Свет је овај, каже Хераклит, ватра која се с мером пали и гаси. СрБски патриотизам се одлично уклапа у ову мудру сентенцу, само што тај патриотизам пале и гасе Господари патриотизма. Цветање патриотизма – у то се лако можете уверити – почиње у рано пролеће и буја до годишњих одмора, а онда свене са јесењим лишћем, осим ако се другачије не нареди.
Постоји мит о томе да постоје две врсте срБских патриота: они који су плаћени или уцењени и они други, безазлени, који се у политичком вокабулару означавају изразом „корисни идиот“. Признајем: верујем само у бескорисне идиоте. Веровао бих ја и у корисне, али ми је невероватно да, кад утихне читава срБска патриотска опозиција, утихну и корисни идиоти. Идиот је, између осталог, идиот и зато што не уме да ћути кад треба. Ови наши корисни идиоти ћуте кад се нареди, па их то чини више корисним, него идиотима.
Ево о чему се ради: патриЈоти срБске оријентације су утихнули у дану, као по команди. Не знам да ли сте приметили да су се, пролетос, грдни патриоти узнемирили као да им расту зубићи и, опет као по команди, почели да се удружују. Достојни Србије, Светлост, Чувари Србије…СрБски интелектуалци, сви од реда шампиони ранијих, безуспешних удруживања, навалили су да се поново укаке. Ипак, иако од тог удруживања нема ништа, бар су омели неког другог, ко би можда нешто и урадио.
Удруживања имају своје, као што рекох, шампионе, који улазе у своје педесето удружење, заклињући се да се никад раније нису бавили политиком, што код Сораба има добру прођу, због колективне излапелости: до следећег удруживања забораве да је неко раније и постојало.
Уједињења опозиције имају и своје медије, који најављују епохалне и историјске потезе ујединитеља – потезе и најаве великих догађаја, који се заборављају за десет дана и нико нема моралне снаге, нити образа да каже да се преварио, да је промашио, да је лоше прогнозирао. Само настављају даље, као да нису одвалили неколико дана раније.
Дакле, од пролећа почиње епска борба против режима, која се неће зауставити док диктатор не оде, а најкасније до јула, кад почињу да теку аранжмани за море. У јесен се режим обара, осим – као у војсци – ако се другачије не нареди.
Ове године се наредило да се утихне.
Пробајте да се сетите кад сте последњи пут чули за неку активност Заветника, Наших, 1389. (у свим варијантама), Образа, Србске акције, Светлости (која није нестала, чак је проширена: сад се зове Душан др Дунђер), чувари овога и онога, части ове и оне и слично. Како је могуће, како је логично, где је математика, где вероватноћа, да сви утихну у исто време? Како бар корисни идиоти не лапрдају? Или макар идиоти? И они нису толики идиоти да не знају кад треба да ућуте. Све се ово дешава, ово утихнуће јагањаца срБских, баш у предвечерје формалне предаје Косова. У најбољем случају, кад неко и кмекне нешто, то нема никакве везе са ма чим опипљивим, већ са древним календаром, равном Земљом, историјом Сораба из Индије, масонеријом, ХААРП-ом, хемијским траговима – све, дакле, темама које су далеко важније од одласка Косова. Је л’ стварно верујете да постоје толики идиоти да заиста верују да су ове будалаштине важније од Косова?
Једини, кога сам опазио да се усудио да каже неку о Косову је био Дејан Лучић, који нам је објаснио да је Тачи променио страну и да ће се Косово вратити у Србију, као аутономна област. То ће десити кад и Вулин постане први тенор Београдске опере, али мало оптимизма, поготову прорежимског, не шкоди. Посебно и због тога што ћемо за месец дана заборавити ову лепу и оптимистичну причу. Памћење обавезује, а Сораби не воле обавезе.
Русофили су у дефанзиви, јер их Цар већ прави смешним бар два пута месечно. Више ни Козаци не долазе да певају, чак се и Железњак и Решетњиков више не сликају са срБским патриотама. Свето новоправославље точи последње капи своје преварне приче, док нам Спутњик прича бајке за лаку ноћ, као да ће, бајагим, сванути.
У ову причу не улази СзС, јер они још нешто и крекећу против визионарске и месијанске политике, али не и против система и, не дао бог, странаца.
Једини, из грађанске опозиције, који се усудио да прича о колонијализму, је Саша Радуловић и странци му то нису опростили: сви су у ДЈБ, сем њега и Бранкице Стаменковић, препознали Вучићеву визију и напустили партију. То се СзС неће десити, јер чачкају Вучића само до оне мере која не иритира странце.
Ипак, овде није реч о грађанској опозицији, већ о патриЈотама: ланац је скраћен и биће увесељавајуће слушати их, кад све буде готово са Косовом, како опет цвркућу. Само док гора озелени, па ће они, негде о Ђурђевдану, опет у интернет хајдучију. Ако се другачије не нареди.
Насловна – Silence of the lambs
Ne znam kako će drugi doživeti ovu kritiku sa originalnim sarkazmom ali je ja doživljavam kao podsticaj, kao adrenalin da se ne zaboravlja zadatak i uloga rodoljuba, patriota i patriJota, da je ta borba neprestana i do konačne pobede pravde, istine i boljeg života za sve a ne samo za „izabrane“ i „srećnike“ koji imaju prave dresove. Oni iskreni nemaju pauze i periode polarnog sna, front se ne napušta pa onda na njega vraća kada su ga drugi već zauzeli. Oni koji nam ruše egzistencijalni i životni mir ne mogu da se ispuštaju iz fokusa pažnje niti jedan trenutak, naprotiv, moraju se raskrinkavati detaljno, temeljito i po svim pitanjima i resorima. Ovako im se daje prostor za nove manipulacije i osvajanja duša prevarenih te sve one koji jesu iskreno za bolju sutrašnjicu vraća na početak, na rovove koji su već bili osvojeni i uzurpatori naših života bar na izgled savladani.
Pa nisu svi „patrijoti“ zaspali zimskijem snom, evo ga naš vilogorski živ nikad življi nije bio samo nisam baš siguran u koju felu on spada,
@hercegovac i ti poneku sročiš,
ali vežbaj, vežbaj ima nade.
Nemoj samo obrukati nam seme i pleme.
Obraza ti 😉
Najveci san srpskog intelektualca patriotske orijentacije je da se uvuce u dupe Vucicu.
Znam imena nekih koji godinama moljakaju Vucica i voleli bi al neda im se. .. ama okanite se bre glupani.
Ne moze se ocekivati od patriotske scene da krene u neke radikalnije korake pre svega zbog same strukture tih ljudi to je neka srednja i srednja visa klasa,cak i tajkuni koja je dobro uhlebljena u sadasnji sistem,a ovi sto su nezadovoljni to vide i ne prilaze toj opciji i zato to sve danas izgleda zalosno i jalovo jer drze istu pricu kao u ono vreme osamdesetih i devedesetih kad narod nije poceo da zivi u zapadnom sistemu i kad su verovali u bajkle i basne..
„Патриотизам није идеологија, то је део кућног васпитања. То научиш од бабе“ – Момо Капор.
Суверенитет државе је основ и база демократије. „“Да сами одлучујемо о својој судбини.“
Предуслов сваке друге врсте слободе.