Пише ми, на порталу ИН4С мој имењак Милан:
„С већином ствари бих се сложио, али – иако се то односи и на тврдњу да је Дугин и овакав и онакав (типични староверац, жбир и клишетизирани гласноговорник Кремља, претерани идеализатор Путина…) – ипак мислим да има шта од њега да научи и г. Миленковић. Дугину би, можда, добро дошло мало здраворазумске процене, али и г. Миленковићу не би шкодило мало мистицизма и примењене религиозности (ако је уопште има) . Не зависи баш све у историји од Путина, Трампова, Обама и сл. Нећу ићи толико далеко да кажем да не зависи ништа… ипак је слободна воља отворено поље за свакојаке утицаје“.
Сто пута писах, сто пута говорих, нема вајде: Срби у политику уплићу све чему места у политици нема.
Драги мој имењаче, и полтиколог, као и свако други, приватно може бити мистик, агностик или гностик, апокалиптичар, хришћанин у ма којој варијанти, али у струци не сме бити ништа од тога. Поподне, нека кади и чади, али док анализира, само чињенице у обзир долазе.
Ко би, уосталом, сео на столицу зубару који ти, пред вађење зуба, чита псалме и молитве, уместо да ти да анестезију? После подне, кад он теби одради посао уз Лидокаин, он може да оде у цркву, или џамију, може да се ода мистицизму, аскези и контемплацији, али док ради, мора да буде само зубар и ништа више. То је струка, нешто што Срби слабо разумеју.
У том смислу, од Дугина ја немам више да научим ништа о политици , иако је под већим именом, него ја што сам. О мистици бих, вероватно, могао. Политика је, мој имењаче, састављена од досадних, сувих чињеница, али Срби воле да, онако, епски, свему додају мало мистике, да макар гром загрми на Светога Саву, или тако нешто. Временом се заиста и поверује да без ударања грома, устанка не би ни било. На крају испадне овако: узрок устанка – ударање грома на Светог Саву, непосредни повод – Сеча кнезова. Мистика и претеривање где им места нема. Бркање песама са чињеницама.
Слободна воља је, мој имењаче, прецењена. Она, као концепт, спада у темељне принципе православља, али се мени чини да је то само добар механизам да се сваки грех, или свако зло, са леђа Бога свали на леђа човека. Откуд зло у свету? Зашто је Бог допустио Јасеновац? Па…ето, имамо слободну вољу. То је нека врста дијалектике, која може да правда све.
Али, ако слободну вољу занемаримо као религиозни концепт, морамо је некако ограничити, или претпоставити да је безобална. Човек се роди у једно време и за баш то време и тиме му је дат оквир деловања. Микеланђело би сто година пре, или касније, био нешто друго. Затим, човек се роди у једној нацији, односно култури, што га додатно ограничава. Роди се у једној, „баш тој“ породици. Роди се паметан, или глуп, богат или сиромашан, са овим или оним биолошким и социјалним наградама и недостацима. Тек иза тога, имењаче мој, почиње подручје слободе, ако је уопште и нешто од ње остало.
Код Срба, чак и кад се зову, за потребу, Црногорцима, изражавање противстава се сматра врхунцем слободне воље. Не, само је став израз воље, противстав је израз немоћи да се соптвени став заснује. Још важније: став, сам по себи, још увек је само расположење, ако иза њега нема чињеница, нечег чврстог и опипљивог, што није само рефлекс у односу на стварност, већ је разумевање стварности. Тек у трећем кораку, после разумевања стварности на натуралистичком нивоу, долази мењање стварности. Ко је није разумео, неће је ни променити.
Кад већ поменух натурализам: моје је мишљење да је прогон Његоша, у наше дане, највише инспирисан тиме што је владика био натуралиста, човек чињеница, а не доктринар и, као такав, сасвим је неупотребљив за данашњицу, која је сва у доктринама. Може ли ико нормалан да замисли Његоша као десничара или левичара, Равногорца, или Љотићевца, као марксисту, или неолиберала? Нема тих оквира за слободне људе, само марва се у торове сабија. Е, то је оно: идеологија Његоша је једна, иако се чак ни идеологијом не може назвати – опстати, одржати се, победити, трајати. То је опасно, то смета. Ви, и ми, не смемо да опстанемо и да трајемо. Зато је Његош опасан.
Дакле, још једном: ко мисли да у струку меша мистику, саветујем му да се, на мокром поду, ухвати за голе каблове и помоли се да га струја не спржи. Нека иде код хирурга мистичара. Нека оном брду каже „помери се“ и оно ће се померити, као што пише у Библији. Али, пошто нико толико луд није да све ово уради, зашто мислите да је политикологија једина која треба да у себи садржи и мистику?
Кад већ говоримо о чудима…
Овај народ је толико „пресисао“ интелектуално, духовно ( како год) да ми уопште није јасно како смо до сада да сачувамо државу, језик, историју (у смислу сећања на „ђеда“…. ништа даље од тога, а и то бледи ли бледи…)
Ма појма немам како уопште постојимо. Рацио нема одговор. Остаје ми да верујем само у Чудо.
А да, Господ заиста има одличан смисао за хумор 🙂
ЛОГОС – Реч – Смисао…Промисао…
Велики поздрав за мог вољеног бата Милана! 🙂
Има народа који дижу споменик Вокеру,Клинтону и Клинтонки а има и другачијих.Није понашање Срба рационално али је :српско.
Да су нам Клинтон и Клинтонка помогли да порастемо, ми бисмо им дизали споменике. Овако, захваљујући њима, Албанци су порасли (бар они тако мисле), па им они и подижу споменике.
Ми нисмо подигли споменик цару Николају Романову зато што је светац и што се моли Богу за нас на ономе свијету. Уосталом, светост владара је увијек сумњива – тешко је, чак и немогуће, добро владати а остати светац. Ми смо споменик руском цару подигли због услуга које нам је учинио на овоме свијету, притом не ломећи много главу око тога како се он односио према, рецимо Пољацима или Литванцима, или чак и према своме народу. Не би Лењин ништа направио у ситом и задовољном народу.
Дакле, може се истовремено бити и рационалан и Србин.
Одговорно тврдим.
Владимир Павићевић
20/01/2017 at 10:39 pm…Шиптари дижу споменик мушком Клинтону који је жив и здрав а и жена му је и жива и здрава и хистерична.Вокер је жив и здрав и не знам да ли је хистеричан али је подложан лобистима.Ми смо Николају Романову дигли споменик један век после његове смрти.Није само тајминг у питању а ти то ниси укапирао.Николај је умро због Срба ,Владимире Павићевићу.И он и његова породица и милиони Руса.
Досад сам мислио да су Николаја Романова убили бољшевици зато што им је био непријатељ.
Николаја су, Станко Маркезу, убили због онога због чега су владари редовно убијани током читаве историје људског рода. Био је пред војном катастрофом, а народ му је био гладан. Његови непријатељи су искористили ситуацију да би се домогли власти. Таква је природа политике, посебно рата као њеног крајњег облика у ком се рачунају само побједа и пораз. Да је Николај побиједио, он би скидао главе. Изгубио је па су главу скинули њему.
Са тим Срби немају никакве везе.
Николај је био озбиљан владар једне велике државе. Такви у ратове не улазе због алтруизма, љубави, правде, истине, људских права… Све то служи за пропаганду и низашта друго. Тврдити супротно је тачно таман колико је тачно да је Први свјетски рат почео због Гаврила Принципа а не због потребе великих сила да се међусобно обрачунају око плијена. То, наравно, не значи да нам Николај није био пријатељ и да му не дугујемо споменик.
Но, прије 100 година Срби нису јурнули да му помогну а ни да га освете, напротив. Краљевина СХС није учествовала у интервенцији Антанте.
Иако су се искрено жалили над судбином цара и били љути непријатељи комуниста, српске вође нису жељеле да српском крвљу разрешавају руске међусобице.
Зашто? Зато што су били озбиљни људи који знају да се озбиљна политика не води на основу емоција, личних антипатија, морала, поштења, хришћанске самилости и слично.
Били су рационални.
У Први св рат су Руси ушли ЗБОГ СРБИЈЕ,па је избила револуција па је био грађански рат па су побијени Романови….Павићевићу,на почетку приче су Срби а ти доведи у везу улазак Русије ,због Срба ,у рат и ликвидацију Романова и море изгинулих Руса.Море!Комунизам је,као бумеранг дошао у Србију и имао крваву жетву,упркос(!) томе што је Србија била пуна БЕЛИХ Руса који су сведочили шта је комунизам урадио у Русији.Срби су ХТЕЛИ комунизам.Волели су ЈБТита.Воле га и данас.У чему је разлика између ЈБТ и турских султана?Волели су Срби и султане и турчили се масовно.Пуна су српска гробља споменика на којима је петокрака!Да је комунизам дуже трајао настала би комунистичка нација,потпуно супротстављена Србима:као Монтенегрини,муслимани,Муслимани,Југословени,Македонци,Дукљани……Ми имамо огроман КАПАЦИТЕТ да будемо продане душе.Наталитет је „божија казна“.
Бугари нису били сит и задовољан народ и нису имали грађански рат!Шиптари такође!Хрвати ,такође!Словенци ,такође.Румуни,такође!Чеси,Словаци,Пољаци,Мађари….нису имали ГРАЂАНСКИ РАТ!Само су СРБИ имали братоубилачки рат и јесу имали аутентичну“револуцију“.Аутентичну БРУКУ!Нису совјети наметнули комунизам србима.Срби су га хтели.Обожавали су аустроугарског каплара и данас му гланцају ципеле и одржавају гроб где му место није.Нисмо ми ни данас сити и задовољни и да ли је то разлог за грађански рат?НИЈЕ Павићевићу!Није то био разлог ни у Русији.
Dragi Brate Milane (kao što te toplo naziva Pjevović),toliko je lepo čitati tvoje komentare na gluposti.
Meni lično to liči na malu predstavu, ili viteški obračun, ali zabavan. To je pravi lek za mnoge GNEVNE NA
GLUPOST.
PS.Lično te smatram veoma bogatim čovekom.Imam utisak da imaš puno prijatelja koje mođda i ne znaš lično.
Pozdrav i da ozdraviš što pre.
Grada.
Bravo. Genijalno i otrežnjujuće.
Mozda se ne uklapa u pricu al sa obzirom na moje godine moram da napisem da ne zaboravim.Jedino gde su Srbi i nasi neprijatelji slozni je da i jedni drugi svim silama zele da uniste Domacina.Evo zajednicke polazne tacke.Izvini Milane izvini Ziko Zujevicu izvini ja.izvinite svi drugi Domacini SRPSKI…
Људи, је ли ово онај Дејан што се јављао у програм?
http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=239204
Ја предлажем напор да се апострофирају позитивни примери.Негативних је много и сви смо се извештили у налажењу што већег ужаса.Ако наставимо са суицидном реториком неће бити добро.Неопходни су чланци о математичарима Србије и њиховим личним судбинама:како неко ко живи у овом амбијенту, у коме ми кукамо,постиже светске резултате!Усредсредимо се на примере хероја у разним областима а не на олош,отпад,естраду.Учинимо напор да гледамо у чашу која је до пола пуна.Удресирали смо се да гледамо њен празан део.
Дугин и овакав и онакав (типични староверац, жбир и клишетизирани гласноговорник Кремља, претерани идеализатор Путина…)
Откуцајте у било ком претраживачу речи Дугин и Путин, и прочитаћете, рецимо, :
По мнению Дугина, российский президент проводит „совершенно неправильную“ политику, жертвой которой станет он сам.
Како може да неко буде најближи саветник и пише о свом ученику, председику државе, на овакав начин?!
Ја сам Дугина упознао управо као _критичара_ Путина, и као аутора _маргиналца_.
Онда сам начуо да је ,,Путинов саветник“. Потражих где се то тврди у руским изворима. И још тражим.
Свако може да теоретише да се ради о његовој тајној улози ментора. Али, за сваку теорију треба привести доказе. За ову нисам сусрео нити један!
Чињеница је да је Дугин на периферији интелектуалног живота Русије. Последње ставке у његовој биографији на његовом сајту су ове:
С сентября 2009 года по июнь 2014 года — и. о. заведующего кафедрой социологии международных отношений социологического факультета МГУ им. М. В. Ломоносова[35].
В июне 2013 — визит в Молдавию. Выступление в Народном университете г. Кишинёва[36].
В 2015 году — внеcён в санкционный список США и Канады.
С 2016 года — главный редактор телеканала «Царьград ТВ».
Био је професор социологије до 2014, сада није ни професор.
Штавише, Путин није склон мистицизму или филозофији, па да би Дугина имао за најближег саветника. Он је спортски тип, правник (најпрозаичнији тип особе), и поприлични либерал.
Ето, толико о фами о Дугину.
Код Срба, чак и кад се зову, за потребу, Црногорцима, изражавање противстава се сматра врхунцем слободне воље.
Да, рецимо има један радио водитељ и колумниста, стално изражава неки противстав.
М.М.: „Не, само је став израз воље, противстав је израз немоћи да се соптвени став заснује.“
Уместо да се бавимо ставовима, хајде да будемо сократовски.
Умртвљени смо и без даљег трошења енергије на ставове. Дајте нешто динамичније! И традиционална (стара) Кина је имала више духовне лепршавости!
М.М. : „Још важније: став, сам по себи, још увек је само расположење, ако иза њега нема чињеница, нечег чврстог и опипљивог, што није само рефлекс у односу на стварност, већ је разумевање стварности. Тек у трећем кораку, после разумевања стварности на натуралистичком нивоу, долази мењање стварности. Ко је није разумео, неће је ни променити.“
Шта би рекли наши дедови? Не верујем да би подржали овакво изражавање.
Разумевање на натуралистичком нивоу. … Ја јесам схватио шта то значи, након десетак дугих секунди, али у исто време сам приметио да је у међувремену из мене исчилео сваки животни нагон.