Немојте да се смејете. Све ми то плаћамо.
Прво да видимо како Вучићева логика изгледа на примеру Бора, па МСК, па Јавно предузеће за подземену експлоатације угља Ресавица (ЈП ПЕУ). Само примера ради, иначе би могло да се ређа у недоглед.
Вучић је 23.12.2014.године у Бору рекао:
– Да је вредност пројекта, на којем је било ангажовано 25 домаћих компанија, око 250 милиона евра, да је највећим делом изградњу финансирала Влада Србије и да је све успешно завршено, како је и планирано,
– Да ће се са туђим концентратом од нове топионице зарађивати 12 милиона евра годишње, а са нашим и додатних 24 милиона,
– Да је потребно да се за шест месеци заврши Кривељ, за девет Церово и да се вади наша руда, како би зарађивали двоструко више,
– „Ово је наше мало чудо којим можемо да се поносимо и чему можемо да се радујемо у Србији“, и додао да ћемо сада имати и чистији ваздух и да је то добра вест за грађане.
А само 22 месеца касније је, за исти тај Бор изјавио:
“Идем у Ригу 4. (новембра) и имаћу најдужи билатерални састанак са кинеским премијером и молићу га, клечаћу на коленима (не буквално, али и суштински ако треба) да најпознатија кинеска компанија преузме РТБ Бор, јер ми ово више не можемо да издржимо”.
Мени, са сасвим анахроним мозгом, изгледа да је Бор или „мало чудо којим можемо да се поносимо“ или је компанија која прави такве губитке да Србија то више не може да издржи. Вучић изгледа, са својим преумљеним мозгом, нема тај проблем. Само „или“ замени са „и“ и сви проблеми нестају. А мене тек код такве генијалности обузме страх. Срце и ради и не ради и можемо да извршимо трансплантацију и да је не извршимо. И пацијент је излечен. Истина, родбина је нешто у дубокој црнини, али је то нелогично понашање, па се нећемо обазирати.
Нисам имао могућности да тражим парцијалне ДНК трагове, али на свим сликама из архиве коју сам претраживао, у свим медијима који су преносили обе изјаве, заиста изгледа да је реч о једном те истом човеку.
Али, логику на страну, Вучић се стално представља као неко ко се разуме у привреду, у пословање, па и у макроекономске токове.
Да видимо шта је све пословно бесмислено у изјави Вучића из децембра 2014. године.
Погледајте следеће две табеле кретања цене бакра. Прва је за петогодишњи период, а друга је за период од 1989. до данас.
Како се из табела види, у време инвестирања, углавном државним парама како каже Вучић, цена бакра је на историјском максимуму од просечно 7.500 УСД/т. То је скоро троструко виша цена од просечне цене у претходних 15 година. И сад једно сасвим једноставно питање – зашто је Бору потребно финансирање државе када је цена бакра на незапамћено високом нивоу? Који су то и какви структурни проблеми Бора, да је он непрофитабилан и када је цена небу под облаке? Или можда сасвим просто – где су те паре?
Вучић користи израз „зарађиваћемо“ 12, односно 24 милиона ЕУР годишње, који у пословном свету не значи ништа. Постоји приход (укупни и пословни), добит, нето добит, ЕБИТДА итд. О чему је Вучић говорио не знамо, али пошто је „зараду“ дочарао као мало чудо, онда се има узети да је реч о добити.
Из прве табеле видимо да се цена бакра, од Вучићеве изјаве до данас, стабилизовала на веома високом нивоу од око 5.000.УСД/т. Дакле, све је веома позитивно и у оквиру предвидљивог. Колико Вучић мора да не разуме привреду када на само 22 месеца, у стабилним, предвидљивим условима, промаши процену тако да она, од усхићености како ће се остваривати годишња добит у износу од око 10% вредности инвестиције, опадне на „клечаћу на коленима“ јер добити не само да нема, него су текући губици непрекидни?
„Метанолско-сирћетни комплекс“ из Кикинде (МСК) је скоро па разљутио Вучића. Прави губитке. Тачно, прави. А 2012. године, када је Вучић дошао на власт, да ли је онда МСК правио губитке? Правио је. У чему је онда ствар? Зашто одмах није решен тај проблем и зашто се упорно финансирају предузећа која не могу да послују профитабилно, или макар без прављења текућих губитака? Која је то Вучићева привредна мудрост и далековидост када није у стању да сагледа једноставну ствар. МСК није у стању да послује без текућих губитака. Анализа која то доказује постоји у Србијагасу најмање 12 година. Какав је то председник владе коме такве елементарне ствари нису познате?
Једна дигресија, директор МСК се досетио и употребио вучићевски приступ образложењу: каже да је јасна веза између раста петрохемијског комплекса у једној држави и раста БДП-а, једино на неком највишем нивоу мора „само“ да се реши питање цене гаса. Другим речима, ако нам неко плати лавовски део цене гаса и ми добијемо основну сировину знатно испод тржишне цене, онда је све ОК. Баш да видимо да ли ће Вучићу бити нешто сумњиво у овом образложењу да је МСК развојни потенцијал Србије.
Изразити привредни таленат Вучића је недавно материјализован у изјави да и подземна експлоатација угља у Србији прави губитке. Велике губитке. Мање упућен грађанин би помислио да је то нешто ново. Или нешто чему је узрок ненадано наступио. Свакако нешто што чак ни Вучић није могао да схвати, ако не раније, онда најкасније 2012.године.
Е сад, све зависи коју логику користите. Како је ЈП ПЕУ Ресавица у ранијим периодима (пре 2012) већ правио губитке који су збирно износили преко 200 милиона ЕУР, онда је јасно да ће се са прављењем губитака наставити и у наредном периоду. Никаквог ту изненађења нема. И никакве ту економске логике, да се са таквом експлоатацијом настави, нема. Ако користите Вучићеву логику, онда чињеница да систем упорно прави губитке не значи ништа, у условима када је сада Вучић власт и све има да буде одлично. То „одлично“ се за протекле 4 године опет докотрљало до нових 100 милиона ЕУР. Стварно, шта Вучић уме да сагледа у привреди, када овакве ствари не разуме?
Сад би нас прича даље водила од угља ка термоелектранама, у које су улупане опет силне паре, а да ништа од онога што морамо да урадимо у погледу модернизације истих, по споразуму са ЕУ, није урађено и где нас чекају питања затварања свих термоелектрана. Али то је већ превише за један текст.
Овакав ингениозни привредни приступ Вучића, уз слепо веровање у погодности за директне стране инвестиције (ДИС), благотворност ММФ-а и руководеће кадрове СНС-а, на макроекономском плану доводе до тога да смо се од 2012. године до данас задужили за око 9 милијарди ЕУР, а да је привредни раст око 2 милијарде ЕУР (све статистичке проблеме који погодују Вучићу за ову прилику занемарујем).
Тачно је да је теоријски могуће да се неко задужи за 9 милијарди, а да раста уопште не буде, али мени није логично да се овако погубан резултат назива успехом. Старомодно истрајавам на томе да не постоје две логике. Или логика, или Вучић.
Текст пренет са сајта Фонда Стратешке Културе.
