Немања Рајак: Критика нове левице

Демократија је, у својој суштини, пулс гомиле. Препознати њихове жеље је одличан почетак успешне власти, али то наравно није довољно, јер ко жели да управља мора да зна и ко му чини гомилу. Левица, или оно што се данас назива левицом, мења се и доживљава преображај у неку чудну либералну творевину која, бар на Западу, отворено напушта никада уобличену радничку класу, и окреће се свом новом прекаријату – муслиманима.

Пре пар година, Србија се, попут других земаља суочила са појмом прекаријата, и одушевљено га прихватила. Писало се о прекарним радницима којима је главна карактеристика несигурност, повремени рад, послови на одређено време, ограничена или никаква радна права, слаба социјална и правна сигурност. Састав ове гомиле чине сезонски радници, радници на црно, слободњаци који живе од хонорара, најамни радници, и они који добијају привремене и повремене послове. На њих, осим у паролама, левицa је остала нема, јер није било места за ову класу у настајању, првенство су добиле мањине и идентитетска политика.  Социјална и својинска питања отворили су популисти, и тиме добили подршку прекарних радника, док се левица бацила у потрагу за својом изгубљеном радничком класом. Пронађена је у муслиманском становништву, које демографски најбрже расте, и доноси озбиљан број гласова. Демократија се, као што знамо, врти око гласова, и примарних жеља гласача. Зато се унутар политике антирасизма, антишовинизма, толеранције, мултикултуралности, и осталих примера политичке коректности догодила метаморфоза – један облик мржње може да прође, јер гласачи тако хоће; антисемитизам.

Миша Ђурковић писао је о томе у свом чланку Леви антисемитизам. Он пише о “све израженијим антијеврејским ставовима лидера, али и посланика Лабуристичке странке и многих њима блиских невладиних организација. На широком спектру левице од нових стаљиниста, преко троцкиста, до Антифе, те нових политичких партија или старих са новим вођством, антисемитизам полако постаје врло легитимна и уобичајена позиција. Они себе наравно тако не доживљавају, али њихова реторика, пракса и све више и политички интерес почиње да их увелико дефинише као анти-израелске па и антисемитске факторе.”[1]

Џереми Корбин је одличан пример. Вођа Лабуристичке партије изражава јасне анти-израелске ставове, отворено поредивши израелску блокаду Газе, са опсадом Стаљинграда.[2] Он је изразито происламски оријентисан, и “познато је да одавно има изразито негативне ставове према Израелу, да је редован подржавалац свих пропалестинских акција, да учествује у многим врло проблематичним скуповима на Блиском истоку па је недавно изашла фотографија где са венцем стоји испред гроба једног од чланова Црног септембра, терористичке групе која је у Берлину на Олимпијским играма масакрирала израелске спортисте. “[3]

Политика левице наставља свој преображај. Покоравање се, као у Уелбековом роману, унутар ње већ догодило. Њен екстремистички и најагресивнији део, Антифа, оптужује Израел за фашизам, и у својом одређеним круговима захтева чистку јеврејских господара капитала.[4] Све више личе на оне против којих се, наводно, боре.

Муслиманско становништво у Европи расте, то је чињеница. Имају своје политичке партије, и почињу озбиљно да утичу на политику европских држава. Левица је показала спремност на дугорочни савез зарад гласова, и питање је времена када ћемо видети озбиљне последице новог савезништва. Поред тога, левица, својом екстремистичком политиком идентитета, гурнула је здрав разум у амбис. Сваки мањински идентитет се рачуна, јер је то нови глас, нови пројекат, нови фонд. Тако смо дошли до још једног савезништва између левице и, овај пут, педофила.

Сексуалним релативизмом, и обесмишљавањем људских односа, кочнице друштава су озбиљно попустиле. Нормализација педофилије се на Западу увелико догађа. Исте либералне вредности које су нам донеле различите мањинске тоталитарне идеологије, гурају и педофилску агенду. Увелико, у западним медијима, слушамо вапаје о педофилима као маргинализованој, несхваћеној мањини, која заслужује потпуну једнакост. Крећемо се путем трансформације свести – од патологије, преко несхваћеног поремећаја до легитимног израза љубави. И овде се Антифа јавља као директни промотер. На протесту у Њујорку, група антифашиста, развила је плакат на којем је, између осталог, писало да не дозвољавају блаћење педофила, међутим када у мејнстрим јавности тај став није прихваћен, покушали су да оспоре плакат и оптуже десничаре за подметање.[5]

Прилажем неколико доказа о постепеној промоцији педофилије преко лево-либералних западних портала.

1. Meet pedophiles who mean well (Упознајете педофиле који мисле добро) –  линк:  https://www.salon.com/2012/07/01/meet_pedophiles_who_mean_well/
2. Not All Pedophiles Have Mental Disorder, American Psychiatric Association Says In New DSM (Хафингтон пост објавио је вест Америчке психијатријске асоцијације да немају баш сви педофили менталне проблеме) – линк:                                              https://www.huffpost.com/entry/dsm-pedophilia-mental-disorder-paraphilia_n_4184878
3. Ten Things You Need to Know Before You Marginalise Paedophiles (10 ствари које треба да знате пре него што маргинализујете педофиле. ) – линк:                           https://www.huffingtonpost.co.uk/suzi-godson/paedophiles-10-things-you-need-to-know_b_7091896.html?guccounter=1&guce_referrer_us=aHR0cHM6Ly93d3cuZ29vZ2xlLmNvbS8&guce_referrer_cs=I6Nyb5KI_dmYy-haavj3tw
4. Pedophilia: A Disorder, Not a Crime (Педофилијa je поремећај, не злочин ) – линк:   https://www.nytimes.com/2014/10/06/opinion/pedophilia-a-disorder-not-a-crime.html
5. Why Society Should Be More Empathetic to Pedophiles ( Зашто друштво треба више да буде емпатично према педофилима) – линк:                                             https://www.vice.com/en_ca/article/8qgzpx/a-child-rape-victim-on-why-society-should-be-more-empathetic-to-pedophiles
6. Paedophiles need help, not condemnation (Педофилима треба помоћ, не осуда) – линк:   https://www.bbc.co.uk/bbcthree/article/3216b48d-3195-4f67-8149-54586689ae3c
7. Снимак јавног наступа професора у организацији TEDx где се педофилија представља као природна сексуална преференција – линк:                                                 https://www.youtube.com/watch?v=EJLd6l4-t9A
8. https://matrixworldhr.com/2019/01/16/desetogodisnji-djecak-drag-queen-snimljen-s-golim-muskarcem-sto-je-sljedece/?fbclid=IwAR3HhkUFFVEEBj5dlzP2ZoQyF-R363rnKwdCN3Z1M-rO8Eml34GFzC3xNrc
9. http://dnevnagazeta.rs/2019/01/23/liberalne-vrednosti-uce-decu-od-8-godina-u-skolama-kako-da-masturbiraju-video/?fbclid=IwAR3RKfYhRZ2D1rYBy_5uSC09WSigvRf8iyjHG0kowXg3AFazJrj3UiJGu1w

Србија заглављена у псеудоморфози западне цивилизације може само да опонаша догађаје и идеје. Видимо већ, на разноразним домаћим марксистичким фејсбук и интернет страницама, имитацију западног левог антисемитизма који нападом на државу Израел, полако покрећу и “јеврејско питање”, а ускоро можемо очекивати отварање и педофилског питања. Биће фондова и пројеката и за ту тему, сигуран сам. Плус, имамо и пар посланика у скупштини који подржавају антифа организације у Србији, чији утицај може овакву политику и да институционализује.

Мрачан је врли нови свет, морам признати.

[1] Леви антисемитизам: http://www.arheofutura.rs/drustvena-teorija/misa-djurkovic-levi-antisemitizam/

[2] Jeremy Corbyn’s Anti-Semitism Crisis: https://www.newyorker.com/news/letter-from-the-uk/jeremy-corbyns-anti-semitism-crisis

[3] Леви антисемитизам: http://www.arheofutura.rs/drustvena-teorija/misa-djurkovic-levi-antisemitizam/

[4] Antifa and anti-Semitism: http://www.israelnationalnews.com/Articles/Article.aspx/21224

[5] Did antifa really bring a pro-pedophilia poster to a rally?  https://www.dailydot.com/layer8/antifa-pedophilia-poster/

Текст је пренет са сајта Центра за културну обнову „Археофутура“:   http://www.arheofutura.rs/drustvo/kritika-nove-levice-antisemitizam-i-pedofilija/?fbclid=IwAR1wZx8uabffL-Xi0q_8vYpXiAbPRdzh4SspeEaM9flUYUWWpDkrLimFLOM