Путевима српске писмености – емисија посвећена човеку за кога је наш филолог и лингвиста, редовни члан САНУ и један од најугледнијих дијалектолога свога доба, др Павле Ивић рекао да је био:
„проповедник ђурски, коморански и даровит и неуморан писац… богослов, беседник и песник“…
Милорад Павић, који за себе каже да нема биографију, веч само библиографију, о Гаврилу је записао следеће речи:
“Све што о Гаврилу Венцловићу данас умемо да кажемо, одиграло се између 1711. и 1747. године. Те прве године изронио је из мрака раног XVIII века; оне друге године на исти начин нестао је у тами времена. Тачније, његов живот протекао је омеђен сеобама Срба. Започео је у атмосфери Велике сеобе под Арсенијом Чарнојевићем 1690, достигао је зрелост у тренутку када је дошло до сеобе Срба с турске на аустријску територију под Арсеном Јовановићем Шакабентом 1737. године, а угасио се негде у немирима и великим променама на аустријској граници, које су довеле до исељавања Срба у Русију средином XVIII века.
Близу двадесет хиљада страна Венцловићевих списа остало је до данас у рукопису. Та тајанствена барокна личност, беседник, ерудита, преводилац, песник, антологичар, есејист, иконописац и творац драме на српском језику, барокни енциклопедист и рационалист који је у својим рукописима спровео сто година пре Вука једну језичку и једну правописну реформу, остао је до данас непознат читалачкој публици за коју је писао. Његови драгоцени рукописи, које је сам илуминисао, писани су на једном необично лепом народном језику у раном XVIII веку, када се књижевност на српско-словенском уклањала пред школским обрасцима које су доносили руски учитељи. Венцловић је у својим списима оставио читаву једну књижевност наново створену, један вилински свет легенди и чуда, свет на граници светова, Истока и Запада, са свим његовим гладима, ратовима, сеобама, опсадама и данас већ заборављеним обичајима.
У Венцловићу смо први пут добили једног песника, естетичара, антологичара, беседника, прозног и драмског писца који је писао на чистом српском језику. Ако за велике писце вреди што и за највеће, онда бисмо за Венцловића поновили оно што је речено о једном од највећих:
„њега никада неће схватити онај који, свесно или не, задржава застарело уметничко учење оригиналних генија“.
Послушајте емисију.
Аутор и водитељ – Александра Миленковић…
