Харпизам са примењеним кемтрејлизмом

Мој главни приговор на теорију завере је управо оно прво: теорија. Завера постоји и увек ће постојати, само се технологија мења. Била је ту у античка времена, биће ту и кад нас не буде. Завере су стални пратилац историје, али теоретичари завере су, у највећем броју, чудаци и лаици из области о којима причају, а нисам сигуран и да, неки од њих, нису плаћени да шире своје приче, које обесмишљавају сваку рационалну анализу.

Данас сам, барем половину емисије коју сам водио на радију „Снага народа“, ратовао са Харповцима, односно присталицама теорије да се све ово десило зато што ХАРП дере Србију као Муса јарца док, изнад Србије, лете авиони са смртоносним хемикалијама, а на земљи роваре илуминати.

У основи: нисам електротехничар, нити физичар, те и не знам шта стварно ХАРП ради, да ли је сакривен у свакој трећој букви у Србији, чиме нас и зашто праше, али ме теши да су и највећи познаваоци рада Николе Тесле и ХАРП-а један философ и један лабораторијски техничар. То даје наду.

Друго нешто је у питању: узмимо, за тренутак, да је све истина што они зборе и да се сво зло на Србију срушило баш онако како они тврде (мада, тешко, јер дунстерају власти одговара општи дунстерај у друштву; систематско образовање је устукнуло пред чудесним светом Интернета, на коме се налазе само информације, али не и знање), али ипак остаје важно питање, на који теоретичари завере никада немају одговор, нити икад мисле да га дају, а то је: а шта ћемо ми да радимо? Какав је наш план? Противплан? Само ћемо народу потказивати чудесни свет илумината, ХАРП-а, палеолингвистике, кемтрејлса…?

Дакле, још једном, узмимо да су у праву за све што тврде. Чија сила, каже народ, онога и право. Подсећам: бомбардовали су нас 99-те и могло им се, али смо имали противплан, нису официри ишли по кућама и објашњавали народу шта је НАТО, зашто нам то раде и слично, него су се припремали и припремили за одбрану. Кад год питам неког теоретичара завере шта је наш план, како се борити против зала, увек чујем исти одговор: треба објаснити народу. И? Шта с тим? Народ једва чека да му се објасни шта је ХАРП, шта су и ко су илуминати, које хемикалије се бацају из авиона? Глупост. На свакој кутији цигара пише да убија, па народ опет дими.

Мој главни приговор на теорију завере је управо оно прво: теорија. Завера постоји и увек ће постојати, само се технологија мења. Била је ту у античка времена, биће ту и кад нас не буде. Завере су стални пратилац историје, али теоретичари завере су, у највећем броју, чудаци и лаици из области о којима причају, а нисам сигуран и да, неки од њих, нису плаћени да шире своје приче, које обесмишљавају сваку рационалну анализу. Запазите да о ХАРП-у никад не причају електротехничари, о кемтрејлсима не причају хемичари, а о илуминатима никад неки инсајдер, него посматрачи са стране. Смисао свега тога је, дакле, обесмишљавање рационалне анализе и стварање утиска у, ионако преплашеном народу, да је наша судбина у туђим рукама и да је сваки отпор немогућ. Сва зла иду два-три корака испред нас, ми каснимо, народ не разуме шта му се ради, блаблабла…

Ако се појави неки глас разума, јави се неко ко је стручан, тренутно, од теоретичара-аматера, буде проглашен за плаћеника оних истих који нас засипају свим и свачим. Јер, разлика између теоретичара завере и Бога јесте то што Бог зна све, а теоретичари још и мало више. Банална питања, попут оних која би могла бити упућена теоретичара завере: „Зашто нисте, аман, ако сте већ хтели да укапирате Теслу и ХАРП, учили електротехнику и физику, него философију и средње медицинске школе“, или: „Ако вас већ окупира историја, зашто сте учили машинство“, просто немају смисла, јер се одмах бежи у сигурне воде метафизике, у којима свако сигурно плива. По природи ствари, ко се разуме у метафизику, обично се не разуме ни у шта конкретно. Србијом ходају хорде метафизичара, теоретичара завере, теолога-аматера, квазиисторичара, катастрофатичара, познавалаца људских душа, који су, ако мене питате, само мало умивенија верзија Клеопатре и Милана Тарота. Метафизика је сигурно уточиште за незналице. То су исти они који замерају свакој српској власти што занемарује струку, а сами се баве свим и свачим, осим својим струкама, ако их имају уопште.

Посебно је мрачна улога катастрофатичара у овим последњим поплавама: инсистирањем на ХАРП-у, аболирају српску власт од одговорности и, верујте ми, или немојте, уопште нисам сигуран да власт то и не подстиче. Да сам ја на власти, сваком теоретичару завере бих давао месечну апанажу.

Док тупимо зубе о ХАРП-у, нећемо постављати незгодна питања о запуштености канала, речних токова и корита, о недостатку бедема и насипа, о индоленцији власти, о томе шта је са робним резервама, зашто на веселом европском путу немамо више ни војску, ни лопате, ни џакове за песак… ХАРП је крив, није власт. Власт је једино крива што народу не прича истину о ХАРП-у. Јер, нама је само до истине, а не до чињења.

Теорије завере су доказ опадања једног народа, у коме све бројније људске струје, траже излаз у нечињеничним сферама, беже у оностраност. Ко има разлога да бежи од стварности? Онај ко трпи од ње. Уместо да чистимо реке и одржавамо насипе, лакше нам је да гледамо у небо, не бисмо ли уочили кемтрејлсе. Побегли смо од реалности, немамо ни идеју, ни вољу да нешто радимо, чак ни да идентификујемо центар проблема. Објашњавамо, тражимо истине, трагамо за заверама и све време удобно седимо на стражњици, буљећи у компјутер.

Теоретичари завере, питајте Вучића где му је војска, где су му инжињеријске јединице, где су паре које издвајамо за уређење водотокова, зашто возе џипове и Аудије у земљи која нема лопате; питајте га зашто је затворио медије толико да би се Тито заледио од чуда да то види, зашто имамо свега четири-пет хеликоптера, где је буџетска резерва у новцу за овакве ситуације, где су оне три милијарде од брата Арапина; питајте га нешто паметно, а не давите са ХАРП-ом и илуминатима.

Ако нешто, браћо теоретичари, показује колико сте неделатни, то је што кидате ланац да бисте рекли неку о завери на интернету, а кад се скупите да протествујете против завера, дође вас педесет. Један на сваких хиљаду лајкова на нету. Милан Тарот би их извео више.

текст објављен први пут 22. 05. 2014.