Данас је, на Новој српској политичкој мисли, објављен текст моје некадашње другарице, Марије Јањушевић, под насловом: „Зашто негирам геноцид у Сребреници“.
Текст примерен теми, осредње писмен и прилично бесадржајан, састављен од општих места и понављања свега онога што слушамо годинама.
Да не би испало да сам нешто истргао из контекста, ево и линка:
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/zasto-negiram-genocid-u-srebrenici.html
Марија је, иначе, посланик Двери у Скупштини Србије и пегла њихову давно потрошену причу. Двери, по старом рефлексу, воле да држе лекције о патриотизму и да му дају дефиниције, али не воле да себе обавезују ма чиме. Могли би, рецимо, да се, онако, патриотски, одрекну пара које добијају из буџета (није давно било да су урлали на страначко-паразитски систем, који отима из буџета), или да се ману рђаве навике да, у скупштинском ресторану, једу на терет сиротиње. Али, хајде и то да им прође, но никако није јасно о каквом се негирању геноцида у Сребреници ради, када су пајтоси са Сашом Јанковићем, који нема проблем са признавањем геноцида? Какво је ово лицемерје! Против сте геноцида, али нисте против лизања са оним ко тврди да је у Сребреници почињен геноцид? Нико не може тако ниско да падне као српски националисти, када се дочепају неких пара.
Према томе, најбоље би било да Двери, скупа са Маријом Јањушевић, наставе да воде своју прагматичну политику, да кркају у Скупштини, да узимају из буџета, а да престану да држе моралне и патриотске лекције, јер су право на то изгубили.
Српска политичка мисао и њени протагонисти су нешто што је највулгарније на политичкој сцени данашњице. Толико тешких и изазовних тема за расне и лидерски оријентисане политичаре а они се баве напризенмнијим и највулгарнијим темама које иште народ и тим темама га заводе у још већи бедак гурајући га у тоталан бесмисао. Оно што стварно брине је да нема Србина који ће народу саопштити истину и само истину. А она је грозна и онеспокојавајућа. Да ли је то последица полувековнне дуктатуре комунизма или слабе карактерно-религиозне црте овог народа? Ђаво би га знао. Углавном и голим оком се види да нам није добро, а светлости у овом мраку ниоткуда.
Sve lepo obrazovani direktorski sinovi…a sit gladnom ne veruje…što bi reko Filip Višnjić : tu „elita“ nije rada kavzi, nit su radi stranci izelice…pitam se koliko to treba da bije gromova na svetog Savu, koliko munja da sevne na Časne verige, koliko zemljotresa po bliskom istoku treba da zatrese, pa da se Srbima digne? A da, tad je neki seljački sin zapovedio „Svaki svoga ubijte subašu“…ništa onda…
Znači, ako su patriote, na kiosk po burek pa u skupštinu? Demagogija.
Sto se tice Dveri, evo snimka kako je Bosko Obradovoc govorio o Tadicu samo do pre koju godinu.. a danas se lizu i keze narodu
https://youtu.be/MyciBxbgMbg