СФРЈ не постоји већ 25 година, што је трећина једног људског живота. Тито је мртав, ево, тридесет седму годину, дакле две године дуже него што је владао. Злогласни Устав из 1974-те године, којим је Србија, она ужа, препуштена старању покрајина, трајао је неких 18 година. Нема српског патриоте који није запевао да аутономне покрајине треба укинути и да су оне творевине злогласног комунистичког режима (што и јесу) али, како је који патриота склапао дил са Западом, тако је прогледавао и те аутономије му, некако, више нису изгледале тако страшно.
И Слоба, у свом „Жабљачком уставу“ и Коштуница, шампион грађанског патриотизма у Срба, нису искористили прилику да из највишег правног акта шкартирају аутономије и да Србију конституишу као унитарну државу. При том, Слоба је, у пракси, укинуо аутономију Косова и Војводине, али је, из прагматских разлога, као непресушни депо гласова, оставио да живе у Уставу, а Коштуница није ни пробао да неким храбрим гестом испровоцира своје западне господаре, захваљујући којима је пучем дошао на власт.
И, како је стасавала нова, послепетооктобарска патриотска опозицја, која је више расла у својим очима, него у бирачком телу, свака је била против аутономних покрајина и свака је, док је далеко од скупштине била, хтела да је укине. Не тако давно, Двери су биле оштро против аутономије Војводине, али су, после уласка у Скупштину Србије, ревидирале став. Мени то указује на постојање невидљивог ментора. Но, како је то изгледало пре пар година?
http://www.blic.rs/vesti/politika/dveri-u-kampanji-za-ukidanje-autonomije-vojvodine/jzmc22g
http://www.blic.rs/vesti/politika/dveri-ukidanjem-autonomije-vojvodine-nestaje-separatizam/6245dh6
http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/dveri-autonomija-losa-i-politicki-i-ekonomski_348171.html
http://www.naslovi.net/tema/696938
http://www.021.rs/story/Info/Srbija/50743/Kampanja-Dveri-da-se-ukine-autonomija-Vojvodine.html
Ово је само део линкова и овлашно подсећање на раније ставове великих српских патриота. Данас, међутим, другу песмицу цвркућу:
Шта је „функционална аутономија“? Како им то није раније пало на памет, него се тек сад тога сетише? Зашто, уопште, икаква аутономија? Откуд таква корекција ставова? Одакле је ветар дунуо, те се и овај став Двери променио?
Да се разумемо: није ово ништа ново – како се који патриота, од Вука Драшковића наовамо, пео према власти, тако је мењао ставове и ублажавао их до бљутавости, да би их, на крају, сасвим изокренуо и постао најжешћи критичар онога што је раније срчано заступао.
Двери данас прелазе тај пут, пут ублажавања претходних ставова, а ово је тек почетак. За само годину дана су прешли пут од оног да они нису странка, него породица, до заступања аутономије Војводине. Још година, или две, постаће најострашћеније присталице геј параде.
На несрећном Миши Вацићу се видело колико тај салонски патриотизам уме да догура до карикатуре, а слични патриоти и данас стоје у реду да на ТВ Пинк подрже Вучића против злогласне Паткице, иако ником паметном није јасно који је то вредносни систем који заступа Паткица, а да то није и Вучићев вредносни систем. Испада да патриоти бране једне еврофундаменталисте против других. Наравно, ко уме да гледа и да разуме, биће му јасно да је српска патриотска опозиција (која бесрамно саму себе тако зове) конролисана од домаћих или страних центара моћи и да овде само глумата родољубље, а нарочито лоше и неубедљиво глуми верски занос.
Александар Вучић добро препознаје тај и такав патриотизам, јер је и сам прешао пут од заклињања у цркви, до протестантске етике и од плачног патриотизма до еврофундаментализма и зна да данашње патриоте лако могу, као и он пре десетак година, да склопе дил са странцима и да добију своје парче колача у власти.
Ова мена, или серија мена, које су прешле Двери је правило, а не изузетак у нашој патриотској политици и само гледајте како ће се ставови додатно ублажавати и мењати. Никад нагло, никад у дану, већ постепено и то увек уз причу „па нећемо, ваљда, због ове ситнице рећи да се цела идеологија променила“? Виц је у повезивању ситница које се, за пар година, здраво накамарају. Свака за себе не значи ништа, али све заједно дају сасвим другу политичку причу.
Насловна илустрација: Петер Паул Рубенс – Икаров пад…
Војводинa која ће имати функционалну аутономију локалних самоуправа @ Ja ovo tumacin kao autonomiju lokalnih samouprava koje zaobilaze pokrajinsku vladu.Cini mi se da je i ranije govorio isto.Lokalne samouprave ce novac dobijati direktno od Beograda.Moje misljenje.
Obradovicuuu prodo.si se za.cenzus, duzan si Gospodaru. Tek si pomalo poco da vracas dug.. zato.te.ne.boli istina onomad.kad.si stajao sa Cedom i Pajticem.na bini… reko.si.jednom davno da se.divis Zoranu Dj. imo si same reci hvale.. Ti si odabrao ovaj put za razliku od Mise koji se izdaje za Vucica ti si Obradovicu resio da se.izdas za strance.. pa ces.sutra zajedno u tor sa sve dosmanlijama da.mirises vlast.. zato ti.napadas Vucica danas a.ne i sistem..
Ако већ имамо локалне самоуправе, односно општине које чине Управне Округе, постојање било какве међу-управе као што је Покрајина, је само додавање на и овако бирократизовану државу, још администрације. Просто, како може општини Алибунар да буде Нови Сад ближи од Вршца као седишту округа ако из тог Алибунара ја морам ићи и у Нови Сад и у Београд? Ако се већ ради Београдизација Србије, ради се исто тако и Новосадизација Војводине! Имамо Управне Округе и приближимо рад владе на републичком нивоу локалним самоуправама преко Управних Округа. Све је у Београд, па све је у Нови Сад али људи, то све ми плаћамо! Општина – Управни Округ – Покрајинско Извршно Веће – Република Влада а до јуче и Савезна Влада. Па доста бре више, него Општина-Управни Округ-Републичка Влада и баталите се Покрајина и Покрајинских органа! А причате о некој аутономији а само чувате радна места и правите се домаћини а све промашај до промашаја! Никакви покрајински органи не смеју да постоје, јер то је реликт комунизма и постојање покрајина директно одговара једном организованом бирократском криминалу!
Kakvi su ovi što nam „kapu kroje“ i ja bi u neku „autonomiju“ da je kojim slučajem ima ili da sam, ne daj Bože mladji, glavom bez obzira gori u ‘ajduke,