Ми, овако паметни као што јесмо, а здраво расположени да лажемо из петиних жила, свако поскупљење на Западу, сваки нестанак струје у неком граду, свакi непријатан догађај, појаву, обавезно стављамо у контекст украјинско-руског рата. Свет, посебно онај на Западу, пати, јер је, подржавши Украјину, себе осудио на лишавање руских добара, без којих Земљина кугла престаје да ротира.
Ниједан народ није ослобођен лажи, извитоперених представа о својој величини и моћи, о својој славној историји, али смо ми једини народ који само за лаж зна и који се ослободио свих истина о себи. Променили смо историју, постали народ најстарији, народ небески и ума квантнога, заменили смо места победама и поразима, фуњаре смо претворили у хероје, а хероје у будале и такви какви смо, природно смо упали у болесну русофилију, која никакве везе са стварношћу нема. Стварност више не сме ни у једној тачки да дође у додир са нашим фантазијама, да их не растури, јер су оне крхке и паучинасте, саздане не на чињеницама, већ на нашој глупости и покварености.
Читаве породице чекају испред ТВ-а да почне Задруга, синови маштају да постану мали ханс-кристијан голубовићи, а ћерке да буду курве, отимамо се за пиле из Лидла, идемо код врачара и гатара, слушамо треш од музике, клањамо се пред банкоматима и тржним центрима, лажемо беспрризорно, а онда свима, такви никакви, држимо моралне лекције, са висина квантног ума. Виком и галамом покушавамо да надокнадимо трагичан мањак памети, поштења и чињеница. Овде је најпаметнији онај ко је најгласнији, влада онај ко највише лаже, а поштењу нас уче курве. Не постоји никакав ранг међу људима по памети, знању, поштењу – само по парама: ко је богат, тај је и леп, и паметан, и Богу угодан.
Овакви какви смо, не да нећемо преживети, него не смемо да преживимо. Већи наталитет би само довео до тога да већу количину глупости, лажи и покварености преносимо даље. Ово је једина земља, уз Русију, у којој и црква организовано и полетно ради на уништавању заједнице и увећању порока и лажи. Ми смо себи направили институције које раде на нашој пропасти, о нашем трошку, које не схватају да ће и оне пропасти, кад пропадне хранљива подлога на којој живе.
Народ који 30 година натежу Слоба-слобода, Језда и Дафина, Видовита Зорка и Њена светост Клеопатра, народ који верује да је Ђинђић био визионар, а не лопов, који верује да су му хероји Павковић и Лазаревић, коме су Недић и Цеца срБске мајке, народ кога лажу сунцагледачи, лучићи и вучићи, народ који још није приметио да Косово одавно није Србија, а да је Путин карикатуралан лик, а не спасилац света, нема будућност и нема чему да се нада.
Насловна – Анастасија Суботина, „Оличење лажи, претварања, лицемерја…“
Prevazisao si sebe.