Варијанта 1 – Интернет Србин
Довољно је да изјавим да сам десничар, па да ми се призна да сам патриота, традиционалиста, праунук св. Саве, богомољац, Христов интернет ратник, поседник правде и истине, које држим у шпајзу па, кад затреба, све неистомишљенике ударам њима по глави. Осим тога, сасвим еванђеоски, љубим сву браћу своју, па и непријатеље своје и, ако ми неко оспори толеранцију, обесићу га о прву крушку.
У мислима сам безброј пута ратовао за српство, од Вуковара до Госпића и од Папука до Проклетија. Носим многе бескрвне ране, нарочито на дупету, од седења пред компјутером, за који сам уверен да је пронађен само зато да би се србовало без опасности за сопствену буљу.
Немам нешто школе, заправо немам уопште, али ми и не треба, јер чврсто верујем да непроверљивост ма чега силно доприноси снази уверења. Последња сумња у себе ме је мучила кад сам, у трећем основне, пребројавао да ли ми је касирка вратила читав кусур, да ме не одере кева.
Ако нека будала оспори моја уверења неком чињеницом, испомињаћу му и мајку, и оца. Оваква уверења, попут мојих, може да оспори само: а) комуњара, б)страни плаћеник и ц) учесник геј параде. Ко не мисли као ја, није нормалан. Животна девиза ми је: „Ти да ћутиш кад са мном разговараш“. Волим све што воле млади. Скупљам салвете и сличице Памеле Андерсон. Салвете ми послуже после гледања постера.
Варијанта 2 – Кафанско-равногорски тип
Ја сам, разумеш ти мене, од деде слушао да смо ми први дигли устанак и ослободили све градове по Србији. У свим биткама смо победили комунце и да не би Руса, не би један црвени претекао.Келнер, дај још једну мученицу препеченицу, а ти, из оркестра да ми засвираш „Од Тополе, па до Равне Горе“…Де сам оно стао…? А, да…навалимо ми да гонимо комунистичку ЈНА и Усташе по Славонији и оближњој Далмацији, па удри,удри…Ове ми чаше вина, ако не бисмо ушли у Загреб…ух, куд ја забасах, овоје ракија…него не дадоше савезници, ко `45.
Ови комунисти, оца им њиног…ај` засвирај „Ој војводо Синђелићу“…све су ратовали по српским подручјима, да наш мучени народ пострада…
(С друге стране кафане): А ви строго по Хрватском Загорју, да не гину Срби?
…Бисмо ми, ама опет не дадоше савезници. Онај Тито, ђаво га однео, никад није напао Јасеновац, а мого је…
(Опет онај глас): А Дража ослободио логор на Бањици?
…Умало, него не дадоше Немци…
…итд…итд…
Варијанта 3 – Салонски националиста
…Наш многострадални народ, како би рекао блаженопочивши епископ Жички, св. Николај, је поново стао под срБски барјак.Онај србождер, пољски јеврејин и великохрват, Тито, сатирао је нашу милу и напаћену отаџбину, као и сваколико срБство, али ми поново устадосмо, овде, у клубу мислећих срБских родољуба, да нашу крв принесемо на олтар срБства, као и много пута до сад. Рецимо поново Титу (нека нас не задржава то што је кашику бацио пре тридесет година) да ћемо га побеђивати и ми, и наша деца, и наши унуци.
Да, тачно је да сам, у његово доба, био партисјки секретар у Клубу књижевника, али је то било само зато да бих прикривено деловао против комуно-фашистичког зла, које је претило да, као што би рекао блаженопочивши, агарјанском руком поруши све што су наши свети преци изградили,а посебно приватну својину. Да, тачно је да сам добио петособан стан, али шта је требало да радим? Да не прихватим, па да ме провале да сам непријатељ система? Тако сам могао да тајно радим против комунизма за смешно малу дисидентску плату. Никад не бих примио, то нека свакоме буде јасно, ни Октобарску, ни Седмојулску награду, да није имала и новчани део.
Тачно је: живео сам добро под комунистима, али се прасе и гоји пре клања, те тако и ја прођох. Морам да живим од мизерне националне пензије и скромног академског додатка. Љубите ви васколики срБски народ за 300 000 месечно, па да видите како је! Поздрављам вас старим срБским поздравом: Доле комунизам, живео хонораризам!
(Сви десничари хорски):
Који Срб није десничар
И не љуби сву своју браћу,
Обичан је чмар
И јебемо му ћаћу!
текст објављен 27. 07. 2013.
