Драган Милашиновић: Вучићева лажа и паралажа

„Но, свеједно, ја и даље једва чекам да чујем и видим како ће нам Вучић објаснити гласање за Харадинаја…“ (1)

Драган Милашиновић, ФСК,08.09.2017.

Нисам дуго чекао. И зато сам, да цитирам Вођу пресликаног из чувене Домановићеве приповетке у наше животе, „поносан и срећан“ због његовог синоћњег изласка пред камере да нам објави како ће фарса од његовог „унутрашњег дијалога“ ући у некакву „нову фазу“ у којој ће се „институционализовати“ и одвијати у некаквим „концентричним круговима“(2).

Поносан сам и срећан јер су, као никада до сада, сви могли да виде и чују колико су пред косовском светињом његове речи испразне, његове лажи мизерне, а његови мотиви јадни. И колико је пред Истином Цара Лазара кукаван сценарио једног Бебе Поповића или Алистера Кембела(2), свеједно. Сценарио који можда није сам наручио али у њему, као први човек, Вучић учествује по својој вољи.

Све што је рекао, али буквално све, лако се може оборити чак и најповршнијом анализом. Нигде се као на теми Косова не види површност његових заблуда или дубина његових лоших намера према српском народу. Шта год од тога да је, за Србе и Србију, није добро ни политички данас, ни историјски сутра. И зато је његов однос према Космету најбистрије огледало његових намера према свима нама. Да кренемо редом.

Вучићеве лаже и паралаже

Прво што аналитички можемо приметити јесте да Вучић, као и представници његове Српске листе, више не говоре о Косову унутар Србије, нити о могућностима да Србија, сходно Уставу и Резолуцији 1244, настави легитимну борбу за очување своје јужне покрајине унутар српских граница. Уместо тога Вучић нам нуди приступ „да изгубимо оно што морамо, а да сачувамо оно што можемо”(3), при чему нам не дефинише штаје то “шта морамо да изгубимо”, нити “шта то можемо да сачувамо”. А мора бити да он зна шта је и једно и друго, јер иначе не би говорио о томе у том тону. А ако већ зна шта “морамо” о чему ми онда треба да водимо тај “дијалог”?!

Да би “унутрашњи дијалог” могао бити вођен посебно је важно да знамо и ЗАШТО “морамо” то што “морамо” и КАКО “можемо” то што “можемо”?! Односно, шта ће бити ако нећемо то што он каже да “морамо”, или желимо више од онога што он тврди да “можемо”?! Као председник државе и као неко ко износи тезу о “морамо (изгубити)” и “можемо (сачувати)” требало би то да нам саопшти, ако је идеја о “дијалогу” искрена, а не само завршна фаза велике политичке преваре започете “Бриселским процесом”. Он то не чини.

Али, не може ни да сакрије! Из Вучићевог наступа, као и наступа издајничке Српске листе, јасно је да он под оним што сматра да “морамо изгубити” подразумева државни суверенитет над Косметом, а под оним што мисли да “можемо сачувати” подразумева некакав бољи статус за Србе на Космету, потпуно недефинисан, који ће групи неодговорних појединаца, које је он бирао и који су се углавили у Харединајеву владу и Тачијеве институције донети све, а мученицима који живе у енклавама ништа.

При томе, као највиши домет таквог приступа, јавности се потура скоро формирање ЗСО, која ће бити само суругат оне Заједнице о којој су нам пре четри године причали Вулин, Дрецун и сам Вучић лично. И Дачић, да га не заборавимо у причи о издаји. То је још један вид класичне манипулације, јер би Вучић, као носилац Бриселског процеса, морао сносити пуну политичку одговорност због чега та ЗСО није формирана већ четри године, а Србија је дала толике уступке! Зашто већ три године преговара и уступа а Шиптари одбијају да формирају ЗСО? Да ли је било неопходно српским гласовима доводити на власт злочинца да би се остварила шиптарска бриселска обавеза? И зашто “специјалне везе” ЗСО и Србије више нико и не помиње?! Да је Вучићу заиста стало до квалитета живота људи на Космету, то би морало писати у Бриселском споразуму, као што нас је својевремено лагао да пише.

Даље, оно битно што се Вучићу омакло јесте изјава “да политички програм покрета Самоопредељење захтева измену устава са циљем одбацивања Ахтисаријевог плана”(4), која потврђује оно што овај аутор говори и пише већ годинама. Тадић је започео, а Вучић наставио спровођење тзв. Ахтисаријевог плана, који је Србија званично одбацила Скупштинском резолуцијом из фебруара 2007. године(5), а нешто касније је уз Вето Русије тај план одбачен и у СБ ОУН. За Србију, тај план је био неприхватљив јер предвиђа да на крају “процеса надгледане независности” Србија призна независност Косова као државе. На основу тог плана Косово је и само-прогласило своју “независност”.

Да не би било забуне, Александар Вулин, тадашњи Вучићев министар без портфеља задужен за Косово, изјавио је крајем марта 2014. како је за Србију „неприхватљив Ахтисаријев план“, наводећи да ништа што је тамо понуђено не може да се прихвати.(6)

Сада, слушамо Вучића који брине о очувању Ахтисаријевог плана, при чему очигледно намерно обмањује грађане доводећи у везу тај план за Куртијевим залагањем за “избацивање странаца”, при томе јавности постављајући реторичко питање “ко би штитио Србе ако оду Кфор, Унмик и Еулекс?”(7).Српски председник, вероватно намерно, пренебрегава чињеницу да су КФОР и УНМИК мисије Уједињених нација, и да је њихово присуство на Косову сагласно Резолуцији 1244, која нема везе са Ахтисаријевим планом, нити “Косовским уставом”, па да нико и не може да их избаци без одговарајућих одлука СБ ОУН.

Да ствар буде најгора по Србе са Космета, Вучић и не помиње да Ахтисаријев план Србима даје право на српски као на други службени језик и специјалне везе српских енклава са матицом. Дакле, Дачић и он су у Бриселском процесу, прихватили све што Ахтисаријев план тражи, а нису узели оно што им он нуди! И сада Вучић прича о “унутрашњем дијалогу” да би дао оно што је преостало, али и не помишља да тражи оно што се може? Или то чува за финале, да се представи како је сачувао “оно што се може”! А Расим Љајић пристаје и на једно и на друго. Зукорлић и Јелена Милић, богами само на прво, да се да. А њихов глас у том “унутрашњем дијалогу” вредеће као и глас СПЦ…

А, онда, долазимо до Вучићевог смешног покушаја да истовремено подржи гласање Српске листе за Харадинаја и да се огради од њега. Бљак. У тој намери он је прво истакао да није утицао на одлуку да ли ће они (Српска листа) ући у владу или не, а одмах затим додао:

“Као председник Србије, кажем да подржавам њихов улазак у Харадинајеву владу. И то кажем чисте савести…”(8) Још једном, бљак!

А онда се потрудио и да нам изложи зашто је злочинац, по њему, најбоља опција:

“Наиме, постојале су три опције после избора. Прву, да подрже нову владу свежих снага Аљбина Куртија и Покрета за Самоопредељење којима је циљ уједињење Косова и Албаније у Велику Албанију”(9) … “Исто тако”, додао је, Самоопредељење се залаже и за косовску војску. Да ли је Српска листа требало да подржи стварање Велике Албаније?”

Какав демагог, ха? Зар се Харадинај не залаже за Велику Албанију и косовску војску, господине председниче?! Знате ли зашта се уопште залаже “ратна коалиција”, чији је Харадинај био кандидат? Ако сте, због презаузетости, пропустили да пратите Харадинајеву предизборну кампању или њузпејперсе из региона, ево ја ћу вам рећи да је “Војска Косова”, уз сагласност и учешће косовских Срба, једно од најважнијих Харединајевих предизборних обећања! А рећи ћу Вам, да је и њен нуклеус већ формиран и да у њему већ неки Срби примају плату и имају чинове, иако званично још не постоје.

Друга опција, како је нагласио председник, била је да Српска листа не подржи никог.

„А какав би то избор био – пита се он и сам одговара – Никакав, јер би се одржали нови избори на којима би Српска листа имала мање гласова, а Курти и Харадинај више.“(10)

Овде се, дабоме, поставља питање како Вучић зна да би на новим изборима Српска листа добила мање, а Курти и Харадинај више? При томе његов одговор сугерише да би на новим изборима гласови Српске листе отишли Харадинају или Куртију. Опет јефтин покушај обмане српске јавности. Број заступљености Срба у тзв. “косовском парламенту” је гарантован, или ограничен, како хоћете, на 10 и ту нема померања. Колико год гласова да добију Срби имају десет представника. Тачно је да би Српска листа на новим изборима добила мање, јер је јасно да је жестоко преварила своје бираче, али би друге српске странке добиле више, а Срби би били на истом.

Зашто, онда, председник свих Срба брине како ће на изборима проћи једна српска политичка опција на Космету? Зато што ју је он инсталирао да спроводи његове налоге! Просто! И зато је он одговоран за њихове поступке.

Дакле, у евентуалним новим изборима на Космету Срби не би ништа изгубили! Они, у односу на злочинца (који их је убијао, мучио, силовао и пљачкао), као премијера и немају шта више да изгубе. Изгубила би издајничка Српска листа и то би било свакако добро.

Трећа опција, по Вучићу најбоља, била је гласање за злочинца Харадинаја. „Ништа добро не мислимо о њему. Има таквих још који су лидери, али нас нико не пита када се гласа”, поручио је демагошки председник Србије.

И мисли да је то довољно да нас убеди. Нека само мисли …

_____________________________________