Не знам како вама, али мени је пун куфер контрадикторних и нејасних порука, које Кремљ, преко трећеразредних чиновника и у езотерију потонулих геополитичара, шаље Србији.
Наша се јавност узмувала око изјаве Ане Брнабић, несрећног премијера још несрећније Србије, да ће Србија, аkо буде морала да бира између ЕУ и Русије, изабрати ЕУ. Сама Брнабићева нема дилему ко су јој стварни господари и ту јој се нема шта замерити. Међутим, није се једном догодило да руски званичници изјаве да подржавају Србију на њеном путу ка ЕУ, а они знају, ваљда, да тај пут подразумева и усклађивање спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ, што би значило, у најмању руку, увођење санкција Русији.
Хоћу да кажем следеће: нико никада, из Путинових уста, није чуо никакву јасну поруку за Србију. Ми слушамо неке руске чиновнике трећег реда, саветнике, портпароле, али никакву јасну поруку нисмо од Кремља добили у последњих седамнаест година. Често чујем кремљофиле у Србији како правдају Путина тиме што смо ми, тобоже, мали да се он лично бави нама. У реду, мени не смета. Ако смо мали, ако смо неважни, ако Руси немају интерес овде, нека то лепо кажу и нека престану да нас малтретирају контрадикторним порукама. Ако смо њима мали и неважни, хајде да онда видимо коме нисмо и да на томе градимо будућност.
Посебно је мучно гледати како сада амбасадор Чепурин тражио изјашњење шта је мислила Ана Брнабић, када је изјавила да ћемо изабрати ЕУ, ако на избор будемо приморани. Да ли је могуће да Чепурин не зна да нас је баш Русија охрабривала да идемо погубним европским путем? Да ли су кремљољупци овде то заборавили? Или мисле да је то ново лукавство Путина, смишљено да по двехиљадепетстоти пут матира Запад?
Време је да престанемо да се самообмањујемо и да се уздамо у Русију. Од ње вајду нису видели ни Руси у балтичким земљама, који живе у готово немогућим условима. Време је, исто тако, да престанемо да правдамо руску политику и Путина, тамо где се ни они сами не правдају. Постоји неколико, да ли плаћених, да ли фанатизованих аналитичара у Србији, који растежу, без смисла и циља, наду у Русију, не могавши да покажу ма и један руски потез већег стила у Србији, већ само од руског комарца праве магарца. Тиме не чине никакву услугу своме народу, јер га обмањују и држе у стању сталног ишчекивања да Руси нешто ураде. Они тачно знају шта Путин мисли, жели и намерава. На основу чега то знају, остаје једна од мистерија Космоса, попут црних рупа и галактичких црвоточина.
Уздање у Русију је, бар се мени тако чини, губљење времена и исисавање енергија, јер се стално очекује да неко други оконча наше муке. У том кремљофанатизму има и нечег дубоко понижавајућег за Србе, јер се подразумева да смо ми млађи, умно заостали брат у руско-српском братству. Као што ми је одвратно оно подређивање Западу, оно дивљење еврофундаменталиста свакој вуцибатини која са Запада долази, тако ми је одвратно и подређивање ма коме другом, па и браћи Русима. За мене је Његош већи писац од Шекспира, а Црњански од Достојевског. Један народ треба да има и национални понос, самопоуздање и самопоштовање, а не сме само да гледа коме да се увуче у гузицу и коме да се прода, гледајући још да се пред купцем покаже глупљим и неспособнијим, него што јесте.
Наша љубав према Русији је, ионако, само декларативна. Мали број Срба говори руски језик, руска култура се познаје веома мало, а када се бира место за бежање из Србије, Русија није ни педесети избор. Сва та наша грдна љубав према Русији је једно лоше глуматање, шмира и поза. Половина кремљољубаца би извршила самоубиство, када би им неко саопштио да следећих десет година морају да живе у Русији. Ова модерна русофилија је више реакција на еврофилију, него што има неки властити садржај.
Текућа српска спољна политика одржава односе са Русијом таман толико да пред српском јавношћу може да глумата словенско братство. Нити је Вучићу и Дачићу стало до Русије, нити је Русима стало до нас, али комедија мора да се игра до краја, а у комедију спада и оно поклањање шест рђавих канти од авиона за 180 милиона долара. Такав поклон Руси не би могли да увале никоме другом. То је права мера њихове љубави и бриге за нас.
Пред Западом глумимо дебиле, који не умеју да раде, да управљају сопственим добрима и ресурсима, а пред Русима глумимо дебиле, који се диве њиховој мудрости, јер своју немају. Путин је, је ли, геније, који матира Запад сваких петнаест минута, док му НАТО излази на границе, а Америка држи девизне резерве. Уместо да покажемо мало самопоштовања, ми само гледамо пред киме ћемо изгледати глупље и неспособније.
Русија оперише, када су односи са Србијом у питању, нејасним мутним порукама, које не садрже никакве обавезе, нити јасне намере. Једино што је недвосмислено речено је да нас Кремљ подржава на европском путу (било је, ко памти сетиће се, и времена кад нас је Русија охрабривала да уђемо у НАТО пакт; једно време се чак и сама нудила да уђе у зликовачки савез) и да ћемо енергенте плаћати по веома високим ценама.
Скупо ћемо платити заблуде са Русијом, као што скупо плаћамо предпетооктобарске заблуде о Западу. Срби нису дебили и малоумна деца да им треба сајбија, већ смо народ који је, кроз већи део своје историје, водио доста добру и паметну спољну политику. Ова гарнитура, која данас води Србију, јесте жовијална, комична по изгледу, трагична по последицама, али се не треба варати: ни на опозиционој страни нема способнијих и паметнијих. Вучић и Дачић лажном љубављу узвраћају на лажну љубав Руса, што има само пропагандну вредност, док према Западу држе пихтијаст однос, што у складу са морањем, што са карактером. Да им је заиста стало до некаквог односа са Русијом, истерали би из рупе Путина тиме што би јавно тражили да се изјасни о односу Русије према Србији, па чак и да се нешто потпише. Овако – добро нама, добро њима. Нико никакве обавезе нема, у ваздуху се њуши љубав и братство, љубљење у уста је обавезно код сусрета, али опипљиво нема ништа, осим оних 180 милиона зелембаћа, које треба да исповрнемо за канте. Онако, баш братски. И словенски.
Насловна – сцена из канадско-јапанско-руског анимираног филма „Први тим“.
Нерадо читам оно што пише господин Миленковић, јер ми смета његов помало свађалачки тон који често провејава кроз текстове, али овог пута је у праву. Потпуно. Анализа јасна, тачна и прецизна као рендгенски снимак. Свака част.
Све најбоље,
Nije u pravu.Putin je igrac neoliberala.Dakle gledati ga kao Rusa tj.njihovog predstavnika je pogresno,kao sto ni Vucic ne predstavlja srpski narod(istina,mnogi u inostranstvu to ne znaju).A na kome graditi Buducnost…“u se i u svoje kljuse“…samo sto u samoj Srbiji nema materijala za gradnju kuce.Sve sami olos i neznalice..jedan moj prijatelj,veliki naucnik i privrednik hteo da da neke projekte da se rade u Srbiji(autoindustrija)a oni ce njemu:e pa ti hoces da mi radimo…i nemoj nam rokove,mi to ne volimo..daklem,sa malo realnosti nije tesko izvesti par zakljucaka(sa ovim ne bih hteo da zvucim ko precednik nam)
Samo jos da dodam,da Rusijom ne vladaju Rusi vec Jevreji,..zainteresovani mogu pogledati u sledecem clanku(KOJI SE ZOVE PUTIN I JEVREJI) imena,funkcije,godine i narodnost onih koji su vladali rusijom…Jude je JevrejI…malo nize u tekstu)
.https://bumibahagia.com/2016/08/22/putin-und-die-juden-eine-komplexe-und-vielschichtige-beziehung/
Да не дужимо, А. В. управо представља српски народ, а Русијом не управљају Јевреји више него Немци напр. И то ***један мој пријатељ*** и сл. је инфатилно и део је духа самопорицања који се готово једнодушно шири интернет сфером. Народ с тим нема, богу хвала, никакве везе. Велика већина тзв. коментатора с народом у ствари и нема много везе.
А пропо Путина и Русије стоји једно велико неразумевање. Он је пре свега цар једне Империје па тек онда Рус и правослвац. Руси су подскуп Росијана. Друга сфера у односу на било које овдашње поимање.
…da ne duzimo..dobar pocetak,onako s visine..sto se tice Vucica,mozda si u pravu-moja nada je da je srpski narod bolji pa sam zato i rekao da ga on ne predstavlja…sto se tice nemaca..oni ninemackom ne upravljaju a kamoli rusijom..dugo zivim ovamo i dobro poznajem stvari..jel ti poznati da recimo 1917 godine,kad je izbila oktobarska revolucija(jer je ruska vojska bila pred istanbulom 70km)da je u ruskoj vladi bilo samo tri Rusa a ostalo su bili Jevreji..ima jos pu o dokaza za to..al ovo nije prilika za razjasnjavanje..a ovo Rusi su podskup rusijana nema potrebe da komentarisem jer vanzemaljsku mudrost ne posedujem,odakle si i dovukao tu mudrost..to prolazi samo u srbiji,gde precednik i ministri mlate ko pi..po samaru i svi lepo zive i igraju i pevaju
Kriza opredelenja ili kriza identiteta…
Милане, овај текст има неког смисла са гледишта народне заблуде русофилством. Али богами ни запад нам није неки избор. Најбоље би било – усе и у своје кљусе -, али нам је отприлике и кљусе сипљиво, а способног ветеринара нема.
Можда ипак мало претерујете критикујући Русију и њену спољну политику. Они се бране и боре како знају и умеју. Нас би подржали, само је основно питање у чему? Шта је наш циљ, где смо кренули, са ким бисмо желели да сарађујемо, ко је тај који ће дати гараниције да ће бити испуњено договорено, коме се може поверити нека новчана или војна помоћ? На та питања ми њима морамо да дамо одговор, а не они нама. Не свиђа нам се Вучић? Волимо Русију? Борићемо се заједно? Ништа од тога није извесно, какву онда помоћ да очекујемо? Да спроведу „народну вољу“ силом? Знате и сами да бисмо наредних 100 година кукали и пљували по њима толико, да би зажалили до краја живота што су било шта покушали. Русија је ослободла све оне који не желе да буду са њом у савезништву, једноставно их је пустила да иду својим путем, не желећи да финансира и притиска некога, ко то не жели. Добровољност и чврсте гаранције – основ су сарадње у оваквим временима. Не идеализујем Русију, познајем их доста добро, дуго сам живела са њима, али они иду својим путем и никога не присиљавају ни на шта. И, за разлику од нас, не кукају због тога. А ми….ни сами себи нисмо јасни!
Миленковић у овом тексту не да не претерује, већ је реално речено помало преблаг када је цела ситуација са Русијом, њеним односом према Србији и овдашњим назови русофилима у питању. Иди погледај и сама шта и како пишу на пример од Руса директно спонзорисани Факти па ће ти бити јасно после пет минута која је то продаја шарених лажа за полуписмене. Путин геније, Путин и Трамп мењају универзум, Путин одредио Рогозина за стратешко партнерство са Србијом, Вучић чува традиционално пријатељство са Русијом, Зорана и Чепурин о индустријском парку уз неизбежни потпури лаких антиглобалистичких нота и остале томе сличне забаве. Проблем је што се иза такве приче а таква је свака руска медијска прича крије огромна празнина без икакве супстанце и што Русија конкретно у Србији не ради ништа сем што ето тако прича и обећава. Када се све сабере и одузме за све ове године Руси су нас домаћински заврнули за НИС добивши братску цену а да обећани Јужни ток заузврат никада није ни изграђен и добили смо неке прастаре МиГ авионе али да платимо лепе паре да нам их Руси одржавају.
Pitanje glasi – šta vi konkretno hoćete od Rusije? Šta god nam je ponuđeno (po njihovom shvatanju pomoći, a ne po našem) mi smo odbili! Što nismo prihvatili 10 mlrd. za 5 godina za razvoj poljoprivrede? Zabranio nam Zapad. Što ne koristite kako treba pare od RŽDa? Blokirao nas Zapad! Što ne šaljete decu na školovanje u Rusiju (ima sijaset besplatnih programa)? Ne sviđa vam se, više volite na Zapad…..itd! Šta znate o NISu? Samo to, koliko je plaćen. A koliki su dugovi ostali koje su Rusi platili diskretno, bez objavljivanja (jer je dugovanje političko), za koliko para ste ih prevarili akonto raznih legalizacija? Znate li koliki je ukupan iznos? Igrom slučaja znam detaljno! O tome niko ne piše, jer vam Zapad to ne dozvoljava. Zar zaista mislite da u Gaspromu rade idioti i da su pritiscima dobili NIS za male pare! Brate dragi, to se ne radi tako, postoji neka reputacija u svetu, sve bi se saznalo da je to istina! Elem, smislite se šta hoćete, pa će biti i para i pomoći…ne može napamet i ne može samo onako kako ste vi zamislili!!
Милане, не слажем се са Вашим текстом. На речи које је Дејана написала могу да додам Срби бирали сте или нисте, крајњи резултат је АВ. Моје виђење политике Русије је, идете у ЕУ, подржаћемо Вас, идете у НАТО, нећемо се бунити. Ако је Србија, прецизније АВ, одлучио да потпише Бриселски споразум, зашто би они стали иза Србије. Авиони који су продали Србији за 180 милона говори о њиховом мишљењу о власти Србије и нашем избору. Изборне махинације оставио би по страни. Крајњи резултат је АВ.
Tačno! Oni su suviše velika sila da bismo se baš toliko zezali sa njima, bez obzira na naš eventualni izgovor „niste nas podržali 1999“. To je bilo u redu jedno vreme, ali sada već dolazi period ozbiljne borbe i oni prosto nemaju toliko vremena za nas. Poruke su recite šta hoćete i mi ćemo vas podržati. Samo recite, jer ne možemo i ne želimo mi da odlučimo umesto vas.
Uzmimo primer Republike Srpske – oni su se izjasnili i imaju sasvim drugačiji tretman! Sem toga, pare su pare, mora se voditi računa o ponašanju. Sve u svemu, u totalnom smo haosu kao država, a očekujemo da nas neko podrži. To je nemoguće!
Само делимично бих се сложио са текстом Г.Миленковића. Шта да се очекује од Русије, када и ми сами нисмо начисто са тиме шта хоћемо? Тобоже смо , као народ већински, за Русе, а бирамо оне који све чине да нас одвуку на запад. Знају Руси јако добро са киме имају посла. Милан своју личну фрустрацију не би требало да лечи преко русофобије. Мислим да му то и није циљ, али тако изгледа. Сложио бих се само са тиме да су Руси до те мере пасивни, када је Балкан у питању, да то просто штипа за очи.
Milane, niste u pravu. Zasto kritikujete Ruse?Oni imaju svoje interese i tako postupaju. Srbi, ne , a kakva je srpska spoljna politika?I sada ocekujemo da oni stanu iza nas je nerealno. Kada Srbi budu jasno odgovorili na pitanje ruskog ambasadora ima li ovde Srba? I tu srpsku bruku, treba da isprave Srbi, i samo tada kada budemo imali jasnu spoljnu politiku, onda mozemo da jasno i od Rusa da prazimo podrsku ili ne?Da bude posve jasno jesu li nas Rusi terali da prebacimo pregovore o Kosovu iz UN na EU, ili terali da potpisemo Briselski sporazum?
Izvinjavam se svima, i Milanu i čitaocima što ovoliko gnjavim sa Rusijom, ali žao mi je što se ne razumemo sa njima. Živela sam sveukupno 30 godina tamo, prošla sa njima i SSSR i 90’e godine i period Jeljcin/Putin, pa mislim da malo više razumem u čemu je naše medjusobno neslaganje.