Из табеле, коју сам приложио у тексту, може се видети да, годишње и квартално, раст БДП-а у Србији за протекли евидентирани период није већи од БДП-а у готово нити једној наведеној земљи…
Дакле, ако се у тим земљама не говори о расту плата и пензија, на реалним основама, зашто се то чини у Србији..? Јер, реалног утемељења нема, нити смо економски шампиони у Региону, (што се из дате табеле просто види..).
Као што се из исте табеле може закључити, немамо ни монетарну политику бог зна какву. Јер стопа инфлације је екстерног карактера и у Србији. Такође, пад незапослености је евидентан свуда, јер имам увид у структуру код свих… Што се тиче минуса на текућем рачуну, ту стојимо – не баш најбоље..
Ако је реч о реалном повећању плата и пензија, заиста га нема, и то за солидног познаваоца у коришћењу економских инструмената.. И даље је далеко виша стопа раста камата на јавни дуг од стопе раста БДП-а, што говори да је Србија и даље у спирали већег задуживања… Ефекат подизања плата и пензија је доброг и лошег карактера.. Рецимо, Србија као увозно зависна земља робе широке потрошње и пуњења БДП-а од ПДВ-а на исте и даље ће стимулисати увознички лоби.. Трошкови живота, режије које ревносно плаћају пензионери, па и остали, су под пресијом најпре и увек наплаћивани и до сада.. Дакле, сви би од повећања само повећали потрошњу што би даље због генерално лоше одабране економске политике, игре отворених граница уз недостатак контроле кретања робе и капитала, и изостанак далеко боље вођене монетарне политике, заправо и даље стимулисали увоз робе широке потрошње..
Може се рећи да се економска слика Србије поправља ништа брже, чак и спорије од других у то у најбитнијем сегменту БДП-а, у његовом расту…Подићи ниво потрошње бржим темпом од раста продуктивности исто је што и узалудна досадашња жртва од предходног умањења.. као уосталом што сам раније писао и говорио: Ви можете одсећи змији главу, али ће након неког времена опет израсти нова.. То се управо са Србијом и досадашњом борбом с Јавним дугом дешава..С тим, што змија дуга постаје још већа, а њена глава је заправо увек била жртва умањења социјалне егзистенције грађана Србије..
Што се тиче ММФ-а и борбе с истим око подизања потрошње, довољно је било им рећи да ћемо само настали раст БДП-а, потрошити уместо за умањење брзине раста јавног дуга и уместо улагања у продуктивност улупати у куповину увозних производа земаља и компанија које најближу везу имају управо са управљањем ММФ_м..И даље ћемо бити дужни са стабилним сервисирањем камата опет повериоца који су у суштини ствари послодавци ММФ-у, али и постепеним растом дуга као и дугорочном пословном сарадњом с истима. Јер заиста, замислите да ММФ сви протерају као што је то учинила Мађарска па он би онда морао да дели масовне отказе широм планете и да се затворе. Или замислите, бољи приступ управљању Јавним дугом од стране Владе који би довео до враћања главнице дуга онда би дошло опет до бар дела отказа запослених у ММФ-у..Тај преговарач дакле живи између осталог и од грађана Србије…Овако за ММФ су и козе и овце на броју након успешног преговора око сарадње и евентуалног повећања нивоа плата и пензија…
Ко зна, можда ће бар пензионери и радници у јавном сектору виша примања ипак највише трошити на робу домаће производње и на тај начин поспешити продуктивност земље.. Али, остају питања: како разабрати колико је заправо у домаћем производу удео увозног ануитета, или колико је заправо компанија у власништву домаћина, колико странца који ће свој увећани капитал сав инвестирати у нашој земљи, а колико изнети напоље ван земље…? Али, што је Србији то јој је, увек може боље као и горе…међутим најгоре је што Србија до сада, како ствари стоје, на жалост, куса увек то горе…
Дејан Тадић, Франкфурт
30.10.2016
