facebook

Децивилизатор – Скице о Милутину Бојићу

Децивилизатор – Скице о Милутину Бојићу

Бело усијање

Попали и сруши, разби’ и разори,

Полупај и скрши, роби и однеси

И испричај сунцу о оном што јеси,

Да о твоме делу звезда звезди збори.

5. bojicЈа плакати нећу над кулама палим,

Ни у пустом дому тугованке плести,

Јер не можеш собом небо ми одвести,

А ја знам на песку дићи Јерусалим!

Јер ветар слободе мој сан је и срећа,

Њим ћу да се храним, њега ћу да пијем.

А он тамо струји, где ја стег свој вијем

И расте из моје мишице и плећа.

Муке нису муке, туга туга није

Данас, кад се дани ожиљцима броје,

Јер дворови данас на плећима стоје,

А слађе но нектар модар јед се пије.

Данас шеве наше крвави су врани,

Јер небеса шаљу страхоте пожара,

Да нараштај нови псалме од њих ствара:

Да нам оду спева, Бог нас патњом храни.

1917.

 

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

 

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.