Игор Антишић: Узалудност гласања

Ускоро нас очекују „избори“ и неминовност узаврелих страсти, надања, очекивања и још по нечега. Поставља се питање да ли ми уопште можемо да говоримо о било каквим изборима и да ли они имају смисла. Пре свега треба рећи, односно стално понављати да је Србија окупирана земља од стране Запада. Да је великим парама и логистиком, а кроз петооктобарски пуч постављен систем са стране уз десетине милиона долара, како од домаћих извршитеља, тако исто и од људи који су убацивани са стране. Они који су нас окупирали су направили игру у којој једино они могу бити победници, а уз увек лако пронађене домаће издајнике који само служе да извршавају вољу страних амбасада. Средњовековне спахије или квислинзи модерног доба, како се коме више свиђа.

Правила те игре, која се назива избори су следећи. Људи који излазе на биралишта и поништавају листиће, као и они који гласају за странке које не пређу цензус, гласови им се преливају оним странкама које прођу цензус, а људи који не гласају ни не улазе у изборну математику. То је Донтов изборни систем који се користи и у доста земаља по свету. У пракси ово значи да ће се гласови оних који буду шарали или цртали по гласачким листићима, популарно названим бели листићи, као и они који ће гласати за опције које неће прећи цензус у суштини гласати за СНС јер ће се отприлике пола тих белих листића прелити управо СНС-у. Ово би требало да зна свако онај ко верује у изборни систем и нада се да ће се управо кроз изборни систем нешто променити. Шта би још гласач требало да зна?

Требало би да зна да ће ови избори, као и сви пре њих бити потпуно нерегуларни и то из следећих разлога. У бирачким списковима постоји далеко већи број људи, него стваран број живих и пунолетних гласача и то се може мерити на стотине хиљада. Сви се можемо сетити ситуације из 2012. године када су управо ови садашњи квислинзи на власти износили вреће са таквим листићима и просипали их испред Скупштине. Наравно, када су касније намирени у власти читава ствар се слегла. Да на самим изборима ми ништа не одлучујемо и да се унапред зна ко ће победити, можемо се поново подсетити исте године и честитања пар сати пре пребројавања гласова на председничким изборима Томиславу Николићу.

Оно што посебно краси предстојеће изборе је чињеница да никада већи број странака није пријављен, а заправо доста њих је намештено директно од стране власти, како би се стварала конфузија код народа од кога већина познаје изборни процес, а и сама политичка дешавања као француска собарица поштење. Посебно је занимљиво рећи да су одређене странке са невероватном лакоћом „прикупиле“ потписе како би могле да предају своје листе. Ово у пракси значи следеће. Владајућа странка је делила и извлачила податке од људи које имају на лагеру од стране државних предузећа, а странке су онда налазиле подобне овериваче потписа који су само печатирали, док су читави тимови страначких војски попуњавали податке и такве папире предавали оверивачима на печатирање. Иначе, ово се ради веома једноставно али исто тако се не може урадити без знања квислинга који владају у име окупатора у датом тренутку.

Дакле, за сада имамо бирачке спискове у којима живе и мртви и то на стотине хиљада, честитање од стране окупатора и пре пребројавања гласова и странке које се појављују преко ноћи и које имају далеко више потписника листи, него самих гласача. Ово нам указује да избори нису и не могу бити регуларни али то није ни битно док има људи који и даље верују у њих. Окупатори се воде логиком да утерају овце у тор по цену свега, па таман и сами, бар на кратко у исти тор ушли. Веома је занимљиво погледати да се чак и амбасада САД заузела кроз фондове УСАИД да на локалном нивоу подспешује организовање разних група грађана и њиховог политичко-демократског описмењавања за излазак на изборе. УСАИД је директна испосница ЦИЕ и што ЦИА ради тајно УСАИД је ту да ради јавно. Некада је добро, када смо у превирањима са нама самима, погледати шта непријатељ ради и тада знајте да ако урадите супротно у 99% случајева нећете погрешити.

Избори у Србији се могу описати на најједноставнији начин кроз позориште. Имате редитеља, глумце и публику. Редитељ је окупатор, глумци су припадници страначких војски које само одрађују сценарио режисера, а вама, гласачима, је намењена улога публике. Ви можете обожавати или вређати глумце али докле год сте у позоришту и гледате представу дајете јој сврху да се она стално понавља. Окупатору и домаћим квислинзима и јесте циљ да што већи број људи иде на биралишта. Видите и сами која је хистерија и пропаганда од стране свих странака, НВО и познатих личности од којих посебно треба обратити пажњу на такозвану интелигенцију, да се изађе и гласа, а у пракси њима једино што је потребно је ваш легитимитет који управо изласком на изборе дајете систему који је постављен од стране окупатора.

За један део људи биралишта су бојна поља, оловке су оружје, а сама битка је у заокруживању броја. Не знам за вас али оно што сам до сада научио је свакако то да се тако ни један народ ропства није ослободио. Помпезне пароле странака, број њихових страначких војски и све већа и већа обећавања су доказ нашег пропадања, у супротном у Србији не би било више од сто регистрованих странака и никада већи број пријављених странака за изборе. Страначке војске могу и да разумем јер се надају послу у државној служби или неком другом виду ухлебљења али не могу да разумем људе који нису у странкама, а жестоко подржавају своје омиљене странке верујући у пуста и празна обећања. Треба да разумемо да смо ми у процесу константног пада и тај пад ће се наставити управо кроз овај систем. Погледајте само ситуацију од петооктобарске окупације. Из године у годину се све лошије живи и уопште није битно по нас, Србе, која ће странка владати или које ће личности на која места поставити, када изнад или поред њих обавезно седи по један странац за сваки случај.

Запитајте се само да ли ћете у периоду након избора живети боље и онда ћете разумети колико избори имају смисла. Обратите и пажњу на то да су вам из године у годину све мање плате, све већи трошкови живота и да све више људи одлази из земље. То је континуитет који неће променити ни једни избори. Ми треба да се ослободима у нашим главама и да утичемо на људе који су разумни и који су спремни да раде корисне ствари без странака и без помисли да ће за тако нешто бити награђени. Односно, да својим примерима показујемо и другима. Тренутна ситуација и све више прихватање ропског менталитета се огледа управо у изборима јер они који се изјашњавају као родуљуби то исто показују по кафанама и преко интернета, а у пракси за своје ставове нису спремни ни прамен косе да положе. Управо већина таквих и позива на изборе јер ту виду сво своје родољубље у заокруживању броја за име неке странке, а пракси су све странке, као и њихове страначке војске гладне државних плата и разних бенефиција, па вас онда питам да ли такви могу да ураде нешто за земљу и народ? Када вам неко каже зар сада треба да дигнемо руке од свега и останемо кући на дан избора, ви га само питајте шта је у периоду од претходних избора, па до сада урадио за своју земљу и народ и да ли је због тога бар мало лично ризиковао и онда ће вам ствари бити још јасније.

На сваком од нас је да одлучи да ли ће изаћи на окупаторове изборе и тиме дати легитимитет за све прљаве радње које нас тек очекују. Ако не гласате, пролазите исто као и они који су гласали, само успевате да сачувате образ. Када буду кроз Скупштину провлачили референдуме у циљу даље окупације и комадања Србије, онда треба да имате на уму да сте им управо ви дали легитимет. Нисте гласали за њих али сте учествовали у њиховој игри, а њима је то и више него довољно. Обрни окрени Западни окупатор ће имати 250 посланика, само овај пут доста паметније камуфлираних.