Стаљин је потписао немачко-совјетски пакт. Зар је то важно када се ради о томе да се спаси револуција, то јест људска будућност?
Слушам тако нашег Канцелара како се, мало-мало па нешто пренемаже; плаче како га сви мрзе, а нико не воли; тужи се на сопствени народ који га (осим пензионера који су се добровољно одрекли дела пензија ради свеопштег добра) не разуме, који је лењ, недотупаван, непреумљив, џангризав, незадовољан, за разлику од, ето, Немаца који су вредни, дисциплиновани, задовољни, денацификовани, мигрантофили, ма, душа једна од народа. Па, и мени дође нешто нажао и све хоћу да кажем, али немам срца: Немој више да се жртвујеш, к’о Бога те молим, пусти јавно добро, пусти те незахвалне Србе и васцело грађанство србијанско нека се сами сналазе, нека бирају другог, кад већ не цене толику твоју мисију да их изведеш на прави пут, да од њих направиш нешто што никада нису били…
Гледам тако ове из опозиције, како се, ето, жртвују, па нам нуде то и то, те и те, потребно је само да усправимо главу и да их узберемо, али неписмен и необразован овај народ, ништа не разуме, ни жртву наших опозиционара, ни њихову крв, зној и сузе све за бољу „општу ствар“ и редовно гласа оне друге… Чух и једног младог кандидата за гашење светла у Браће Југовића – сетих се да ми га је Коштуница (пошто је поново био у опозицији, као и деценију пре, када смо се, последњи пут пре тога, срели), пре једно пет година, најавио као будућег лидера Де-ес-еса… Вели, ако сам га разумео, није му до функције, али „преузеће одговорност“, а и зна с ким би и како правио нову политику странке.
Не рече ли и наша Његова Екселенција, пролетос, недељу дана пред парламентарне изборе, да ће се кандидовати за други председнички мандат, не због себе самог, већ зато што ће „бити потребан Вучићу“? Како то „која Екселенција“? То је онај господин што се потписује као председник Републике Србије, познат по томе што је у име свих нас, грађана Србије, нашој народној Влади послао свој кроки крокија платформе о Косову, пре тачно 17 месеци, али због „зента“ од нашег Канцелара ни до данас не сме да пита шта би са том хартијом печатираном са „председник Републике Србије“!
Бијте ме по ушима, али признајем: на изборима у Великој Кладуши победила је Лабуристичка (не Блерова!) партија и њен (и мој) кандидат за касабоначелника, међу политичким непријатељима знан као „осуђени ратни злочинац“, међу симпатизерима као фантастичан „пливач“ између својих комшија Срба и Хрвата, Бабо Цазинске крајине, за тај крај заслужнији и од Јеремићеве ујчевине Поздераца… Е, тај човек (присуствовао сам као новинар, пре 26 година, његовом спектакуларном дочеку из комунистичког казамата) је знао шта је јавно добро! И, да није било закулисне СДА – СДС сплетке, он је по „вокс попули – вокс деи“ требало да буде први председник БиХ (тако су грађани изгласали 1990), а смео бих руку у ватру да ставим да би с њим било и, макар скраћене, Југославије и целовите Босне у њој…
Текст пренет са сајта дневног листа Данасa.
http://www.danas.rs/dijalog/kolumnisti.886.html?news_id=329072&title=Javno+dobro
