Миле Милошевић: Амерички избори и остали свет

По истраживањима која сам некад сам радио предизборне анкете итекако доприносе понашању бирача, тако да фаворизовани кандидат може рачунати на додатних од 3% до 5% гласова. У овогодишњим америчким изборима је тога било толико, као и уопште у медијима, да је било искључиво реч по њима, Бајден је требало да порази Трампа на изборима ко ништа, док смо сад нимало господски данима присуствовали мрцварењу и подмуклим играма. При томе посебно мене увесељавају наши професори који имају снаге за изјаве да Трамп не познаје законе своје земље, као да је реч о потпуно неписменом човеку, са још горим адвокатима око себе – одакле овом нашем свету такве храбрости?  

Амерички избори 2020. јесу показали далеко више лошег од процедуралних мањкавости (сам сам провео више од 20 година као пи-аровац, истраживач, као и био изборни стратег и шеф контроле избора) и треба их посматрати у склопу целог догађаја који одавно има свима познат радни наслов: Уклонити Трампа. За то је довољно погледати како је изборно Трамп стајао пре годину дана у децембру 2019, а како његови конкуренти; потом шта су предизборне анкете и медији месецима најављивали, па закључити једино очито, реч је о дугом процесу обмана на највећој могућој скали свесних превара у изразито суровој игри моћи која је спремна да се коцка са људима, али и њиховим животима, у својој одлуци да се Трамп уклони по сваку цену. Значи, није било само на речи.  

Занимљиво је што уредно наши професори и остали аналитичари шетају по телевизијама са налазима једног те истог истраживања, којег су објавили сви виђенији светски медији, као својом памећу – већина њих: да је ето економија доминантна ставка међу бирачима, а не као што се очекивало ковид или расна питања – питања која су настала, или напрасно су актуелизована у радикалној и анархичној форми 2020. године у току дугог америчког изборног процеса. Без њих, упркос не малом, оправданом, као и сасвим неоправданом отпору према Трампу у свету и Америци, Демократска странка са Бајденом није имала ни шта да тражи ни да добије на изборима, а изгледа да ни то није било довољно. При чему анонимност, масовност и остало изборног процеса оставља простор разним намерним као и ненамерним шпекулацијама, јер то није скупштина да људи дигну руку па свако сваког види (свакако и ту остаје у сенци ко је за кога лобирао, а коме је то стварно став). Зато се увек треба држати козервативно проверених процедура, јер свако њихово мењање има потенцијал раста могућих грешака, али и представља изазов за разне авантуристе којих никад не недостаје да их искористе. Посебно кад им се пружи прилика. 

Есецијално у целом овом догађају је управо осветљавање економског питања – да начин живота Американаца захтева привређивање сваког и поред претње смрћу иначе се пада у лумпен пролетеријат који је и био „војска“ на улицама и изборима Демократске странке. Другим речима док се Трамп залагао за очување америчког начина живота, јер ни нема друге могућности – такав је уопште у најгрубљим цртама западни модел, демократе су деловале субверзивно кочећи често подршку привреди и појединачно људима власти, да се одупру властитој пропасти у моделу у коме живи и који се сигурно неће мењати, нити је то било коме намера, а где преко 30.000 долара кошта тек неколико дана болнице током ковида који многи немају да плате, нити реално могућност да зараде, како су нас медији на почетку обавештавали, уз пуко констатацију како је смртност највећа међу сиромашним категоријама становништа, јер њима лекари не могу да узму паре (па се медији мргоде на Трампа што и лекаре бламира). Дозвољавајући затим анархију у многим градовима под њиховом контролом, поред пљачке и убиства, чак се не ретко бунећи  против самодбране малог и средњег бизниса који су оружијем морали да одвраћају распиштољену масу да им неуништи њихове послове као да су им ови криви. При чему је ковид увелико начео многе од ових послова драстично срозавајући њихове приходе. Док је руља у дивљачком мамурлуку нападала њих, а не адресу за коју сад сами у овој опсени из све снаге раде, и која не нуди решења него реално продубљавање контраверзи, јер шта њима после свега може да понуди Демократска странка све заједно са Бајденом, Пелоси? 

Тако, да су за Трампа вероватно гласали интегрисани у амерички начин живота, са својим местима живота, наспрам неинтегрисаних, згураних у градове у услужни сектор свих врста разумљиво међупросторима урбанитета, али социолошка анализа сад није предмет, него само демант линије поделе, ова није ни на линији образовани – необразовани, нити је то сукоб између богатих и сиромашних, него је у коначном, шта је то амерички начин живота. 

Зашто би се то тицало света што се у Америци догађа? Најпростије речено, зато што то, што се тамо дешава, јесте авантуризам који се сигурно не може разумно стабилизовати. То сигурно неће променити олакшање, зато што ће се коначно пустити у продају вакцина против ковида, јер је зао дух пуштен из боце. Тако да, ко је стварно победио на америчким изборима неће више бити јасно, а ни важно у долазећим догађајима. То би било да се вакцина појавила као што се очекивало до октобра, а онда је сваком јасно да би и Трамп био победник избора, док ће овако само расти контраверзе у свету и ратови постајати све извеснија решења многим нагомиланим проблема. Рубин је још једном у праву сад што се тиче Трампа, са својом фебруарском најавом (већ је у ранијем тексту наводио) како Ковид неће преживети као председник, али да ли баш само због вируса?