Александар Б. Ђикић: Шареним возом до Рашке, шареном лажом „натрашке“…

Е јесмо се бламирали и индивидуално и колектино много пута, али не сећам се тако темељно као поводом јучерашњег бомбастично најављиваног воза који је требало да саобраћа на релaцији Београд-Косовска Митровица. Пропаганда тог воза је била таква да се могло закључити да се ради о блиндираном возу пуном крволочних киборга и терминатора, балистичких пројектила, и С-400 система, па је најава још појачана одредницом да се ради о руском возу. Наравно, ништа од тога, радило се о сасвим обичном малом возу, додуше купљеном руским кредитима.

У ствари био би то обичан воз, који није био блиндиран, него брендиран људском глупошћу (а за људску глупост, сећамо се, ни Ајнштајн није био сигуран да ли има граница). Обичан воз који већ дванаест година саобраћа из Краљева до Звечана, а од пре две године и до Косовске Митровице, и то два пута дневно. Углавном га користе студенти и ђаци из Рашке, Краљева и околине, како би ишли на предавања и испите, а користе га и бројне моје колеге, јер је сасвим пристојан начин превоза. Дакле ништа сензационално, воз као воз. Једино што му се може замерити, је што не вози више пута дневно, јер је заиста врло користан. А онда се неко сетио да линију продужи до Београда. Сасвим оправдано и штета да то раније није урађено, јер би било значајно и за Шумадију (Паланка, Плана, Лапово), а нарочито за Косово. Али онда се неко досетио да тим возом може мало да напуни патриотске мишиће, пред предстојеће изборе. Док се још наводно не зна који ће СНС „Роки“ да улети у изборну арену, да му се мало подгреје рејтинг, пре него што груне свим средствима. Међутим, уместо мишића, по свему судећи напунио је патриотску ношу.

Елем воз је споља декорисан („брендиран“, што би рекао Марко Ђурић, мада не знам шта је ту бренд), као да се желело неког изазвати да воз никако не пређе административну линију. И успело се. Воз је офарбан у боје српске тробојке, и исписан паролом „Косово је Србија“ на преко двадесет језика. Чему? Знамо ли да је Косово Србија? Знамо! Треба ли Ђурић да нас на то подсећа? Не треба. Зашто је то урађено? Постоје два објашњења. Прво, да се ради о обичној спонтаној глупости (додуше великој), како би се некоме (коме? прим. аут.), поручило да је Косово део Србије, али на поприлично бахат и нетактичан начин; а друго, да се ради о намерном провоцирању Приштине, да на провокацију реагује. Шта год да је било у питању резултирало је лошим исходом, и који год да је био разлог, суштина је да се радило о провоцирању.

С обзиром да је воз путен за Српску Нову, фалило је још да се на локомотиву накачи крмећа глава, па да буде јасно и онима којима ово није довољно јасно. Неко се са овом констатацијом неће сложити, питаће: како воз може бити провокација? Па може, исто онако како може бити и спортска манифестација, музички спот, ликовна изложба, или било шта друго. Срби са Косова су се данима пре овога на друштвеним мрежама изјашњавали против оваквог промовисања воза. Апеловали су на надлежне да то не чине, да им то може направити штету, да је свако српско слово на Косову забрањено, да је провоцирање непотребно, да је битно олакшати људима живот и слично, али без успеха. „Београд“ увек боље зна шта Србима са КиМ треба, него они сами. Или га се не тиче?

Унутрашњост воза је посебна прича. Кич и бласфемија уједно. Украшен репродукцијама фресака из српских манастира, подсећао је на боље осликану месну цркву, наводно да би се путници обавестили о српској културној баштини. Такво „живописање“ воза са намером политичке промоције је дефинитивно у супротности са 7. Црквеном заповешћу („Црквене ствари не употребљавати“). Ако је СПЦ дала благослов за такво живописање воза, онда би добро морала да се замисли над својом улогом у косовском чвору. Зар се воз није могао осликати,пејзажима Шар планине, Белог Дрима, Рогозне, сликама наших манастира, порушених цркава, знаменитих људи… него баш онако како не доликује возу.

Какав је шлагворт овакав ентеријер дао другосрбијанцима, да вежбају своју духовитост, о томе би се посебан текст могао написати. А они су то изванредно искористили. Што и не би. Драган Шутановц се на Твитеру запитао, како то да воз иде на Косово а по Војводини и даље саобраћају шинобуси? Брине човек за Војвођане, свака част. Марко Ђурић са црвеног тепиха београдске железничке станице, да кич буде комплетан, уз невиђену помпу испраћа воз. Ма шта испраћа, вози се тим возом чак до – Топчидера! У возу гомила новинара, камера, статиста и – Миша Вацић. С обзиром да Ђурић не зна шта он у Канцеларији а КиМ ради, Вацић нештедимице дели визит карте, на којима пише да је саветник директора, дакле Ђурића који то још не зна. И коначно провокација је успела.

Како је Марко ступио на свету топчидерску земљу, а Вацић наставио ка југу, у Приштини се пали аларм. Хашим Тачи даје налог својим службама безбедности да нипошто не дозволе улазак воза на територију Косова, јер се у возу налазе политички представници Београда који немају дозволу за улазак на Косово. Те службе безбедности, спинују некакав снимак како неко поставља нешто увијено у алуминијумску фолију, негде испод неких шина, претпоставка баш на северу. Хитно се aнгажује специјална полицијска јединица – РОСУ, како би прегледала пругу. Дакле интервнише на северу, и још да им се каже – хвала. Маестрално урађено. Како наравно ништа нису нашли, јер ничега и није било за тражење, превезли су се опуштено до Јариња и чекали воз који неће доћи. Воз је заустављен у Рашкој и након неколико сати, подвијена репа враћен за Београд.

Онда на сцену овог несвакидашег игроказа наступа ОН, мајстор игроказа. Он прихвата одговорност, али не за целу „комендију“, него само за налог да се воз заустави у Рашкој, јер нећете веровати, има сазнања да ће РОСУ да ухапси машиновођу. Претпоставка реална таман толико као кад би фијакер ушао у зграду Владе, а обезбеђење ухапсило- коња. Успут је прпретио Албанцима да не убијају Србе јер то није лепо, и да ће га то силно наједити. Све у свему, ретко путници имају прилику да лично премијер одлучује о томе када ће воз кренути, а када стати. Истовремено премијер Косова, се у Приштини захвалио припадницима служби безбедности, а нарочито се захвалио на подршци САД и ЕУ. Дакле наши пријатељи су у ствари њихови пријатељи.

Рекосмо, воз се вратио за Београд (не)обављена посла, а косовски специјалци, раздрагани уз патриотске песме, вратили су се у своје базе. За крај, намеће се неколико питања, а свако од њих би се могло посебно елаборирати, а што се једним текстом не може обухватити. Стога нека свако донесе сопствени закључак, дакле: Коме је могла да падне на памет идеја да се након свега што је предато Бриселским споразумом, државни интереси могу бранити једним шареним возом, за који се морало знати да ће изазвати реакцију Приштине? Зар за одбрану државних интереса није било довољно времена у Бриселу? Зашто се ова фарса са возом спроводила управо у време када француски судови одлучују о изручењу Рамуша Харадинаја? Једна оваква „српска“ провокација, може битно да ојача његову позицију. Зашто је у тренутку новог одлучивања о пријему Косова у УНЕСКО, за декорисање воза морало злоупотребити културно благо српске баштине на Косову и Метохији? Какву поруку шаље директор владине Канцеларије за КиМ, господин Марко Ђурић, ако се прво слика на црвеном тепиху, а онда из воза сиђе након два километра? Какву је улогу имао његов саветник, за кога не зна да му је саветник, који нема дозволу косовских власти за улазак на Косово? Улогу провокатора, кондуктера или нечег другог. С обзиром да су косовске власти поводом њега реаговале, биће да је по среди уога провокатора.

Да ли је властима у Београду јасно да су овим игроказом додатно угрозиле крхке позиције Срба на Косову? Да ли су власти Србије могле рационалније да искористе своје ресурсе у циљу охрабривања Срба да се не исељавају? Да помогну Оливеру Ивановићу на пример. Да ли су власти у Београду забринуте због чињенице да је једва туце момака из Лепосавића било спремно да изађе да „брани“ пругу? За разлику од времена пре 4-5 година, када је на сваки миг било на хиљаде људи спремно да брани своје. Да ли то сведочи о разочарању српског народа? То што накнадно власти организују митинге доводећи запослене под претњом отказа из свих делова Косова, додатно онеспокојава Србе.

И коначно, ако је овај мултимедијални перформанс договорен са некиме у Приштини, а могуће је јер је Хашим Тачи и изабран гласовима Срба у приштинском парламенту, а који су апсолутно подређени двема владајућим сранкама у Београду, да ли су власти у Београду свесне резутата који су овиме постигнути? А резултати су следећи: Хашим Тачи је учврстио своју позицију косовског суверена; његова фактичка власт се проширила на север Косова све до Панчићевог врха, јер је РОСУ маестрално до крајњег севера извела показну вежбу. Са друге стране могуће је да је неко у Београду рачунао да ће на овај начин повећати себи рејтинг пред предстојеће изборе. Ко год да је у питању, мораће се разочарати. Овиме је рејтинг београдских власти сигурно оборен за неки проценат. Колики је тај проценат то је у овом тренутку тешко рећи, али сигурно је сасвим довољан да кандидат владајућих партија не победи у првом кругу, на шта владајућа већина рачуна. А онда је свашта могуће. Тако то бива кад се озбиљним стварима приступа неозбиљно.

Александар Б. Ђикић