно мало „ми“ што претиче није довољно да било шта промени. Шта онда (у)радити?!? Управо оно за шта се и наш Вођа залаже: промена свести!!! За почетак Срби морају да схвате (и прихвате), да НЕ ПОСТОЈИ праведан капитализам, те да је хришћанска ЛЕВИЦА која се залаже за социјализам и национализацију ЈЕДИНО исправно решење!!! На жалост у том погледу нисам ни најмање оптимиста и мислим да ће пре Шешељ бити проглашен за свеца, него што ће Срби схватити да четници (част војводи Ђујићу), нису били борци за срБство, већ за југословенство, те да се нису борили за Народ, већ за краља и капитализам а да су једино били слободни и уживали сва (или бар велику већину) права, ЈЕДИНО док је постојала СФРЈ, да не спомињем чињеницу да су ЈЕДИНО тада СВИ Срби живели у ЈЕДНОЈ држави и у њој били КОНСТИТУТИВНИ народ!!!
Остајте с’ Богом, догодине на Космету!
Sve ti je tačno i dobro.
Samo je završnica teksta sa Kosovom problematična.
Ostaje pitanje – KAKO?
Složna braća kuću rastavila…. Ni kuće ni kućišta.
Običaj je da jedni ruše a drugi zidaju.
Davno je rečeno da „jedni seju a drugi žanju“
Јевреји су се вековима међусобно поздрављали са: „Догодине у Јерусалему!“ и на крају су то и остварили, формиравши након 2.св.рата поново јеврејску државу. Зато ценим да би и ми могли овако да се поздрављамо све до поновног ослобођења Космета (кад-тад)! Зато
Остајте с’ Богом, догодине на Космету!